Ускочки речник према Вуковом Рјечнику

МОЈ РЕЧНИК ПРЕМА ВУКОВОМ

(Од аутора Милије Станића, Просветни преглед, Београд, 4. новембра 1998, Педагошка пракса, стр. 5–6)

 

Мој Ускочки речник изашао је 1990. (прва књига) и 1991. (друга књига) у издању Научне књиге, нешто мање од сто педесет година од другог издања славног Вуковог Српског рјечника. Научна и медијумска јавност лепо су прихватиле ово моје дело. Оцене у дневној и повременој штампи (Политика, Вечерње новости, Просветни гласник, Борба и др.) биле су позитивне, а такође и у стручној и научној литератури. Тако академик др Митар Пешикан каже да сам богато обрадио ускочку лексику (Дурмиторски зборник, бр. 1, Подгорица, 1991, стр. 14). Сарадник Института за српски језик САНУ Гордана Јовановић вели да је мој Ускочки речник врло богат, исцрпан и садржајан (исти зборник, стр, 32). Биљана Вукмановић-Мојсиловић оцењује: Ускочки речник Милије Станића… представља у србокроатистици речник типа тезауруса одговарајућег дијалекта (Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Нови Сад, 1994, стр. 157). На промоцији Ускочког речника (одржаној 1991) говорили су академик др Павле Ивић, директор Института за српски језик др Драго Ћупић и песник др Блажо Перовић, и сви су изрекли позитивне оцене о овом речнику.

Већ је на основу мог речника израђено неколико научних радова: академик др Митар Пешикан употребио је знатан део моје речничке грађе за израду свог реферата О именослову дурмиторског краја (поменути зборник, стр. 13–19); Гордана Јовановић је израдила добар део свог реферата Старословенски и други традиционални елементи у Вуковом речнику и у ускочкој лексици Милије Станића на грађи мог речника (исти зборник, стр. 27–33); Биљана Вукмановић-Мојсиловић написала је чланак О неким семантичким променама у романизмима црногорског залеђа, у којем је проучила романизме у ускочком говору забележене и обрађене у мом Ускочком речнику, сравнивши их углавном са романизмима у Црногорском приморју.

За ово неколико година откако је мој речник објављен чуо сам како људи, стручни и нестручни, доводе мој речник у везу с Вуковим. Зашто? Шта је то што људе наводи на помисао да упоређују ова два речника? По мом мишљењу, то је оно битно: народност лексике и фразеологије ова два речника, чисте, аутентичне народне речи и изрази. А и број речи приближан је у оба речника: у Вука више од 47 хиљада речи, а код мене око 50 хиљада.

Поменућу овде и неколико научних чланака у којима се мој речник повезује са Вуковим.

Гордана Јовановић у свом поменутом чланку проучила је старословенски лексички материјал заостао у српском језику а забележен у Вуковом речнику и мом Ускочком речнику. Академик Митар Пешикан је (у поменутом чланку) набројао доста ускочких антропонима који се налазе и у Вуковом речнику. Ја сам у свом чланку О неким појавама у говорима дурмиторског краја (поменути дурмиторски зборник, стр. 35–39) указао на два лингвистичка феномена заједничка Вукову језику и ускочком говору. Др Драго Ћупић каже да се опсцена лексика двојако обрађује у речницима. Један од ових речника ову лексику обрађује богато и исцрпно, док је други не обухватају… Међу овима првима, тј. дијалекатским реченицама који исцрпније обрађују опсцену лексику било је прво издање Вуковог Рјечника, а сличан му је и Станићев Ускочки речник (Опсцена лексика, Просвета, Ниш, стр. 41). У првом издању Вуковог Рјечника (из 1818. г.) ова лексика је богато заступљена… Међу дијалекатским речницима ову лексику издашно је обрадио Станићев речник (исто, стр. 42–43). У обимнијим дијалекатским речницима ову лексику треба обрађивати, и то детаљно, како је поступљено у Ускочком речнику, односно у првом издању Вуковог Рјечника (исто, стр. 43).

Задржимо се још један тренутак на ружним (опсценим) речима. Зашто је Вук унео ружне речи у прво издање свог речника? Зато што су то речи (формално као и све друге речи) и зато што су народне, зато што их народ изговара (каткад чешће него обичне, поштене речи).

Исто то је и с ружним речима у мом речнику. Можете ли назвати ружним народ који изговара ружне речи? Ако можете, онда нема народа у свету који није ружан, јер сви народи света поседују у свом говору ружне речи. Друга је ствар како се свет односи према ружним речима. За науку су ружне речи веродостојне као и неружне, поштене.

Вук је свој речник радио према принципима и потребама свог времена, а ја свој речник по (1) принципима по којима се данас израђују велики речници у свету и у нас, нпр. велики Речник српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности и (2) по принципима по којима је Вук радио свој речник. Ово (радити речник по савременим методама и по правилима од готово два века раније) може изгледати чудно и неосновано. Али одмах ћу објаснити ту чудноватост и неоснованост.

 Вук је свој речник израдио убрзо по ослобођењу од Турака, 1818. (прво издање) и 1852. (друго издање), дакле у време кад наука у Србији није била, нити је могла бити, баш много развијена, па је Вук испод појединих одредница (заглавних речи) писао читаве чланке у вези са тим одредницама, уместо да само протумачи значење речи, како се у речницима данас обично чини. Тако је, рецимо, испод одреднице Краљевић Марко, уместо дефиниције: један од највећих српских јунака, како би написао савремени лексикограф, написао велики чланак о овом јунаку и владару. Или испод одреднице крајина написао чланак о Крајини неготинској. Или испод речи хајдук велики чланак о хајдуцима. Таквих чланака из географије, историје, етнографије, народне филозофије итд. пун је Вуков речник. Тако је Вук, у недостатку научних грана, уносио у свој речник све за шта је сматрао да има научну вредност. У доба неразвијености науке у Србији Вуков речник, могло би се рећи, прва је модерна микроенциклопедија српског народа, њен нуклеус. И у томе је, поред осталог, велики значај знаменитог Вуковог Српског рјечника.

 Ускочко племе, формирано током 18. века у северној Црној Гори, није ни деведесетих година 20. века довољно научно проучено. И ја сам, идући за Вуком, под сличним околностима, испод појединих одредница, писао краће или дуже чланке у вези са датом речи или изразом. Тако сам, примера ради, испод одреднице Пролетун, поред дефиниције: велика стена у Главама, недалеко од Буљове главе, на планини Сињавини, написао да је испод те стене лепа чобаница чувала своје стадо оваца, да је однекуд долетео витез на крилату коњу, спустио се крај младе девојке, обљубио је и на поласку јој рекао да ће родити сина који ће, кад одрасте, погубити турског цара иа Косову. Тако је и било, каже ова легенда: Милош Обилић је погубио цара Мурата 1389. године.

 Мислим да би се ова легенда нетрагом изгубила да је нисам забележио и да би била штета да је нисам отргао од зуба времена.

Тако сам написао чланке испод одредница Вилина јама, јаблан итд. Описао сам доста ствари из народног живота и рада, четрдесетак дечјих, чобанских и других игара итд.

Ову додирну област између Вукова и мога речника наука досад, колико знам, није уочила, а она чини једну од битних веза ова два речника. Вуков речник и није речник у данашњем смислу речи, тј. не бави се само формама и значењима речи, већ лексикон, који, поред форми и значења речи, садржи још доста неречничког материјала (из географије, историје, етнографије и других наука). Као што је већ речено, Вуков речник даје доста материјала за обраду разних питања из ондашњег живота и рада српског народа.

 Мислим да се не варам ако кажем да ће и мој Ускочки речник, који садржи доста ванречничког материјала, бити од користи научницима који буду проучавали живот и рад негдашњег црногорског племена Ускока.

 

Comments