PSIHOLOGIJA‎ > ‎

BOL SRCA



KADA I ZAŠTO SRCE BOLI

 

                        


                    Kad počnete da osećate svoje srce, ne ono poetsko, nego stvarno, kad sve češće postajete svesni načina kako ono radi, njegovog treperenja, lupanja, preskakanja ili žiganja, prvo postanete zabrinuti. Sa brigom, koju obično ni sa kim ne delite počinju da se množe razne fantazije kojim nastojite da objasnite moguće uzroke. Obično te fantazije stvaraju pogrešne zaključke koji vas vuku u sve veću brigu ili strepnju. Ako se takvo fizičko i psihičko stanje produži  upadate u paniku koja u krajnjoj liniji znači  strah od smrti. Tada se obično obraćate lekaru, nakon čega počinju silna pretraživanja zašto srce boli. Kada medicinski nalazi ne otkriju  nikakav organski poremećaj, što se dešava ako se na početku istorije bolesti obratite za medicinsku pomoć, postajete zbunjeni i skeptični prema stručnjacima koji ne pronalaze uzroke vaših tegoba. Mnogi počinju potragu za još boljim stručnjakom sve u nadi da će on otkriti uzrok bola, što može trajati mesecima i godinama. Ta faza  bolesti, u nauci poznata kao funkcionalni poremećaj, nije jasna  onim koji su joj izloženi, a ona je najvažniji period za prevazilaženje   bolesti. Ako funkcionalni poremećaj postane strukturalni, što znači oštećeno srce ili vaskularni sistem, onda je došlo do jedne vrste smrti. Hirurški instrumenti i lekovi nisu rešenje, već samo odlaganje kraja. Jedan deo nas je bespovratno umro, nakon čega živimo, ali ne sa istom strašću i poletom prema životu.

 

 

                                                                                                                          Svest je jedini lek

 

 

                        Da  to ne bismo doživeli  moramo nešto činiti u preventivnoj fazi života protiv bolesti. Moramo početi izučavati smisao, srž i strukturu života, nas i našeg odnosa prema životu. Formula  zvuči vrlo filosofski, što mnoge ljude odbija, ali zastanite na ovom mestu i shvatite da trećeg  rešenja nema. Ili ćemo živeti život svesno ili nesvesno. Za one kojima se pojmovi svesno i  nesvesno čine kao fraze, možemo to i drugačije reći. Ili ćemo život živeti budni ili uspavani. Trećeg rešenja nema. Kada smo uspavani, mi smo vrlo ranjivi, nespremni na odbranu od mogućih opasnosti u nama i oko nas. Bolest je jedna od tih opasnosti. Naš materijalistički svet ostavio je duboki trag u svesti skoro svakog čoveka. Verujemo samo u onih pet, izvikanih čula, a ljude koji veruju i u šesto čulo smatraju zanesenjacima ili neozbiljnim osobama. Pre nego vas ophrva bolest, morate istraživati  život. Čovek nije samo telo. Kad vidite  telo  u mrtvačkom sanduku, shvatite da čoveka  ne čini samo telo. Telo je tu, ali  Nešto nije tu. Ta druga "polovina" čoveka je otišla. Ona je jako bitna, ustvari bitnija od tela. Da li ste se zapitali šta je to nešto što čini kompletno biće čoveka. Nije ni važno kako ćete ga nazvati, ako počnete da  osećate to nešto. Tek sa tim nešto čovek je celina, biće.

                        Jedan mudar Japanac, Morihej Uješiba, izumitelj aikida, jedne borilačke veštine,  govorio je da je telo nepročišćena svest, a svest je pročišćeno telo. Čovekovo biće je u suštini jedno, ali ima dve strane, spoljašnje telo i unutrašnje telo. Ona su sastavljena od istog "materijala", od suštine koja se zove nešto ili svest. Preneto na život svakodnevice, ova formula može da se primeni i na bolesti. Bolest je dakle vrlo nepročišćena svest, u stvari neznanje. Neznanje šta se snama  zbiva. Nismo u kontaktu sa svakim delom sebe. U funkcionalnoj fazi bolesti  mi  bolje od svih  znamo šta se snama zbiva, ali to sakrivamo od sebe i od drugih.  Taj bol smeštamo u određeni, odgovarajući organ. Radije  se krijemo  iza bola nego da svoje znanje podelimo sa nekim. Pitaćete gde je tu  problem bolesti srca? Kad nas ono zaboli zaboravljamo na vekovne tvrdnje pesnika kako srce ume da zaboli zbog ljubavi. Srce  je, zaista  organ ljubavi. U funkcionalnoj fazi bolesti, prvo vas boli duhovna dimenzija srca, a onda i telesno srce. U ovoj fazi možemo razumeti zašto nas srce boli i kako otkloniti taj bol. To znači da srce ne boli tek tako, slučajno, bez ikakve veze sa  našim unutrašnjim bićem, da je ta bolest nedostupna našoj moći delovanja ili  da ne zavisi od naše odgovornosti. Srce boli zbog naših želja, čežnji, izneverenih očekivanja, beznađa, tuge, iz ljubomore, zavisti, straha, iz svih onih skretanja toka ljubavi  dok  njome nežno dodirujemo svet oko sebe. Sva nabrojana osećanja  možete doživeti glasom srca  u vidu treperenja, lupkanja, grebuckanja, slabosti, preskakanja, nervoze…. To je jezik srca.

                        Možda sumnjate da srce može biti tako pametno. U svetu već poznati endokrinolog, Dr. Dipak Čopra, navodi kliničke slučajeve koji pokazuju da ćelije srca pamte iskustva, kao i sve druge ćelije. Znači, pamćenje nije privilegija samo mozga i nervnih ćelija. Tako se desi da čovek kome je presađeno srce, odjednom voli hranu koju pre operacije uopšte nije voleo. Ispitivanjem je utvrđeno da je takvu hranu voleo prethodni vlasnik srca. Deluje neverovatno. Iz ovih saznanja možemo zaključiti da je srce, ne samo organ ljubavi, nego pametni organ ljubavi. Inače postoji bitna, zajednička osobina  fizičkog srca i  ljubavi. Srce, kao i ljubav pulsira, ritmički se širi i skuplja da bi rasprostrlo svoje sokove po celom organizmu. I ljubav pulsira, ritmički se širi, pa se skupi da uhvatila novi zamah u davanju njenih sokova  svetu oko sebe. Pulsiranje i ritam je osnovno svojstvo života i Univerzuma. Da li znate da na drevnom, sanskritskom jeziku pojam  istina se izgovara kao ritam? Pošto je suština rada srca ritam to znači da je srce istina. Nije slučajno srce isticano i kao organ ljubavi. Sama reč srce izvedena je iz reči srž ili središnji deo nečega. Srce je srž bića. Pošto je srce ljubav, to znači da je ljubav srž bića. Srce je spoljna strana bića, a ljubav je unutrašnja strana bića. Isti odnos važi kao za princip da je telo nepročšćena svest, a svest je pročišćeno telo. Kad vas boli srce to znači da je vaša ljubav povređena. To znači, ako hoćete da izlečite svoje srce, morate poći prvo od  isceljenja svoje ljubavi. Prvo iscelite svoj odnos sa  svojom okolinom, jer on je ili odnos ljubavi ili odnos neljubavi.

 

 

               Povezivanje  sa  ljudima je lek

 

 

                        Za većinu ljudi, život je tok  egzistiranja od jednog bola do drugog bola, sa povremenim pauzama, koje najčešće i same nisu pauze ljubavi i mira, već su istkane od nade da će sutra biti bolje i lepše. Kad imate misao – "Niko me ne voli", ili  "Život više nema smisla", "Sve je uzalud" ili bilo koju drugu misao kojom izražavate svoj  očaj, razočaranost, ozlojeđenost i samoću u životu, vi ste posejali seme bolesti. To je prvi korak na putu isceljenja, shvatanje da je seme bolesti misao, bez obzira da li je u vidu želje, namere, osećanja ili neke druge pobuđenosti vašeg duha. Adenovirus dolazi kasnije, kada ste odškrinuli ili naširoko otvorili vrata svoga srca, a domaćina nema da dočeka nezvane ili zvane goste.Kad se povučemo u najskrovitije odaje svoga srca, kada pritajimo svoje želje i namere, sve se u nama pritaji pa i ono što nam život održava - disanje. Putem plitkog i škrtog disanja unosimo u organizam sve manje energije kojom pokrećemo naše srce i celo telo. Time se začarani krug bolesti upotpunjuje. Misao, disanje i pulsiranje srca su  "sveto trojstvo" života. Dovoljno je da samo jedna karika popusti i život počne da kopni.

                        Poljski naučnik, R.Griglievski, 1981. godine je otkrio da pluća proizvode prostaciklin, bitan sastojak krvi koji ima ulogu da inhibira preterano zgrušavanje krvi koje oštećuje krvne sudove. Smanjena prozvodnja prostaciklina je direktna posledica smanjene funkcije pluća. Pojačano disanje povećava  nivo prostaciklina u krvnim sudovima. Time se direktno dokazuje koliki je značaj  zdravog disanja za zdravlje srca, ali isto tako je važna uloga misli za njegovo zdravlje. Misao  utiče na disanje. Kada je čovek u opasnosti, on automatski pritaji disanje. To je evolutivni mehanizam izbegavanja opasnosti , kao kada kornjača uvuče svoje telo u bezbenost svoga neprobojnog oklopa. Ako opasnost hronično traje, danima i mesecima ili godinama, nedovoljno disanje postaje novi stil egzistiranja, a to je utabana staza za  buduće bolesti kardiovaskularnog sistema. Sagledavate li da bolesti srca ne možemo pristupati kao automehaničarskoj operaciji, zaobilazeći  duhovnu dimenziju  gubitka zdravlja? Ako hoćete da imate zdravo srce, morate otključati svoj bol, sve svoje rane zadobijene od voljenih i  nevoljenih ljudi.

             Naravno, otpuštanje bola u etar takođe boli, ali drugog rešenja nema. Formula je surova, ali  jasna: preko agonije do ekstaze. Ona važi u svim oblastima života. Da bi ste popravili zub, morate izdržati neprijatni i bolan  zvuk bušilice. Operacija na telu boli, uprkos anesteziji, ali drugog rešenja nema da bi nam bilo bolje. Poveravanje svoje bolne tajne, zaključane u srcu takođe boli, ali drugog puta nema. Većinu ljudi ne ubija, kao što pesnik reče, jedna prejaka reč, ali bol za bolom i srce to ne može da otrpi. Rešenje je u otpuštanju svoje bolne tajne, kao u pesmi R.Tagorea  : 

 

                        Tajnu svoga srca ne zadrži za se                                                 

                        prijatelju,

                        Kaži je meni krišom, samo meni..

                        …………………………………………

                        Moje ćete srce čuti, ne moje uši

                        ………………………………………….

                        Poveri mi tajnu svoga srca

                        kroz uzdržane suze,

                        kroz drhtav osmejak,

                        kroz sladak stid i jad.



Comments