ПРОЛОГ/ ЕПИЛОГ


ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦО

Шта је исто као ти а није ти?
Ако си млада – остаћеш  млада,
ако си стара – остаћеш стара…

**
Оклоп носим - јунак нисам,
рогове имам - во нисам.
Рогове имам - коза нисам,
траву пасем - овца нисам,
самар носим - коњ нисам.

Свуд идем по свету,
а никада из куће не излазим.
Где год идем на леђима кућу носим.

Нисам во,
нисам коњ,
товар носим
као коњ...

Ја живим у затвореној кући
без врата и прозора;
кад хоћу да изађем,
морам да пробушим зид.
Тај зид је зидан
хиљаду година.

БЕЛЕШКА НА КРАЈУ



***
(...)
ево, коначно сам уобличио овај нови рукопис. може да се чита, прегледа. 
На први поглед - кабаста књига. Нека, не смета. 
Она је извор много чега, по мом мишљењу.
Многи су ту стихови одлежали годинама, деценијама. 
А и неки редови који више личе, на први поглед, на поетску прозу, 
уводе у неке будуће стваралачке импулсе који ће доћи, верујем.
Али да не солим.... 
Кад стигнеш, прочитај.Ја немам намеру да више поправљам, усложњавам. 
Мислим да је наслов који сам одабрао ипак најприкладнији, 
и некако у вези и са оним што ће доћи
 једног дана, када ме не буде...
  – из једног писма пријатељу, почетком децембра 2016.

Ова  књига MOARA OCASKA - ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦА : Наличје  долази после  књига LAS VILAJET (2010), и MOARE PARASITE (2012), и као да се на њих надовезује; можда једнога дана то буде и штампано као некаква „трилогија“?  Волео бих – када и ако се то догоди -  да редослед  тих књига буде овај: MOARА PARASITА, LAS VILAJET, MOARA OCASKA - ХАЈДУЧКА ВОДЕНИЦА : Наличје (НЕОБЈАВЉЕНИ РУКОПИСИ  I). Оно што у суштини те три књиге повезује, то је формално гледано та невесела околност, чињеница (рекао бих) да су  многи моји рукописи, стицајем најчуднијих и најапсурднијих  предрасуда и котеријских полицајаца,  дуго лежали и одлежали у мојим  фијокама, као на некаквој најчуднијој робији на овом свету много, много времена. Дословно. То се не може поправити. Остаје ипак као некаква утеха, Божија правда,  да савременици, па и њихови једнопајасти потомци, не могу да спрече , јачу од атомске енергије, снагу  и дејство онога што оличавају необјављене ствари, стихови, поеме, романи,есеји. Верујем да то на најочигледнији начин потврђује и ова књига, као што ће је потврђивати и оно што се буде доштампавало из мојих рукописа после. Записујем то да остане као сведочанство и опомена будућима, који долазе. Који ће доћи, из најнеочекиванијих праваца.  – Бела Тукадруз

Дошао сам мечки на рупу!

поставио/ла Miroslav Lukić 16.09.2018. 06:05   [ ажурирано 11.10.2018. 06:05 ]

УВОД или НИЧЕГА СЕ ВИШЕ НЕ БОЈИМО...
1
Месечина се слива низ сулундар
из истог правца из кога урлик
вукова и баука

Вау, вау, вауу!
Бау, бау, бауу!

Уууууууууу!

Нек дува ветруна!
Нека поломи суве гране!

Нек веје снег.

Ја сам снег и вејавица.
Ја сам ветар и цепаница.
Ја сам цепаница и ја сам пламен.
Ја сам ватра и ја сам снег.
Ја сам пепео и из њега се поново рађам
друкчији и подмлађенији.

Упаљен сам, не укресан огњилом о кремен
већ на пламену Бадњака
Не може ме угасити никакав ветар

Нека дува, и нек и даље пада снег
Нека све прекрије снег

2

Ничега се више не бојимо!
Певајмо! Певајмо!
Лупајмо у канте!
Лупајмо у шерпе!
Песмом, радовањем, крвљу и сузама,
молитвама - тиме ћемо одбранити
Кућу светих ратова,
и све друге куће,
и сва друга села и градове,
тако нам Бог помогао!

    (............................................................)

7
Дошао сам мечки на рупу!

Јој! какви слепи мишеви излећу,
какве помисли из блатне магме.
Излете врапчић испод веранде
у сутон зимски
Не веруј, као тај врапчић
- никоме не веруј!
Пре десет година слушао сам
једног папагаја
што поповао је о паланци
као да чита одломке из Јеванђеља

Појма тај није имао о чему прича
иако се чинило да толкује истинито,
ништа он не зна о глухоти,
о искону,
о свим мојим пећинама,
о свим нашим брлозима.

Врапчић је мудрији од свих покладних сватова
и копача Трећег трапа,
тај врапчић што прхну 
из свог привременог склоништа
у мукли студени сутон

Некад сам се бојао - да идем до краја
до средишта Лавиринта 

А онда сам на све то заборавио
на све моје пећине
на све наше брлоге,
као што сам заборавио и оног певца
који сам однео учитељу када сам уписао
први разред основне школе

И киша и шибље, травуљина и године
заровиле су, као домаћин и домаћица зимницу
у дубок трап - све.

Где су моје пећине?
Где су наше пећине?
Где су улази у ове пећине?

8

Усамљен копам тај Трећи трап
други играју друге игре
Једни играју ујдурме
други купују време

Ево шта сам ископао :
Ишчезле јазове,
ћерамиду, бурјан густи.

    (..........................)

- На југу Шведске, 8. октобра 2018.

1-1 of 1