Миро Вуксановић о Ускочком речнику

УСКОЧКИ РЕЧНИК МИЛИЈЕ СТАНИЋА

(Миро Вуксановић, Политика, субота 24. август 1991, 19. стр.)

 

Свој дуги и богати радни вијек Милија Станић је посветио науци о језику и књижевности, правопису и граматици, акцентима и дијалектима, савременом књижевном језику, свему што нас учи да правилно и јасно говоримо и пишемо. Објавио је неколико књига и велики број стручних расправа и прилога у часописима и листовима. Писао је о религији и њеној историјској улози, о просветитељском раду Саве Немањића, приређивао за школску лектиру књиге наших познатих писаца, израдио са Дамјаном Морачићем Правописно-језички саветник, а годинама се у школама користе уџбеници граматике што их је Милија Станић написао, сам или у сарадњи са Радомиром Алексићем. Двадесет и пет година је радио на капиталном дјелу Речнику српскохрватског књижевног и народног језика, у издању САНУ.

Најдуже је Милија Станић изучавао говор црногорског племена Ускоци. У двије књиге и више појединачних радова обрадио је све гласове, облике, акценте, грађење ријечи, реченицу и односе у њој, да би укупан посао завршио својим животним дјелом — Ускочким речником. Ова значајна књига, у рецензији Митра Пешикана и Драга Ћупића, настала је у равноправном разговору научног рада и љубави према завичају. Основни податак о Ускочком речнику изненађује: у њему је уазбучено педесет хиљада ријечи, иако тамо нијесу унесене све оне што их је записао Вук Караџић.

Милија Станић је сакупио у своју збирку називе сваке радње, сваког појма, у свим њиховим облицима, у различитим изговорима, па сва имена мјеста, сваке чуке и помола, сваке продоли и џаврље, свако ускочко име, надимак, презиме, па имена трава, цвијећа, дрвећа и животиња, обичаје, чобанске игре… Уз већину истумачених ријечи исписани су и примјери у изворном облику (изреке, пословице, узречице, дијалози) да би читалац љепше разумио њихово значење, да би осјетио ритам и лакоћу ускочког говора. Тамо су, дабоме, окупљене све стидне ријечи, и оне са понеком занимљивом причицом. Тако је настао изузетни зборник искуства, у назнакама мудрости и оштроумља, нарочитог, сировог хумора и здравог смијеха, жестоке клетве и нечувеног шокања, очигледности душе и ђавола.

Ваља истаћи да су Ускоци дошли под Сињајевину из више херцеговачких, црногорских, босанских и санџачких мјеста, па су се њихове ријечи укрштањем богатиле, множиле и нарастале.

Као да нигдје нема толико назива за исту ствар, исту радњу, исти појам и толико нијансираних разлика у њима. Њих могу само видовити запазити, разлучити и разумјети. Само такви могу осјетити дражи изворних ријечи, Ускоци знају, као и сви горштаци, да све назову правим именом и да бирану ријеч узимају као лијек. Давно су разумјели да разговијетна ријеч ствара радозналост и да нико не умије тако жестоко ошинути као она. Међу њима је лијепо причање, вјешто приповиједање, најчешћи обичај. Свака дуга зимска ноћ доноси буљук омамљивих прича. Тамо је сваки замузењак презрен, а сваки несој до звека и кастига нагрђен. Исто као и они што дробе језиком без мјере и начина. Схватили су да је ријеч као и жена: кад се учини највјернијом, она је већ нашла друго значење. Не би прошлост тих људи ни издалека била каква јесте да је нијесу умјели запамтити и примјерно опричати. За њих је ријеч колијевка и гроб.

Годинама је Милија Станић са таквог извора, као стари испирач злата, пажљиво и опрезно узимао ријечи и озидао Ускочки речник, најљепши и најприроднији споменик свом племену. Он зна да су ту драгоцјену књигу написали сви Ускоци и да су заслужили да имају споменик својим ријечима, јер су их, сами, стварали, памтили и вољели.

Comments