bogosluzbene_knjige

кликните и погледајте који нам је рејтинг







БОГОСЛУЖБЕНЕ КЊИГЕ


Књиге за заједничко богослужење

Прије свега, неопходно је да се зна да је за састављање било које поједине службе за било који дан у години неопходно коришћење неколико књига. Ово стога што се у склопу сваке службе једно појављује стално и представља њен непроменљиви део, док се друго мијења за различите дане у седмици и различите дане у години. Немогуће би било изложити све ове непроменљиве и променљиве елементе богослужења у једној књизи, јер се богослужење свакодневно мења у зависности од свештених успомена и сјећања на свете угоднике Божије које Црква празнује. Стога се у једним књигама излажу непроменљиви дјелови богослужења, а у другима они који се мијењају у зависности од разних покретних и непокретних празника.


Књиге које се односе на заједничко богослужење су следеће:

  1. Служебник
  2. Архијерејски служебник
  3. Часослов
  4. Октоих или Осмогласник
  5. Минеј мјесечни, празнични и општи
  6. Триод посни и Триод цвијетни
  7. Ирмологиј
  8. Типик или Устав
  9. Србљак
Служебник
Служебник упоредни (на српском, црквенословенском, грчком и енглеском језику) (RAR, 10.69 мб)
Служебник аналойный (PDF, 22.1 мб)
То је књига у којој се излажу непроменљиви делови свакодневног богослужења, и то оно што треба да произносе и чине свештеници и ђакони. Служебник садржи поредак вечерња, јутрења, Литургије светог Јована Златоуста, Литургије светог Василија Великог, Литургије Пређеосвећених Дарова и допунске цјелине као што су збирка отпуста, прокимени, мјесецослов, а на крају и упутства у којима се објашњава како свештенослужитељи треба да поступају у случајевима када се појаве различите недоумице у вези се богослужењем.

Архијерејски служебник
(Чиновник архиерейского священнослужения). То је исти онај Служебник, али намијењен архијерејима који обављају богослужење, са указивањем на све особености архијерејске службе. Осим чинова три Литургије он садржи чинове постављања у разне црквене степене и чин освећења антиминса.


Часослов
 
ПреузмиЧасослов - скенирани (zip)      Часослов на српском језику (pdf)
То је књига која садржи непроменљиве дјелове дневног богослужења, осим Литургије, а намијењена је чтечевима и појцима у пјевници. У њој се излажу чинови Полуноћнице, Јутрења, првог, трећег, шестог и деветог часа, Вечерња и великог и малог Повечерја.
Назив Часослов ова књига је добила зато што се у њој излаже чин часова. Часослов такође садржи допунски део који у различитим издањима има различит садржај. Обично постоје јутарње молитве, које се читају пре полуноћнице, чин уздизања панагије, благосиљање трпезе, канон Богородици састављен од стране монаха Теостирикта, молитве за оне који одлазе на починак, тропари и кондаци, богородични којима се закључује појање тропара и стихира. Великом Часослову такође се придодаје Месецослов. Мали Часослов представља скраћење Великог. Ова скраћења тичу се само допуна.
ПОЛУНОЋНИЦА СВАКОДНЕВНА    ПОЛУНОЋНИЦА СУБОТЊА    ПОЛУНОЋНИЦА ВАСКРСНА    ПОРЕДАК ЈУТРЕЊА   ЧАС ПРВИ    ЧАС ТРЕЋИ
ЧАС ШЕСТИ   ПОРЕДАК ИЗОБРАЗИТЕЉНЕ    ПОРЕДАК ТРПЕЗЕ И ПАНАГИЈЕ    како бива у манастирима сваки дан    ЧАС ДЕВЕТИ
ПОЧЕТАК ВЕЧЕРЊА   ПОРЕДАК ТРПЕЗЕ     ВЕЛИКО ПОВЕЧЕРЈЕ    МАЛО ПОВЕЧЕРЈЕ    КАТИЗМА 17     ОПШТИ МОЛЕБАН ПРЕСВЕТОЈ
БОГОРОДИЦИ (Мали параклис)     ОТПУСНИ ТРОПАРИ ВАСКРСНИ    Свих осам гласова са Богородичнима и Ипакојима њиховим
ОТПУСНИ ТРОПАРИ     у остале дане седмице када нема празника     БОГОРОДИЧНИ ОТПУСТИТЕЉНИ
за сваки глас, који се певају целе године на Вечерњу и на Јутрењу на Бог Господ и опет на крају Јутрења
ТРОПАРИ ВАСКРСНИ   који се певају после Непорочних у Недељу целе године    ДРУГИ ТРОПАРИ ЗА ПОКОЈ
који се певају после Непорочних у суботу   


Октоих или Осмогласник 
Назив потиче од грчког οκτώ ("окто") - осам, и ήχος ("ихос") - глас. Ова књига, која се обично састоји из два дијела, садржи у осам гласова (или напјева) распоређене променљива молитвословља које се певају на различитим црквеним службама седмичног круга, то јест које се мењају у зависности од дана у седмици,будући да сваки дан посвећен посебном спомену (светога или празника). Поредак променљивих богослужења који је изложен у Октоиху је следећи: недељна служба првог гласа, служба понедељка првог гласа, уторка, среде, четвртка, петка и суботе, затим недељна служба другог гласа, служба понедељка другог гласа, уторка и тако до суботе, затим недељна служба трећег гласа, служба понедељка трећег гласа... и тако даље, истим редом за све седмичне службе свих осам гласова. Пјевање свих осам гласова током осам недеља у црквеном Типику назива се "столп" (стуб). Током црквене богослужбене године пјева се шест таквих столпова. Пјевање Октоиха у радне дане почиње од недеље Свих Светих после Педесетнице, а завршава се пред суботу Месопусне недеље. У периоду Великог поста, затим током Сирне седмице која му претходи и Страсне седмице на његовом крају, као и у периоду од Васкрса до Педесетнице, у радне дане се не пева према Октоиху. Недељом се Октоих не пјева од Цветне недеље, закључно са недељом Свих Светих. Осим тога, ако неки од дванаест Господњих празника падне у недељни или радни дан, Октоих се такође не користи. Октоих се не користи ни онда кад неки Богородичин празник или празник светога падне у радни дан.
Први глас*
Недеља
Понедељак
Уторак
Среда
Четвртак
Петак
Субота
 Други глас
Недеља
Понедељак
Уторак
Среда
Четвртак
Петак
Субота
 Трећи глас
Недеља
Понедељак
Уторак
Среда
Четвртак
Петак
Субота
 Четврти глас
Недеља
Понедељак
Уторак
Среда
Четвртак
Петак
Субота
 
Пети глас
Недеља
Понедељак
Уторак
Среда
Четвртак
Петак
Субота
 Шести глас
Недеља
Понедељак
Уторак
Среда
Четвртак
Петак
Субота
 Седми глас
Недеља
Понедељак
Уторак
Среда
Четвртак
Петак
Субота
 Осми глас
Недеља
Понедељак
Уторак
Среда
Четвртак
Петак
Субота



Минеј мјесечни, празнични и општи  
септембар    1
2 3 4 5 6
7 8 9 10 11
12 13 14 15 16
17 18 19 20 21
22 23 24 25 26
27 28 29 30
   
октобар         1
2 3 4 5 6
7 8 9 10 11
12 13 14 15 16
17 18 19 20 21
22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
   
новембар       1
2 3 4 5 6
7 8 9 10 11
12 13 14 15 16
17 18 19 20 21
22 23 24 25 26
27 28 29 30

децембар      1
2 3 4 5 6
7 8 9 10 11
12 13 14 15 16
17 18 19 20 21
22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
   
јануар             1
2 3 4 5 6
7 8 9 10 11
12 13 14 15 16
17 18 19 20 21
22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
   
фебруар         1
2 3 4 5 6
7 8 9 10 11
12 13 14 15 16
17 18 19 20 21
22 23 24 25 26
27 28 29


март               1
2 3 4 5 6
7 8 9 10 11
12 13 14 15 16
17 18 19 20 21
22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
   
април             1
2 3 4 5 6
7 8 9 10 11
12 13 14 15 16
17 18 19 20 21
22 23 24 25 26
27 28 29 30
   
мај                   1
2 3 4 5 6
7 8 9 10 11
12 13 14 15 16
17 18 19 20 21
22 23 24 25 26
27 28 29 30 31

јун                   1
2 3 4 5 6
7 8 9 10 11
12 13 14 15 16
17 18 19 20 21
22 23 24 25 26
27 28 29 30
   
јул                   1
2 3 4 5 6
7 8 9 10 11
12 13 14 15 16
17 18 19 20 21
22 23 24 25 26
27 28 29 30 31
   
август             1
2 3 4 5 6
7 8 9 10 11
12 13 14 15 16
17 18 19 20 21
22 23 24 25 26
27 28 29 30 31


Минеј мјесечни (од μηναιον - месец) садржи промјенљиве молитве за сваки дан у години, по датумима сваког месеца, за непокретне празнике (то јест такве који долазе увек одређеног дана у одређеном месецу). Стога се Мјесечни минеј, у складу са бројем месеци у години, састоји од дванаест књига. На крају сваке књиге штампају се посебне богородичне васкрсне пјесме, или тзв. догматици, богородичне васкрсне које се пјевају после стихира на стиховње, богородичне које се пјевају "када има 'Слава' светоме у Минеју"; затим Отпуститељни богородични које се пјевају после тропара у недељне и празничне дане, и богородични отпуститељни које се пјевају обичним данима после тропара.
Осим Мјесечног Минеја постоји још и такозвани Минеј Празнични, или "Антологион", или "Трефологион", "Цветослов", који садржи службе изабране из Мјесечног Минеја за Господње, Богородичине и нарочито поштоване празнике у част неких светих.
Општи Минеј садржи променљиве молитве не за сваког светог посебно, као Мјесечни Минеј, него за сваки збор светих одвојено, на пример, општа служба за Апостоле, Мученике, Светитеље итд. Осим служби светима он такође садржи општи поредак празника Господњих, Богородичиних, Крсту, Анђелима, Претечи и Саборима. Општи Минеј има двојаку употребу; као прво, он је неопходан уз Мјесечни Минеј, када треба да се обави служба оним светима за које није написана посебна служба у Мјесечном Минеју; као друго, у сиромашним црквама, где нема читавог комплета богослужбених књига, Општи Минеј служи као замена за дванајест томова Мјесечног Минеја.
Постоји још и Допунски Минеј, са службама недавно прослављеним светитељима, које из тог разлога нису ушле у Мјесечни Минеј.

Допуне Минеју по месецимаСептембар
4. септембар 9. септембар 11. септембар 12. септембар 21. септембар 23. септембар
Октобар
2. октобaр 10. октобар 13. октобaр 24. октобар 28. октобaр
Новембар
9. новембар 14. новембар 15. новембар 23. новембар 26. новембар
Децембар
9. децембар 20. децембар 30. децембар
Јануар
2. јануар 10. јануар 14. јануар 21. јануар 24. јануар 25. јануар
Фебруар
3. фебруар 5. фебруар 17. фебруар 20. фебруар
Март
2. март 4. март 7. март
Maj
2. мај 11. мај 23. мај
Јун
18. јун 28. јун
Јул
12. јул 23. јул 28. јул 30. јул
Август
8. август 13. август 19. август 28. август 15. или 17. август


Триод
посни 
 
  1. Недеља митара и фарисеја 
  2. Недеља блудног сина
  3. Субота месопусна
  4. Недеља месопусна
  5. Сирна седмица (понедељак - петак)
  6. Субота сиропусна
  7. Недеља сиропусна
  8. Понедељак прве недеље поста
  9. Уторак прве недеље поста
  10. Среда прве недеље поста
  11. Четвртак прве недеље поста
  12. Петак прве недеље поста
  13. Субота прве недеље поста - Теодорова
  14. Прва недеља поста – Чиста (Недеља Православља)
  15. Понедељак - петак друге недеље поста
  16. Субота друге недеље поста
  17. Друга недеља поста – Пачиста (Успомена Светог Григорија Богослова)
  18. Понедељак - петак треће недеље поста
  19. Субота треће недеље поста
  20. Трећа недеља поста – Крстопоклона (Поклоњење Часном Крсту)
  21. Понедељак - петак четврте недеље поста
  22. Субота четврте недеље поста
  23. Четврта недеља поста – Средопосна (Посвећена Светом Јовану Лествичнику)
  24. Понедељак - петак пете недеље поста
  25. Маријино стајање - канонон преподобној Марији Египатској као додатак Великом канону
  26. Субота пете недеље поста - Субота акатиста
  27. Акатист Пресветој Владичици нашој Богородици 
  28. Пета недеља поста - Глувна (Посвећена Светој Марији Египћанки)
  29. Понедељак - петак цветне седмице
  30. Субота светог и праведног Лазара - Врбица
  31. Шеста недеља поста – Цветна (Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети)
  32. Велики Понедељак
  33. Велики Уторак
  34. Велика Среда
  35. Велики Четвртак
  36. Велики Петак
  37. Велика Субота
и
Триод цвјетни

1. Пасхално Јутрење
2. Часови Пасхе
3. Васкршња Литургија
4. Васкршњи молебан
5. Друге молитве за благослов сира и јаја
6. Светла Недеља (од понедељка до суботе)
7. Недеља Антипасхе
8. Понедељк - субота друге недеље по Васкрсу
9. Трећа недеља по Васкрсу (жене мироносице)
10. Понедељк - субота теће недеље по Васкрсу
11. Четврта недеља по Васкрсу (недеља раслабљенога)
12. Понедељк - субота четврте недеље по Васкрсу
13. Служба Преполовљењу Педесетнице
14. Пета недеља по Васкрсу (недеља Самарјанке)
15. Понедељк - субота пете недеље по Васкрсу
16. Шеста недеља по Васкрсу (недеља слепога)
17. Понедељк - субота шесте недеље по Васкрсу
18. Одајање Васкрса
19. Вазнесење
20. Седма недеља по Васкрсу (недеља Светих отаца)
21. Понедељк - субота шесте недеље по Васкрсу
22. Духовске задушнице – субота уочи Духова (Педесетнице)
23. Света Педесетница
24. Велико вечерње са читањем три коленопреклоне молитве
25. Понедељк - субота осме недеље по Васкрсу, прве недеље после Духова
26. Недеља Свих Светих
27. Јосифов трипеснац
Ове две књиге садрже молитве за покретне празнике богослужбене године, који зависе од тога у који дан пада Васкрс. Ове књиге се називају тако зато што њихов карактеристичан садржај представљају непотпуни канони, који се састоје углавном од три (прве, осме и девете) пјесме (грчки τριωδιον - "триодион", "трипјеснец"), или од четири (четирипјеснец), или пак од две пјесме (двепјеснец).
Посни триод садржи молитвословља припремних недеља за Велики пост, молитвословља самог Великог поста и молитвословља Страсне седмице. Прва служба која се налази у Посном триоду је служба недеље Митара и Фарисеја, а последња је служба Велике Суботе. Молитвословља из Посног триода радним данима замењују молитвословља из Октоиха. Из Октоиха се узимају само неки сједални и светилни, али они се штампају у самом Триоду, тако да није неопходно коришћење Октоиха. У периоду када се употребљава Посни триод, само у недељне дане из Октоиха се узимају васкрсне пјесме за сваки дати глас. Пјевање из Минеја се током периода Посног триода не укида, али постоје неки дани када се Минеј одлаже и читава служба се обавља само по Триоду.
Цвјетни триод садржи молитвословља почев од првог дана Васкрса, па завршно са недељом Свих Светих после Педесетнице. Цвјетни триод, попут посног, понекад замењује Минеј, а понекад се пјева заједно са њим. Васкрсне пјесме Октоиха штампају се на својим местима у Цветном триоду, па се тако може и без Октоиха.
Неке службе из Посног и Цјветног триода издају се као посебне књиге. Такве су: Поредак Прве седмице Великог поста, Поредак Страсне седмице, Поредак на Свету и Велику Недељу Пасхе и за читаву Светлу седмицу и друге.

Ирмологиј

Ова књига садржи углавном збирку ирмоса свих канона за свих осам гласова, одакле је и добила свој назив. Осим тога, у њој се налазе неке непромењиве пјесме неопходне појцима у пјевници, као, на пример, све оно што се пјева на Литургијама светог Јована Златоустог, светог Василија Великог и Пређеосвећених Дарова, васкрсни богородични и (богородични) за службе у обичне дане, Тројични гласа, тропари, васкрсни и заупокојени који се пјевају по "Непорочнима", пјесме које се пјевају пре читања Јеванђеља и после читања на јутрењу, пјесме Светог Писма које се пјевају на почетку сваке пјесме канона, припеви на девету пјесму канона за Господње и Богородичине празнике, "Всјакоје диханије..." стихира "Преблагословена јеси..." и Велико Славословље.

Типик или Устав ПреузмиМали Типик са тропарима и катавасијамаПреузми 
Велики Типик (PDF, 16.89 мб)
Мали Типик (PDF, 1.92 мб)
Ова књига садржи детаљно указивање на то у које дане и сате, на којим божанским службама и у каквом поретку треба да се произносе молитвословља садржана у Служебнику, Часослову и, нарочито, Октоиху, Минејима и Триодима. То је најнеопходније упутство како би богослужење могло да се обавља складно и према поретку.
По своме садржају Типик се дели на три дела. Први део, од 1. до 47. главе, садржи општа упутства за разне службе, савете ? томе какво треба да буде молитвено расположење оних који се моле на различитим службама и правила живота за монахе. Други део од 47. до 52. главе садржи месецослов за читаву годину са указивањем на особености богослужења за све дане црквене године и за свету Четрдесетницу до недеље Свих Светих. Трећи део од 52. главе до краја представља својеврстан прилог и допуну прва два дела. Типику се придодаје још и таблица за одређивање дана празновања Пасхе.

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ  ПАВЛЕ  ОПШТИ ТИПИКПРЕКО ЦЕЛЕ ГОДИНЕ

Књиге за посебно богослужење
Постоје две врсте оваквих књига. Једне од њих имају садржај који се у потпуности разликује од књига које се користе за заједничко богослужење; друге садрже изводе из књига за заједничко богослужење и прилагођене су за домаћу употребу. У књиге које се односе на посебно богослужење прве врсте спадају:

Требник
Велики Требник
Ова књига садржи изложење свештенодејстава и молитвословља која се обављају за потребу и по захтеву једног или неколико лица, у време ко је одређено околностима њиховог живота. У таква свештенодејства спадају пре свега чинови свих Светих Тајни, јер оне представљају прву и најнеопходнију потребу свих хришћана, затим чинови погребења упокојених, освећења воде, пострижења монаха, освећења храмова и многи други који се тичу различитих случајева хришћанског живота.

Постоје Велики, Мали и Допунски Требник.
Велики требник 
се састоји из два дела: први део садржи углавном поредак Светих Тајни и других свештенодејстава која прате човека од рођења па до преласка у вечност. Други део садржи углавном кратка молитвословља за различите потребе. Као допуна у Требник улази још и Месецослов и "Списак хришћанских имена по азбучном реду".
Мали Требник 
представља извод из Великог Требника направљен због тога што је за молитвословља која се савршавају изван храма лакше користити књигу мањег обима.
Допунски Требник 
садржи чинове освећења храма и ствари које припадају храму, као што су различити црквени предмети, одежде, иконе и слично. Овај допунски требник често се спаја у једну књигу са Малим Требником.

Поредак присаједињавања иноверних... Ова књига се другачије зове "Књига чинова присаједињења Православљу". Православна Црква не присаједињује све иноверне на исти начин, него другачије оне који нису били крштени, на пример јудаисте и муслимане, другачије оне који "у јесу крштени, али нису помазани светим миром, на пример лутеране и друге протестанте, а другачије оне који су крштени и миропомазани али не припадају Православној Цркви. Зато постоји неколико различитих чинова, који су сви обједињени у овој књижици. Неки од ових чинова су објављени и као посебне књижице.
Књига молебног појања. Ова књига садржи чинове молебног појања за Нову годину, за почетак учења код деце, за болесне, за путнике, за случај суше, као и многе друге, за различите случајеве у животу.

Поредак за Недељу Православља. Ово је чин молебног појања ради обраћења заблуделих, за који је прописано да се обавља у прву недељу Великог поста - Недељу Православља, уз анатемисање јеретика, а вечан спомен и многољетствија поборницима свете православне вере. Први део овог чина обавља се у свим црквама, а други само у саборним.

СрбљакПреузми Издање: СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Београд, 1986. године.
Препоручујемо сајт     "НОВИ СРБЉАК".
Србљак је посебна врста минејских зборника који се формирао највероватније у 15. веку. Садржи оригинална дела старог српског црквеног песништва — службе и житија канонизованих Срба. Нема строго утврђени састав. Избор текстова који чине поједини Србљак зависи од жеље наручиоца па их је због тога немогуће типолошки разврстати.
Најстарији србљак потиче из последње четвртине 15. века (рукопис Пећке патријаршије број 78) и он садржи само службе архиепископима Арсенију, Јевстатију и Никодиму као и чинове требника. Хиландарски рукопис број 479 састављен је од више делоа који су писани од краја 15. до треће четвртине 16. века. Садржи службе краљу Милутину од Данила Бањског (са синаксаром), Георгију Кратовцу од попа Pеје, Петру Коришком (која је старија од Теодосијеве). После служби следе житија Стефана Дечанског од Григорија Цамблака, Мученије Георгија Кратовца од попа Пеје, Житије Петра Коришког од Теодосија. Србљак (1525) из збирке народне библиотеке (рс. 18) садржи искључиво службе и житија српских светитеља. Рукопис број 91 Грујићеве збирке (Музеј СПЦ, Београд из средине 16. века) садржи житија светог Саве, краља Милутина, Стефана Дечанског и синаксар кнеза Лазара као и службе краљу Милутину, Стефану Дечанском, кнезу Лазару, Слово кнезу Лазару итд.
У Римнику је 1741. године штампан Србљак а ово издање је приређено према рукопису Србљака манастира Раковца (1714). Раковачки србљак приредио је игуман Теофан а исписао га је монах Максим. Све српске службе настале од 13. до 17. века укључене су у сдвојезично издање Србљака (српскословенско и српско) које је приредила 1970. група научника предвођена Димитријем Богдановићем.

Књиге за домаћу употребу
Ове књиге садрже углавном више или мање опширне изводе из књига које се употребљавају приликом заједничког богослужења. Међу њих спадају:
Правилник, чији је потпуни назив: "Молитвено правило за оне који се припремају за причешће Светим Христовим Тајнама". Он садржи све молитве неопходне приликом припреме за свето Причешће, изложене одговарајућим редом.

Каноник садржи јутарње молитве, канон са акатистом Најслађем Исусу, Канон са акатистом Пресветој Богородици, Канон анђелу чувару, Молитве за оне који одлазе на починак, Каноне за све дане у седмици, Канон и молитве пред свето Причешће, Општу службу "за све дане" и чин певања дванаест псалама.

Акатистник садржи различите акатисте.

Молитвеник садржи изводе из разних богослужбених књига. Постоје потпунији и скраћени молитвеници.

Књиге за заједничко и посебно богослужење
Реч је о књигама Светог Писма као што су: Јеванђеље, Апостол и Псалтир.

Јеванђеље. 
Богослужбено Јеванђеље, које обично лежи на Престолу, преко антиминса, назива се зато још и "Престоним Јеванђељем". Оно садржи благовест све четворице јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована, и подељено је на главе и црквена зачала. "Зачалима" се називају делови за које је Типиком одређено да се читају на одређеним службама у одређене дане богослужбене године. Свако од четири Јеванђеља има своје посебно рачунање глава и зачала. Испред зачала одштампана је звездица, а доле пише када се оно чита, као и речи којима треба започети читање зачала. На крају престоног Јеванђеља налазе се табеле које показују ког дана у години се чита које зачало. Прва табела показује распоред читања по седмицама, почев од првог дана Васкрса, друга показује распоред читања по данима и месецима (Месецослов). На крају је указано на зачала која се читају разним зборовима светих, као и у разним случајевима, приликом обављања различитих чинова (такозваних "треба").

Апостол. 
Књига Апостол садржи Дела светих апостола, седам саборних посланица и четрнаест посланица светог апостола Павла, а понекад и Откривење, које се код нас на богослужењима не чита. Књига Дела апостолских и Посланице подељене су на главе. Осим тога, читав апостол подељен је на зачала (осим Откривења, пошто се оно не чита). Рачунање ових зачала је једно и јединствено за читаву књигу Апостол. Као и у Јеванђељу, и овде код сваког зачала стоји звездица, а доле је показано када се то зачало чита и којим речима треба започети његово читање. На крају Апостола налазе се исте онакве табеле као и на крају Јеванђеља, које указују на поредак читања, најпре по седмицама, почев од првог дана Васкрса, потом Месецослов који указују На поредак читања по датумима у месецу, затим на читање различитим зборовима светих, и у разним случајевима приликом обављања "треба". Истовремено, указује се и на прокимене који се певају пре читања Апостола и "алилујаре" који следе након читања Апостола, а такође и на "причасне" који се певају на Литургији током причешћивања свештенослужитеља у олтару.

Псалтир.
 
Преузмипсалтир пдф
Постоје две врсте Псалтира - обичан, мали Псалтир и Псалтир "са последованијем".
Мали псалтир садржи 150 псалама који се налазе и у Библији, изложених истим редом, али уз поделу на 20 катизама, при чему је свака катизма подељена на три "славе". Пре и после сваке катизме налазе се Трисвето, покајни тропари и молитве. На почетку стоје таблице које указују на то када, у којим периодима богослужбене године, и на којим службама се читају које катизме.

На крају се налазе Песме Светог Писма које се читају или певају на јутрењу са каноном, Величанија на празнике Господње, Богородичине и светих, уз псалме који су за њих изабрани, као и Поредак након исхода душе из тела. На самом крају налазе се Помјаник и Чин певања дванаест псалама.

Псалтир са последованијем садржи као додатак читав часослов, у коме се налазе не само часови, него и међучасја, затим Месецослов са свим тропарима и кондацима за све дане богослужбене године, а такође за период Великог поста са припремним недељама и Страсном седмицом, као и за период од Васкрса до Недеље Свих Светих, тропари и кондаци Октоиха, тропари и кондаци општег Минеја. На крају је приложено читаво правило пред Свето Причешће са свим канонима и акатистима које оно садржи у књигама "Правилник" и "Каноник", као и Пасхалија.
Псалтир са последованијем намењен је углавном за богослужбену употребу, док је Мали Псалтир намењен за домаће читање и читање за упокојене.


О нотним књигама
Нотне богослужбене књиге употребљавају појци у певници. По своме садржају и саставу оне одговарају обичним богослужбеним књигама. Нотни зборници црквеног појања садрже оне песме које се стално или чешће од других певају на вечерњу, јутрењу и Литургијама, како непроменљиве, тако и променљиве из Октоиха, Минеја и Триода. Постоји и посебни нотни Октоих који садржи ноте за недељне службе на свих осам гласова, затим нотни Ирмологиј, Празнично појање, нотни Триод, посни и цветни. Онима који уче нотно појање намењен је уџбеник црквеног нотног појања. За нотно појање везан је и појам "обиход", који означава да је оно намењено за домаћу или свагдашњу употребу.
Comments