Мирослав Б. Душанић

поставио/ла Miroslav Lukić 16.01.2013. 04:10   [ ажурирано 27.04.2016. 02:16 ]
Стихови

Ријеч

 

     То је као у старој зен-причи, све је још увијек
     као што је било, али је друкчије.
                                                           Едвард Ворц

 

Ја ипак

знам

да као

пјесник

насупрот

ријечи

стојим

и

да сам

још

увијек

на

почетку

и

немоћан

да је

премостим

прије

него што

ме она

изнова

и

увијек

изнова

сагори

 

 (у оригиналу писана на њемачком језику: ово је незнатно измијењена верзија)

 

Снови

/сцена с мајком/

 

Анђели разиграли

А мајка плаче

Из суза изничу

Немушти цвјетови

У свим врстама

У свим бојама

 У мојој башти

Црни кукуријек

 

 

Снови (опет то, али другачије)

/олујна сцена с мајком/

 

Ноћ је постала тамнија

и загонетнија

 

Вјетар је дошао с Љубића

на њему су се цијели дан

гомилали облаци

казала је и са страхом

прекрстила се

три пута за сваки случај

 

За њу су вјетрови увијек

долазили с те стране

– гробљанске стране

били су хладни и болни

осјећала их је дуго у

зглобовима и костима

 

Ноћ је постала тамнија

и загонетнија

 

Узалуд сам је убјеђивао

да она није у Појезни

да су то врхови Мотајице

да се она у сну изгубила

и да шљива поред куће

није јабука а ни крушка

 

Жалосна сам ти ја мајка

ако се то мени привиђа

– Ти ниси мој син него

само један од многих

исањаних ликова

казала је и нестала

 

Јутро ме дочекало росног чела / и било је сунце / и чули су се кораци и гласови / – непознати гласови / из дубине зидова допирали су тешки тонови чембала / и мирисла је кафа / а ја сам хтио да се у сан вратим и да јој никад више не противрјечим / и бојим се / страшно се бојим да није можда прекасно...

 

мајци за 8. март


Слике из дјетињства

 

Тешки звекет катанца и ланца

Огледало и икона у позлати

Метла у углу собе

 

Поред камина црна мачка

Титрави пламичак свијеће

Струјање подрумске хладноће

Пуцкетање старог намјештаја

 

Једнолично лупање на тавану

Давно заборављених предмета

 

То је веома спор - понекад осјетљив

Али веома узбудљив посао

– Вршити попис једног свијета

Који се не може дотаћи

 

Остао изван раја

 

Моје очи су од честих киша испране

И заморене

Зуре у даљине тражећи хоризонте

И никако да открију те славне врхове

Са којих орлови у кружне шетње

Полијећу

Моји сапутници и другари су дјеца

Безнађа одрасла у смећу

Послије бродолома

Кртице изморене у студени сјевера

Пацови и лешинари из предграђа

Гдје звона звоне а богова нема

И мртве душе као сјенке

Испреплетене

Тумарају изгубљене и заборављене

У лавиринтима подземних станица

И катакомбама

Не успијевајући да се смире и удоме

Моје се ноћи пробудиле а зоре

Одзориле

Моји дани прецвјетали и одбројани

Нестали у посљедњем урлику крвљу

Натопљене земље

 

Мртав човјек

 

Изгнанство је за Дантеа

било облик смрти

 

Са ове тачке гледишта

постах мртав човјек

прије него што крочих

у земљу свог новог бивка



Земља мртвог слова

 

Све се у посљедњем рату пореметило

Неко чудно небо изнад глава

Несрећу у земљу населило

Сунце заспало на нишану језика

Наступила нека коб велика

Којој више нема имена

Ријечима се замахује као маљевима

Санитетске службе не сустижу

Да збрину све повријеђене

Земља све мање погодна за становање

А законодавац нема воље

Ни једно слово да разјасни

 

Ријечи

 

Истовремено мучне и прелијепе

Расаднице су чуда и погребнице

 

И док вријеме и предјели

На лицима остављају сјенке

Треба корачати опрезно

Тим бескрајним простором

У којем се огледају димензије

Снова и суноврат свакодневице

 

 

          (....)
Comments