Претражи Веб

    PSIHOLOGIJA‎ > ‎

    LJUBOMORA



    Ljubomora, mora 
     ljubavi


    Ima li leka ljubomori

     

               

                            Pas je sinonim ili oličenje vernosti. Da li ste videli i upitali se zašto pas besomučno juri i laje za automobilom koji prođe mimo njega, reskirajući čak i život?  Ulice u gradovima su preplavljenje napuštenim psima. Ako mirno prođete pored njih, oni ne reaguju. Ako  trčećim korakom  prođete,  jure i laju za vama. Ako se dodajete loptom sa nekim, vaš pas će cvileći, uporno pokušavati da loptu zaustavi i zadrži za sebe. To on ne radi zbog igre. Jednostavno ne voli da nešto ne poseduje. Psi u svim ovim primerima reaguju ustvari na odvajanje. Oni ne vole odvajanje niukakvoj formi. Više ih uznemirava odvajanje nego opasnost od smrti. Pitbul je vrhunac strasti posedovanja. Njegov ugriz je toliko jak, da mu pre možete oduzeti život nego njegov plen. Pas je simbol potrebe za vezivanjem. Čak postoji izreka koja kaže da je pas čoveku najbolji drug. Nije slučajno što postoji tolika jaka veza veza između ljudi i pasa. I jedna i druga vrsta imaju izrazito jaku potrebu za vezivanjem i to je ono što ih povezuje. Ovo nije tekst iz zoopsihologije. Primer sa psima je poslužio kao slikovit prikaz  odnosa među ljudima. Strast vezivanja je jedna od najdominantnijih ljudskih osobina.Želja za posedovanjem je ljudska opsesija. Kada postoji povezanost među ljudima to je prirodni poredak međuljudskih odnosa. Ali, kada postoji opsesija  za posedovanjem onda  je ona patološka osobina. Teško je utvrditi tačnu granicu kada je posesivnost prirodna , a kada patološka čovekova osobina, kao što je teško utvrditi  vremensku granicu kada tačno prestaje mrak i počinje svitanje. Najbolji kriterijum za kvalifikovanje posesivnosti kao uobičajene ili patološke crte ličnosti su posledice koje ona ostavlja na čoveka i njegove odnose sa drugima.

     

     

    Opsesija posesivnosti

     

     

                       Posesivnost je strast posedovanja. Ona je u neraskidivoj vezi sa ljubomorom, kao što je voda  u odnosu sa parom ili  temperatura u odnosu sa vatrom. Može li čovek biti posesivan, a da ne  bude ljubomoran? Posesivnost je seme ljubomore. Svako seme s obzirom na svoju veličinu ima neverovatno veliku snagu izražavanja. Ljubomora je manifestacija stanja posesivnosti. Ljubomora i posesivnost su lice i naličje one ružne strane ljudskog bića. Niko ne voli ljubomoru. Ni onaj ko je manifestuje, ni onaj ko je izložen njenoj torturi. Neko će vam reći da je ona prirodna pojava, ali nije. To što je uobičajena i masovno rasprostranjena kao epidemija neke bolesti ne znači da je čovekova sudbina. Protiv nje se treba boriti, jer je otrov duše. Ako se inficiramo sa ljubomorom, taj otrov ima tendenciju da se proširi na celo naše biće i tako naš život pretvori u mizeriju. Ljubomora je daleko od ljubavi kao sever od juga ili kao leva strana od desne. Imaju neke veze, ali su potpuno suprotne pojave. Ljubomora nije pokazatelj nečije ljubavi kako bi to voleli da istaknu njeni eksponenti.Naprotiv, ona je dokaz odsustva ljubavi. Tamo gde je ljubomora, nema ljubavi, a po svoj prilici nije je nikad ni bilo. Osnovno svojstvo ljubavi je negovanje i podsticanje drugog ljudskog bića. Ljubav je za čovekovu dušu blagodatna, kao što je Sunce izvor života na Zemlji. Ljubomora je okov ljudske slobode i otrov koji ubija puls života. Ne znam da li ste otkrili postojanje ljubavi, ali dah ljubomore sigurno jeste. Ko zna, možda su to uobičajene etape mukotrpnog porađanja ljubavi među ljudima. Prvo imamo posesivnost, pa grčevitu borbu čuvanja objekta svoga vezivanja. Zatim se desi trenutak razumevanja, da ništa ne možemo posedovati osim samih sebe. Tada počinjemo da dajemo dozvolu  drugom ljudskom biću da ima pravo na sebe i puštamo ga da leti u slobodu. Na kraju tog procesa imamo nenasilan odnos što se zove ljubav u kome uživamo u slobodnom letu našeg partnera, mada je   zainteresovanost za njega još uvek blagi eho posesivnosti.

                            Ko hoće da razume problem svoje ljubomore, mora kontemplirati šta je smisao posesivnosti. Posesivnost je zatečeno stanje bića koje je postojalo pre svitanja svesti.Posesivnost je greška razuma kojoj se ne vidi početak. Naša svest se zakačila za fenomen drugog bića i poistovetila sa njim. Uopšte nije važno kada je to nastalo. Bitno je da prepoznate  posesivnost kao svoju sadašnju odliku, koja  opterećuje vas i vašeg partnera.Običan čovek se razlikuje od svetog bića po motivaciji. Običan čovek uvek nešto hoće. Sveti čovek   niti hoće, niti neće. On samo biva. Zbog motivacije ili težnje čoveka da ostvari neku svoju nameru postoji i posesivnost kao odlika stanja njegovog bića. Posesivnost je odlika usnulog bića, koje dok sanja nije svesno  svoje istinske prirode. Inače da ne sanja znao bi da se grčevito drži onog drugog samo zbog straha. Znao bi da se nalazi u strahu. Posesivnost je izraz straha da ću biti osiromašen ako izgubim objekat svoga posedovanja. Još rečitije, ako izgubim "predmet svoje ljubavi" znači da nešto sa mnom nije u redu.Znači  ja sam obezvređen. Vredan sam samo ako imam priveske i ukrase u vidu materijalnih stvari i drugih bića. Bez njih ja nisam čovek. Bez posedovanja , proizilazi ja sam niko i ništa. Prelazak našeg voljenog  bića u ruke nekog drugog znači moje lično nestajanje sa pozornice života. Ako je neko drugi jači od mene, nekako moćniji, pametniji ili lepši, odnosno poželjniji, znači ja sam siromašan, bezvredan, nemoćan i tako izložen opasnosti nestajanja.Svi strahovi su derivati straha od smrti. Posesivnost je u krajnjem smislu manifestacija jednog oblika straha koji poprima mnoge mene dok ne dokučite da je to strah od nestajanja.

     

    Ljubomora kao stil življenja

     

     

                            Ljubomora je čitava strategija načina kako pobeći  svom strahu od gubitka, osiromašenja i suočavanju sa doživljajem bezvrednosti. O njoj se ne priča nikome, mada  ljubomoran čovek uvek ima aromu svoje ljubomore. Možete je osetiti u pogledu, u sumnjičavom propitivanju, zamišljenoj odsutnosti i kroz stisak pitbula u odnosu. Kad osećate da vam nedostaje daha u odnosu, to je pouzdan znak da vas guši ljubomora. Kad ste opsednuti iz minuta u minut sa svojim partnerom   i kad je tu i kad nije tu, to je pouzdan pokazatelj da ste ogrezli u nezdravoj ljubomori i posesivnosti, bez obzra što je ukrašavate rečnikom ljubavi. Smešno je insistirati da vam neko kaže da vas voli. Ljubav nije reč. To je akcija u odnosu na ovaj ili onaj način. Ali vi želite da vas neko kroz iluziju reči nahrani potrebom za ljubavlju. To je uzaludno nastojanje. Znate li zašto su mase ljudi gladne ljubavi? Zbog pogrešnog razumevanja šta je ona. Ljubav nije uzimanje. Ko god je prosi, ne dobija je, jer smisao ljubavi je davanje sebe. Obično svi prose ili čak zahtevaju da budu voljeni, nesrećni što ne ostvaruju svoju nameru. Nezadovoljni, jure iz odnosa u odnos tražeći ljubav.Mnogi rezignirano zaključe da ona u životu ne postoji i nastave život stvrdnutog srca.Ljubomora je poseban vid prosjačenja ljubavi. Opsednutost izvrnutom potrebom za ljubavlju se pretvara u pravu bolest duha koja se zove paranoidna ljubomora. To je vrhunac sumnje da partner vara ili  da neko hoće da ga preotme, kad u realnosti uopšte ne postoje povodi za takve sumnje. Naravno, postoji i opravdani strahovi da će ptica ljubavi odleteti u tuđi kavez. I jedan i drugi način, najviše su pogubni za zdravlje onoga ko manifestuje ljubomoru. Tužno je to kad energiju ljubavi bespoštedno rasipamo na ljubomorna proganjanja i opsednutost partnerom.

                            Možda je to jedinstvena šansa da kroz razumevanje šta je ljubav i potreba za ljubavlju preobrazite svoj život u  atmosferu voljenja. Ne postoji drugi način. Shvatite, svetom vlada planetarna zabluda kad je u pitanju njen smisao. Otud toliko destruktivnosti oko nas. Svi se otimaju da je zadobiju. Niko ljubav ne živi. Čast, naravno izuzecima. Ako ste u potrazi za nekim ko će vas voleti, vi pripadate armiji destruktivnih ljudi. Ako vas život boli sigurno ste svoje srce zaogrnuli ogorčenjem i nepraštate li, nepraštate. Niste vi krivi za zabludu po kojoj živite, ali vi ste odgovorni. Svi su nas učili da se ljubav osvaja, da se skuplja, a ne da se neštedimice daje, od roditelja, prijatelja, do pesnika. Na polju takozvane ljubavi vlada hiperinflacija. Muzika je kao njoj posvećena, a opeva posesivnost, plakanje i suze, rivalstvo i ljubomoru. Romani i filmovi umesto glorifikovanja ljubavi, akcentiraju nasilje među polovima.Marketing je u  službi njene zloupotrebe. Svi pričaju o surogatima ljubavi, ne prepoznavajući njen pravi smisao. Sve su to pouzdani znaci nezdravog shvatanja kako se do nje dolazi. Otud hiperinflacija. Kao što novac nema nikakvu vrednost u vremenima ekonomskog kolapsa, tako ni sve te manifestacije nazovi ljubavi nemaju svoju istinsku vrednost. Novac, moć i slava su zamena za nedostatak  umeća voljenja.To su  očajnički indirektni ciljevi ostvarivanja ljubavi.Dok grozničavo krčimo puteve za sticanje novca, postizanje slave i zadobijanje moći, mučimo se na tim putevima rivalstvom, takmičenjem i ljubomorom. Ceo život može proteći, na tom uzaludnom putu. Šta vrede sva naša osvajanja ako ne posedujemo istinsku vrednost, samopoštovanje sebe koje u sebi ima dijamantsku postojanost.

                            Zamislite tu lepotu življenja. Nema nikog oko vas, svi su negde otišli u potrazi za ljubavlju, a vam je lepo sa samim sobom. Ne muči vas čežnja za nekim drugim. Nema napetosti. Perete posuđe i usisavate stan dok napolju vri od obilja mogućnosti, a to vas ne dotiče. Vi uživate u percepciji čistoće i reda oko vas i očekivanju zaslužnog odmora koji vas očekuje. Usmeravate svoju pažnju na  potrebe vaše dece kojoj pomažete dok uče i znate da to mnogo više vredi od manipulativne vrednosti nečije hvale i priznanja kako ste neodoljivi ili  korisni svetu. Ambicija da postanete priznati , slavni ili da dokažete da ste  neophodni svetu muti vašu moć ljubavi prema sebi i svojoj okolini. Čini vas nespokojnim i nestrpljivim da osvojite okolinu, dok ustvari gubite  nit ljubavi sa okolinom u kojoj već jeste. Dok je vaš voljeni partner na službenom putu ne grize vas sumnja da li će čari svoje ljubavi deliti sa nekim drugim i da li će se vratiti, jer vi znate da ljubav nije uzimanje nego davanje sebe.Dajete drugom podršku, jer ste sami samopouzdani. Pružate strpljenje i toleranciju, jer vam je lepo u sopstvenoj koži. Poklanjate svu svoju pažnju onom sa kime ste jer vas ne muče sumnje i nezdrave ambicije. Pružate nežnost i blagost, jer znate da niko nije kriv  za vaša nezadovoljstva do vi sami sebi. Nudite mir jer znate da je umutrašnji mir najveća vrednost. I kada ste svesni nekih svojih nastojanja ne zloupotrebljavate druge da vam zadovoljavaju ono što sami niste u stanju sebi da date. Ljubav je prvo ljubav prema sebi, a onda prema drugim. Kad to shvatite onda nema mesta za ljubomoru i patnju.



    Comments