Два писма Беле Тукадруза

поставио/ла Miroslav Lukić 17.11.2014. 07:33   [ ажурирано 27.04.2016. 02:25 ]
Руском песнику и преводиоцу Владимиру Корману, и српском приповедачу и критичару  Мирољубу Милановићу


Београд, 31. августа, 2014.

 

Милановићу,

Драги Мирољубе,

 

Ево ме коначно у Београду, после скоро две недеље лутања и упознавања раданских села, подраданских, и околине Власинског језера, Пирота, Старе планине, Сврљига – обишли смо толико тога, захваљујући ентузијазму и страсти старије сестре моје жене, и чињеници да она има и пежо и џип, којим нас је возила да видим све оно што нисам видео до своје 64 године, а то је један свет обрастао кудравом маховином, дакле скоро потпуним заборавом. Попели смо се и на врх Старе планине и зобали самородне малине испод величанственог Миџора и стравичног Бабиног зуба, иза кога се назире један свет планина о којем сам само слутио пишући „Трговце светлошћу“. Тамо на Капији Старе планине, у повратку из старог манастира Св. Ђорђа (Темска) видео сам сасвимн очуване куће старе сеоске српске архитектуре где није сазидана ниједна нова и незграпна у последњих 40 година и тамо бих негде, где куљају толике воде и где прште прелепи водопади, радо проживео остатак века на неком од напуштених салаша . простори су толико запустели да треба алармирати најширу српску јавност... али... да те не замарам више.

Као што сам  обећао, шаљем ти нови број УНУСА МУНДУСА, јер сам сигуран да ти ови људи из те редакције неће послати, а мислим да треба да га имаш и из библиографских ауторских побуда. Видећеш, тамо је објављена и једна моја врло обимна песничка књига, мало необична, али да ти не солим памет. Шаљем ти и књигу мојих одабраних и нових песама преведених на македонски. Чини ми се да се на основу тих књига може стећи дојам о мени као песнику – уз наравно прво издање ЛАС ВИЛАЈЕТА и МОАРЕ ПАРАСИТЕ, и ове најновије књиге ЗАШТО КОГИТО ГЛУБ постављен је неки оквир на основу кога се може истраживати, тумачити, вредновати...

У сваком случају, имаћеш то до среде у својим рукама и моћићеш да погледаш, прегледаш.

Нека те Бог благослови, да ти подари здравље и живот бодријег духа, и уравнотеженијег рада, јер не вреди дангубити – како често подвлачим – пошто смо као пролазна бића ограничени временски.

Све најбоље, и поздрав за твоју супругу.

 =======================================================


16. октобар 2014

 

Поштовани Владимире Корман,

 

Хвала на поздравима и Вашем уверењу да радим нешто добро.Али ја мислим да није згодно бити корифеј, ни корифеј-издавач, ни корифеј-песник, ни у српској ни у руској књижевности, поготову у оваквим временима. У сваком случају – хвала на лепим речима.

Да сам, као издавач имућнији, сигурно да бих учинио и више..

Мислим да су Ваше речи и похвале ипак помало претеране, можда су оне тачне у односу на оно што радим у последње време, када је реч о књиж. Часопису „ЗАВЕТИНЕ+“, оном који од 5. броја штампам и на папиру.

Шаљем  Вам, уз ово писмо, нулти број  тог часописа, и последњи штампани на папиру, бр. 5. Разликују се у форматима. Меморишите их и сачувајте их. Први, тј. нулти је прототип часописа и новина будућности, како ја то волим да каажем, јер испод изабраних чланака увек има линк, који Вас, ма где се налазили, можете бацати на локације планетарног сазвежђа – књижевног архипелага „Заветине“. Можете помоћу нултог броја, да претражујете и прегледате  многе кутове књижевног космоса „Заветина“.

Мада, „Заветине“ су се развиле, у  односу на тај нулти број, али да не дужим.

Желим Вам добро здравље, истрајност и шаљем  Вам најсрдачније поздраве. У овом дану  када у Србију долазои председник Русије Путин некако је тмурно време, падала је и киша, али – разведрава се, разведриће се – хвала Богу.

Пријатељски, Б. Т

===============================



Comments