toloska-parohija-duhovnik





ДУХОВНИК 

Духовник је свештеник или монах који човјеку помаже и руководи га у његовом духовном животу, али и хришћанском начину живљења у најширем смислу. Он за човјека представља духовног оца, будући да очински брине о узрастању душе човјека у Христу, у Цркви. Овај однос, као и сваки други коме је темељ у вјери и Цркви, има смисла само уколико је заснован на љубави и уколико је његова крајња сврха љубав. У духовнику човјек налази, по мјери својих духовних, емоционалних и психолошких потреба, ослонац, путоказ, молитвеника, савјетодавца, а на извјестан начин и љекара, с обзиром на то да човјеково здравље представља духовно, емоционално, тјелесно и психичко јединство. Овај однос се не заснива на принуди и обавези, већ на слободном избору вјерника коме ће повјерити свој духовно-душевни живот, првенствено кроз Свету Тајну исповијести и покајања. Не постоје правила колико често треба одлазити на духовне разговоре и какав треба да буде духовнички однос, то је питање договора духовника и његовог духовног чеда.

Ипак, оно што јесте веома важно у том односу је послушање духовнику, тј. извршавање оних духовних савјета које човјек добије од духовника, сматрајући да се тиме показује послушност и самом Господу. По ријечима из Светог Писма, послушање је веће и од поста и молитве. Тиме се човјек чисти и ослобађа од гордости (егоизма, самољубља, самовоље), учећи да не ставља своју вољу у први план, већ да, из љубави према Богу, поштује и туђу вољу и личност, задобијајући тако смирење, повјерење у Божију вољу и сагласје кроз заједницу са духовником, а затим и осталим ближњима. Наравно, ово не значи одбацивање сопствене одговорности у поступцима, мишљењу и осјећањима, не смије се отићи у крајност и пасивно очекивати да духовник рјешава све наше проблеме или се задовољавати самим чином разговора, без дјелатног односа према стварности и ближњима. Овај однос је активан, међусобно допуњујући и захтијева да човјек постаје и постане личност.

Поред послушања, најважнији моменат духовничког односа је Света Тајна исповијести.

Постоје подијељена мишљења о томе да ли је човјеку, у случају дубљих емоционалних и психолошких проблема, довољан само духовник или је неопходна и помоћ психотерапеута. У већини случајева, ако је избор духовника адекватан, биће довољно само његово духовно руковођење. Ипак, постоје и одређене животне ситуације у којима је пожељна сарадња и садејство духовника и љекара, или духовника и психотерапеута, што је опет питање процјене самог духовника, које је рјешење најбоље за човјека.

Избор духовника није једноставан, понекад су потребне године и различити нивои искустава са неколиким духовницима, док човјек не пронађе духовника који је одговор на његова унутрашња стремљења и степен духовне пробуђености. За почетак је довољно у цркви затражити исповједника, будући да без исповијести, покајања и очишћења душе вјерник не може да се причешћује.


Мисли Светих Отаца о духовнику

Старац Пајсије Светогорац 
Када наша душа живи немарно и не стражећи над својим помислима, постепено ће се испунити нечистим и лукавим помислима. Усљед тога, у људима почињу да се развијају психолошки проблеми који се постепено нагомилавају. Нашавши се у оваквој ситуацији и суочавајући се са проблемом, неки људи то не увиђају и нијсу у стању да свој пад смирено исповиједе духовном оцу. Умјесто тога трагају за 'свјетовним' рјешењем и траже савјет психијатра, који им неминовно прописује љекове. Таблете неће ријешити проблем, али ће га привремено прикрити. То није стварно рјешење проблема, и када једном престану са узимањем љекова, проблем ће поново испливати на површину. Човјек ће се, дакле, поново наћи у истом, тешком положају. Једино рјешење је да постане свјестан проблема, да га исповиједи духовном оцу и да затим смирено слиједи његов савјет.

У наше вријеме људи губе контролу над својим животима и не знају шта чине. Разлог је тај што не желе да буду руковођени и, умјгесто тога, желе да живе неузнемиравано и по својој сопственој вољи, која их може довести до потпуне пропасти. Бог је човјеку дао слободу и независност да би човјек могао да поступа како хоће, али му је исто тако дао знање и способност да схвати да није у стању да чини добро ослањајући се искључиво на самога себе... Без мене не можете чинити ништа (Јн.15;5). Ако дакле не можете да учините ни најмање, зашто се бринете за остало? (Лк.15;26)
Људима увијек савјетујем сљедеће и захтијевам да се тога придржавају:
· Да постану свјесни свог проблема, односно своје отуђености од Бога,
· да се због тога покају и
· да смирено оду на исповјест.

Ако хоћеш да нађеш доброг духовника, три дана се моли Богу из све снаге, а онда чекај како Господ благослови. А кад будеш ишао код духовника, моли се да га Бог просвети, да ријеч његова буде од Бога. (Старац Тихон Светогорац)

Послушање, чедо моје, значи смирење. (Старац Порфирије Светогорац)

Огледало послушника јесте духовник. (Старац Пајсије Светогорац)

Comments