ПРВИ ПЕТАО СУДИЈА / Р. Шајтинац

поставио/ла Miroslav Lukić 17.11.2014. 07:25   [ ажурирано 26.04.2016. 12:22 ]
из рукописа


 

Због  тог светла залазећег сунца

Смртно правом улицом

Попут откинуте шине,

дуплог сечива које поскакује  преко ледених одбљесака

С углачане гвоздене површине

Због тог  светла које је пробијало и пекло

Кроз  баште,капије,греде,прљаве завесе и неотворена окна

Мачје јазбине  и  сенке накривљених бандера

 

Ја сам тај  сада

Који крвавог носа на другом крају  зле улице

Цветам ко ружа што цвили и дахће

Упијам рђом заражене пчеле, мирисе

Из плеснавих  остава, суву грану багрема

што штрчи из  бестравног дворишта

вешалица за крпе, газу, тампоне,

велику масну  косу  и мале огласе

 

мени

сад то јако светло

без звука,без гласа ко врели извор  нечитких знакова

понавља исту пометњу у простору

која ми је одређена за одрастање

подцењивачки и ослепљујуће

од лица прави  грудву теста у врелој каши

крв,рецимо, патетик-плазму

 

проричући ми све прикраћености

радосно ме исмевајући

судбином

у којој нећу бити достојан никаквих  привиђења

да ћу увек као и пре и сада,овако осветљен

бити  безимени плен

чије се бекство  неодбрањиво  сурвало

низ глатко усијано гвожђе

испружено ребро велике немани

које баш овако

кад риче јарко светли

разбија нос ударцем

вичући – свиће  !

Comments