Из рукописа СРЕЋАН КРАЈ

поставио/ла Miroslav Lukić 10.01.2015. 03:07   [ ажурирано 26.04.2016. 12:38 ]
 Мирослав Димитријевић

ИЗАБРАНИ 

 

ДОСТОЈЕВСКИ

 

Врсниче грешни из православне вере

Пишеш ли још чланке против српске браће

Како сами себи одсецају прсте

А чине свом телу и друге недаће:

 

Само да не иду против турске силе

Било је и таквих Али се већина

Српских јунака у онкрај одселила:

Пече их твоја новинска гласина

 

Велики Инквизитор ил Велики Брат

Сатанизовао је цело српско племе:

Како ће лепота сад да спаси свет

Кад се најлепшима затре траг и семе

  

 

ДЕСПОТ СТЕВАН ЛАЗАРЕВИЋ

 

Старешино Реда Црвенога змаја

Ректоре српског универзитета

Крунисана главо мудрија од сјаја

Христољубе песниче из Вишега света

 

Кад су Ресавци књиге преводили

Европа чамила у шеварном мраку

Њени су цареви теби снисходили

Златоусти умни српски вилењаку

 

Сиђи са фреске Отерај зликовце

Што опет Србију у окове мећу

Моравом пусти шајке – моравопловце

Не дај да се Срби издајом надмећу

  

ВУК КАРАЏИЋ

 

Уз Мораву мрки Вуче што не крену

Где протиче српска народна матица

Где расте песма у сваком бусену

Медоносна бруји говорна кошница

 

Уз кошаву мрки Вуче што не пође

Да ти она збори српску повест стару

Што у Ђерђелин једном ти не дође

Где седиште беше Александру цару

 

Овде створисмо и језик и писмо

Овде је колевка белога човека

Од постанка људи ми туземци бесмо

И ту остајемо до последњег века

 

Морава је извор вековне памети

И народна песма овде је почела

Ех да си дошао – постао би свети

И сакупио би још славнија дела 

 

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ

 

Идеш кроз векове и васионе

Као да си пошао у лојзе по гројзе

Држиш бројаницу – окрећеш еоне:

Знаш да је време хладније но гвојзе

 

Нама кад врате уназад казаљке

По пола године смо помућени

Поломе нам древне умне рачунаљке

Па бројимо звезде блентави Слуђени

 

Зевкамо секунде на моравском спруду

Сати су нам дуги: светлосне године

Радујемо се и Најстрашнијем Суду

Пјани славимо - српске нове године

 

Дохакао си времену – Календаром

Али мртвој се вучини репина мери

Задивио си нас божанским даром

А нашој плиткости не замери

  

МОЛИТВА КИРЕ ЕВГЕНИЈЕ,  
ПРЕД ИСХОДЕНИЈЕ
 

Боже, душегупка стисла на све стране. 
Сунчев ми се зрачак сувом шибом чини, 
Док се пробија кроз кудрав облачак: 
Као да ће Воскресни устанак да плане. 
 
Звездочаци не виде древни сунчан лук: 
Сад само кртица тачно пророкује. 
Мук и звук ремете ћук и хук 
Чекића што нове димискије кује. 
 
Као сок што цвили док се пење плоду, 
Верујућ да лети у висине Богу, 
Такав се писак чује у мом роду. 
И трептај листа у уху ме боли. 
Стисло се срце у тами и тмуши, 
Ал те опет више и од себе воли. 
 
Косову ли тужном подсмехну се време? 
Тешко муци која саму себе теши! 
Исходим и носим невреме у бреме: 
Несрећа се опет над Србијом смеши. 
 
Спремна је на све. Свет јој само бена. 
Спаси нас, Вишњи, нове крвавије, 
И сваке злопреље уклета вретена. 
Нека суза моја кандило долије. 

Жизањ јест и биће кучине и трице, 
Паукова мрежа, маховина с шљива. 

Не дај да нам чтеци буду црне птице. 
Нек се злате лица од наше дечице 
Као апостолске свете посланице. 
У Кнежеву круну Твој мир нек се слива. 
 
Тешко свакој муци у сопственој руци! 
А ја ти приносим муке свога рода, 
Ти их, Господе, у светлост обуци: 
Нек им Твоја милост буде непогода. 
 
Сад прими Господе и ћух моје душе 
Који ми позајми за страдање ово, 
И нека наново оживи Косово, 
нек блиста Крст Часни и Савино слово.

ХАЈКЕ И БАЈКЕ

  

ХАЈКА
 Као да неко дуну у ловачки рог:
Скуписмо се сами ил нас сабра Бог
 
Чекамо да пукне зора или пушка
Па да нас неко на нешто нахушка
 
На тоцилу страха турпијамо зубе
Да лакше требимо вашке смрдибубе
 
Поглед нам оштар С њим бријемо браде
Крешемо лисник  Пресецамо кладе
 
Спремамо ломачу ал не знамо коме
Месимо погачу непознатом томе
 
Неће ни он дуго да остане тамо
Није ваљда да га узалуд чекамо
 
Најзад када жално јекну и тај рог
Ко керови јурнусмо на тога и тог
 
Ал дах му не смрди Алир не мирише
На кога ли руља то бесно кидише
 
Да је стидна ваш опет ће је наћи
Зеке буљубаше духовни голаћи
 
Ал неко се ипак досети на крају
Да свог цара најпре добро излемају
 
Кад већ не могу наћи праве кривце
Бар на златној круни да излече живце
 
Ал ево дечака: повечерје свира
На вашарској фрулици „Моравац“ пребира
 
А ми брже-боље побацасмо коље
И заиграсмо - ко од кога боље
 
Земља се тресе и Косово поље:
Хвала Богу опет прође без невоље
 
 КЊИГЕ МОЧВАРИЦЕ
 
Кога ли то жале наше очи чарне
Кад нам од суза све књиге мочварне
 
Помоћу птичара сад их ловци дижу
Пуштају соколе и на стреле нижу
 
А онда на ражњу обичај је стари
Проносе књиге као некад вучари
 
Од куће до куће траже даровнину:
Књижицу-девицу или књижетину
 
Глинени буквар свитак хрисовуљу
Библију летопис ил древну Србуљу
 
Цепају листове дуваном их пуне
Пућкају димове и спремају буне
 
Писци без адресе пуне сузне кесе
И сричу песмице: птице мочварице
 
Над књигом се перо осушило није
Жутокљуну ловац у гнезду је бије
 
Ал ни књиге нису што су некад биле
А негда су биле – утве златокриле
 
Данас су и слова модификована:
Пуна је исто што и празна страна
 
Важно је да су књиге у мочвари
Доћи ће ловци С њима и друг Стари
 
Кад он дигне пушку па када опали
Писцу зарез један не сме да зафали
 
 РАЗГОВОР СА ПАПИРОМ
 
Знам да је оловка нишан од нереда
Без ње ми се ипак ни писати не да
 
Нишаним у папир а он – дечје лице
Пита: Шта још хоћеш књишка свезналице
 
Више си књига за века написао
Него што си слободно ходио и дисао
 
Мастило је за те опасна кафана:
Опило пре тебе цара краља бана
 
Зар ти није доста мастиљаро стара
Да те привид песме као Ева вара
 
Душа ти је модра Прсти су ти плави
Седи за компјутер Оловку остави
 
Писање ми било вода мрва хлеба
Књиге су ми саме падале са неба
 
Ти и ја смо само сведоци Истине
Плави смо плајваз што небом просине
 
И небо је плаво: Божије мастило
Да пишем књиге – мене овластило
 
Ти си само папир Само она опна
Што мастилопловце одели од копна
 
Копно је на небу: Старе карте бришем
Журим овај неред што пре да опишем
  
СПИНОВАНА ПЕСМА 
 
Памет ми поста брашно угорчало
Док пратих ТеВе - новине помало
 
Али горка памет - горче мисли ствара
Ту лека нема ни код сто врачара
 
Сад ни да је бацим ни да је поклоним
Уз контејнер боље да је где прислоним
 
Ал имат је мораш: то је стари клише
Када те полицајац легитимише
 
Ако примети да си без памети
Ти оста без части - а он и без власти
 
И у блесиметар тад мораш да дуваш
На свом врелом челу кафицу да скуваш
 
Питам полицију како свет остали
Рекоше ми свуд су људи - убуђали:
 
Слушајући бајке хајкајући хајке
Заборавише на очеве и мајке
 
А Србија беше зденац од памети
Све сам живи Тесла – први ко девети
 
 
О главо моја из пуке обести
Како те слудише спиноване вести
 
Памет ти ситна: угорчало брашно
Ал још се тешиш – није тако страшно

  •  
Comments