Daleko od "NOBELA"

поставио/ла Miroslav Lukić 30.12.2012. 12:06   [ ажурирано 27.04.2016. 02:34 ]

NOBELOVA nagrada za književnost

pripala je u četvrtak britanskoj

književnici koja je jedno od svojih

ključnih dela, “Zlatnu knjižicu”

napisala davne 1962. Samo godinu

dana ranije, 1961, sekretar Švedske

akademije saopštio je da će te

godine Nobelovu nagradu za

književnost dobiti autor koji je epskom

snagom iscrtao teme i ljudske sudbine iz istorije svoje

zemlje - Ivo Andrić.

Mada smo imali dobrih pisaca, naše šanse za takva priznanja

su danas vrlo male. Mi smo u crnoj rupi, izvan

sveta, u kome je dosta poremećen svaki sistem vrednosti,

jezgrovita je ocena Predraga Palavestre, sekretara

Odeljenja jezika i književnosti SANU, naše uloge u globalnim

dometima pisane reči.

Svakog oktobra, tokom nedelje Nobela, kada iz

Stokholma dnevno stižu imena novih dobitnika, aktuelno

je pitanje: “Ima li srpska književnost još nekog pisca

koji je mogao ili može da zasluži čuvenu medalju sa

likom Alfreda Nobela, diplomu i 10 miliona švedskih

kruna?”

Šezdesete su imale Crnjanskog, Selimovića, Desnicu,

Raičkovića, sedamdesete Tišmu, Kiša, Pekića,

Mihailovića, osamdesete Pavića... Srpska književnost je,

po mišljenju potpredsednika našeg PEN-a, pisca Mihajla

Pantića, svih proteklih decenija predstavljala reprezentativni

oblik nacionalne kulture zahvaljujući upravo

izvrsnim piscima koje smo imali i koje i danas imamo. S

tim što se društvena uloga te umetnosti preobražavala

isto onako kao što se preobražavalo samo društvo, od

ideološki određenog sistema do tržišnog koncepta, pa se

može reći da savremena srpska književnost nema, recimo,

onaj politički, kritički, korektivni ili etički javni

značaj kakav je nekad imala, ali sada ima neki drugi, koji

nije zanemarljiv, smatra Pantić.

Srpski PEN centar redovno dobija pozive iz Nobelovog

komiteta s molbom da uz obrazloženje prosledi ime svog

kandidata za Nobelovu nagradu. Minulih godina, ipak,

nije se o tome raspravljalo, zato što u Upravi Srpskog

PEN centra smatraju da ozbiljnost predloga mora biti

saobrazna ozbiljnosti nagrade.

- Kada je reč o preporuci Nobelovom komitetu nipošto ne

želimo da podlegnemo dnevnoj halabuci i marketingu,

već da naš predlog bude praćen opštom javnom saglasnošću

oko imena kandidata. Budući da se, zbog prirode

nagrade i propozicija, spiskovi kandidata ne saopštavaju

ni u Stokholmu, nema nikakvog smisla, a ni potrebe da

Srpski PEN centar čini suprotno, te vam iz tog razloga ne

mogu reći ime nijednog savremenog pisca o kome je

eventualno bilo reči - kaže Pantić.

On podseća na imena pisaca o kojima su raniji upravni

odbori razgovarali: Desanka Maksimović, Danilo Kiš,

Aleksandar Tišma.

- Koliko sam obavešten, i Vasko Popa svojevremeno je

predložen Nobelovom komitetu. Takođe ne znam da li

ćemo u skorije vreme imati svoj predlog, jer to

podrazumeva ozbiljne i duge razgovore koji ne zavise od

slobodne volje nijednog pojedinca, već, kako rekoh, od opšteg stava i raspoloženja najšire književne i kulturne

javnosti - ističe Pantić.

Da li je za “Nobela” presudno da se piše na “velikom”

jeziku, ili su odlučujuće teme ili, ipak, politika?

Nekakav ključ svakako postoji, s tim što se Pantiću čini

da se on neprestano menja. Estetski kvalitet se svakako

podrazumeva, mada nije uvek presudan. Nekad je, pak,

nedvosmislena politička pozadina nagrade, nekada

geografski kriterijum, nekada tematska priroda opusa

nagrađenog dela. Nobelova nagrada se menja onako kao

što se menja sam svet i ne bi je trebalo razumeti kao

mesto objave božanske istine, ali je svakako treba uvažiti

kao instituciju od prvorazrednog planetarnog značaja,

misli naš sagovornik. Instituciju, međutim, uvek čine

ljudi, bića sklona pogreškama i zabludama. Pa se tako,

eto, desilo da Nobelovu nagradu nisu dobili ni Tolstoj ni

Borhes, a jesu, recimo, Sili Pridom i Dario Fo, kao i niz

skandinavskih pisaca kojih se retko ko seća i u matičnim

zemljama. Ali su je, pravde radi, dobili i pisci najvišeg

ranga, uključujući i našeg Andrića i to bi valjda trebalo da

nas čini dobro raspoloženim, a samu kulturu srećnom -

zaključuje potpredsednik PEN-a.

Da naša književnost ima nekoliko pisaca koji su u takozvanom

užem izboru, koje su članovi Nobelovog komiteta

pročitali, koje čitaju i dalje i prate njihov rad, potvrđuje

nam Vida Ognjenović, predsednica PEN-a. Kao što su u

toj grupi svojevremeno bili Kiš ili Popa, sada je to

Milorad Pavić. Problem je, prema njenim rečima, druge

prirode:

- Moglo bi da se kaže da naša literatura, kultura uopšte,

ne radi dovoljno na plasmanu naših pisaca. To se događa

sporadično, privatnim vezama i agenturama. Bilo bi

veoma poželjno da se naša literatura predstavi kako treba

i stupi u glavni tok, jer mi imamo pisaca za taj svetski

glavni tok.

Neka nam posluži primer Estonije koja radi veoma

mnogo na svom plasmanu u evropske i svetske tokove.

Već nekoliko godina se uveliko piše o njihovom glavnom

i najpoznatijem pesniku Janu Kapinskom koji je, inače,

redovno kandidat za Nobelovu nagradu i kojeg oni svake

godine ponovo predlažu, štampaju eseje o njemu i njegove

pesme na svim svetskim jezicima - smatra Vida

Ognjenović.

NE ZASLUŽUJEMO

U SRBIJI svakako ima pisaca koji zaslužuju Nobelovu

nagradu. Ali veliko je pitanje da li ovakva Srbija koja

etablira i etatizuje supkulturu i prostaštvo, koja se prema

književnosti odnosi na vandalski način, zaslužuje da neki

njen pisac ponese to priznanje. Da li zemlja koje zbog

neplaćenih računa nema na Sajmu knjiga u Frankfurtu

zaslužuje bilo kakvo priznanje? Uostalom, odvratna mi je

sama pomisao na mogućnost da politički paraziti od

eventualne (zaslužene) nagrade nekog pisca naprave

mrtvi politički kapital, što bi bilo neizbežno - tvrdi pisac

Svetislav Basara.

JAVNO MNjENjE

MIŠLjENjE jednog od naših najpopularnijih pisaca

Mome Kapora je da se Nobelova nagrada dobija

uglavnom kada neka zemlja uđe u fokus svetskog javnog

mnjenja.

- Tako da je Andrić, naravno, zasluženo dobio Nobelovu

nagradu u vreme kada je Jugoslavija pružila otpor SSSRu

i bila jedan od faktora razbijanja Istočnog bloka, što joj

je i pošlo za rukom, posle mnogo godina. Tako isto

“izvlače” Palestince, Jevreje, Filipince, razne Egipćane,

neke ljude za koje niko nikad nije čuo - rekao nam je Kapor. (novosti.co.yu) objavljeno: 14. 10. 2007.
Comments