Novinari i dalje na nišanu


Biti novinar u Srbiji često nije nimalo prijatno zanimanje. Medijski radnici su šikanirani, maltretirani, izloženi najgrubljim verbalnim i fizičkim napadima, a nažalost zabeleženi su i tragični događaji. Ništa povoljnija situacija nije ni u našem okruženju, što potvrđuju izveštaji međunarodnih novinarskih udruženja


Piše: Ljuba Đorđević

Novinarstvo se kod nas i u velikom delu sveta i dalje svrstava u red „rizičnih“ profesija. Pretnje, pritisci, napadi na poslenike „sedme sile“, ne jenjavaju. Od 2008. godine, otkad Nezavisno udruženje novinara Srbije vodi statistiku, zaključno sa 2013, zabeleženo je ukupno 343 napada. Statistički gledano, mesečno se u proseku desilo 4,76 napada na zaposlene u sredstvima javnog informisanja.

NAJGORA 2008: Neslavni rekorder po broju raznih napada na novinare i druge angažovane u medijima bila je 2008. sa 144 napada. Gotovo isto toliko turbulentna bila je i 2011. sa zabeleženih 76 slučajeva. Godine 2009. prijavljeno je 35 napada, dok je naredne 2010. zabeležen jedan manje. Trideset jedan napad desio se 2012, a 2013. godine su evidentirana 23 napada. Ove brojeve treba uzeti uslovno, budući da mnoge kolege ne prijavljuju napade, a posebno ne prijavljuju pritiske i neprijatnosti koje doživljavaju prilikom rada, bilo van posla, bilo na radnom mestu. Zaključak je da je ukupan broj napada veći!

Takođe, može se zaključiti da je ovo približan broj napada na novinare i na novinarke.

 


Dakle, novinari u Srbiji su često ugroženi pri obavljanju posla, uprkos zakonskim garancijama njihove bezbednosti koje, u većini slučajeva, ostaju mrtvo slovo na papiru. Prema podacima NUNS-a od 2007. do 2011. sudski je procesuirano manje od deset odsto slučajeva pretnji i napada na novinare.

Domaći sudovi ne prepoznaju napade na novinare kao posebnu društvenu opasnost, pa slučajeve napada na novinare ne rešavaju ni pravovremeno ni adekvatno. Ovu konstataciju najbolje potvrđuje podatak da još nisu pronađene ubice Dade Vujasinović (Beograd, 1994), Slavka Ćuruvije (Beograd, 1999) i Milana Pantića (Jagodina, 2001). Takođe, nema podataka o tome ko je izvršio bombaški napad na Dejana Anastasijevića, ko stoji iza pretnji Brankici Stanković koja je četiri godine pod stalnom policijskom pratnjom, Veranu Matiću, Aidi Ćorović…

Nesvakidašnje sudbine ovih novinara stvaraju privid da svi ostali žive i rade u normalnim uslovima. Takvom utisku doprinose nadležni organi čije su reakcije najblaže rečeno neadekvatne. Posledica takvog stanja je permanentni rad u vanrednim uslovima, bez nade da će se uslovi rada novinara popraviti u skoroj budućnosti! 

BURE BARUTA: Medijska bezbednosna slika nije mnogo bolja ni na prostoru bivše Jugoslavije, u regionu, a i šire. Hrvatska je 2011. izdala “Belu knjigu napada na novinare” u kojoj je navedeno da je od 70 objavljenih slučajeva pretnji smrću, sistematskog zastrašivanja i fizičkih napada na novinare u proteklih 20 godina, prijavljeno 50, od kojih je šest u postupku, a 11 rešeno, ali ne uvek pozitivno po novinare. U 28 slučajeva napadači nisu otkriveni.

Zbog pritiska Evropske unije crnogorska vlada odlučila je da formira komisiju koja bi trebalo da rasvetli niz napada na novinare koji su se dešavali u toj državi. Još nije rasvetljeno ubistvo direktora najtiražnijeg dnevnog lista Dan Duška Jovanovića iz maja 2004. Nisu takođe otkriveni ni napadači na direktora najuticajnijeg dnevnika Vijesti Željka Ivanovića, kao ni niz drugih ataka na novinare…

Kad imamo sve navedeno u vidu, ne čudi konstatacija da je “Balkan bure baruta za novinare”, izrečena u najnovijem Indexu slobode medija koji su početkom 2014. objavili Reporteri bez granica.

U Izveštaju Reportera najgore su rangirane Makedonija (123) i Crna Gora (114) zbog hapšenja, pretnji i fizičkih napada na novinare. Veći napredak u slobodi medija (rast od 18 podeoka) doživela je Albanija, iako se nalazi iza BiH. Najbolje rangirana zemlja u regionu je Slovenija, koja zauzima 34. mesto, Srbija se sa 63. popela na 54. mesto i nije bila predmet novog izveštaja o Balkanu i evropskim zemljama. Hrvatska se ove godine nalazi na 65. mestu, a Bosna i Hercegovina na 66. Kosovo je na 84. mestu.

Najbolje rangirane zemlje i ove godine su Finska, Holandija i Norveška, dok su najgori kršitelji slobode medija, tzv. “crne rupe za medije”, Turkmenistan, Severna Koreja i Eritreja. Najopasnija zemlja za novinare i dalje je Sirija, koja je na 177. mestu od 180 zemalja, ali sa otvaranjem žarišta na Krimu i Ukrajina postaje opasna zona.

Reporteri bez granica prilikom rangiranja zemalja uzimaju u obzir faktore poput transparentnosti, nezavisnosti medija i nivoa kršenja prava novinara. Ovogodišnji Index slobode medija uključuje 180 zemalja. Stoga su Reporteri krajem prošle godine predložili da Međunarodni krivični sud napad na novinare smatra ratnim zločinom.

Komitet za zaštitu novinara u najnovijem izveštaju “Napadi na medije” konstatuje da je u poslednje dve godine broj ubijenih ili uhapšenih novinara dramatično porastao. U svetu je u 2013. ubijeno 70 novinara, uhapšeno ih je 211, dok je prethodne godine poginuo 21 novinar, a 232 je zatvoreno. Najviše novinara ubijeno je u Siriji, a u Turskoj je najveći broj njih uhapšen.

Sve dok medijski radnici budu ćutali i trpeli uvrede i nasilje teško da će se nešto značajnije poboljšati u pogledu njihove bezbednosti i ostvarivanja prava na neometan profesionalni rad. Stoga svi zajedno moramo da dignemo glas i tražimo i “osvojimo” prava koja nam pripadaju! Uz obaveze koje se podrazumevaju.


Pretnjama i batinom na novinare

 

Protekle 2013. godine je u Bazi napada zabeleženo ukupno 23 različita ataka na novinare i medije. Nešto više od polovine, 12 je verbalnih pretnji, šest fizičkih napada, tri pritiska i dva napada na imovinu.

Većina incidenata potpada pod 138. član Krivičnog zakonika, a sledi povreda člana 212. U slučajevima fizičkog napada i jednog napada na imovinu animirana je policija, ali zapravo nema odgovarajućeg delovanja nadležnih organa.

Uprkos najčešće pravovremenim reakcijama novinarskih udruženja i kolega, uz povremeno reagovanje međunarodnih institucija, šira javnost zapravo i ne zna čak ni za registrovane napade, a posebno za posledice. Da bi se ta medijska rupa donekle popunila za Specijalizovani dosije govore glavni urednici portala Južne vesti Predrag Blagojević i Ozonpressa Stojan Marković, kao i novinarka Danasa Slađana Novosel i sekretar Nezavisnog društva novinara Vojvodine novinar Nedim Sejdinović. Svi oni odgovaraju na ista pitanja Dosijea, a osim tih svedočenja u prilogu su i izjave novinarki

Pre razgovora Dosije daje kratak pregled tih napada koji se u celini mogu naći u Bazi. Niški portal Južne vesti prošle godine bio je dva puta na udaru. U aprilu je direktor Toplane Milutin Ilić (SNS) pretio glavnom uredniku Predragu Blagojeviću koji je izveštavao o višednevnim problemima sa grejanjem u Nišu. A potom su i nepoznate osobe, predstavljajući se kao službenici Toplane i "radnici državne bezbednosti", u petak uveče telefonom uputili nove pretnje novinaru i uredniku Južnih vesti Predragu Blagojeviću. Zbog sumnje da su izvršili krivično delo ugrožavanja sigurnosti osobi koja obavlja poslove od javnog značaja, u Osnovnom javnom tužilaštvu podignut je optužni predlog protiv Milutina Ilića, direktora Javnog komunalnog preduzeća Gradska toplana Niš, i dvojice njegovih saradnika Dobrivoja Stanimirovića i Mije Jankovića. Optužni predlog prosleđen je Osnovnom sudu u Nišu, gde se očekuje nastavak postupka.

U decembru je novinarki Južnih vesti Sanji Janačković direktor Turističke organizacije Niša Uroš Parlić uputio uvrede i pretnje, nezadovoljan tekstom u kojem se pominje TO Niša. Parlić je povredio član 138, Krivičnog zakonika.

Prema istom članu KZ u Novom Sadu je u julu napadnut novinar Nedim Sejdinović, sekretar Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Na portalu Koreni objavljen je poziv na linč novosadskog novinara, književnika i predsednika IO Nezavisnog društva novinara Vojvodine, u kojem se on naziva "muslimanskim vojvodom" i "jednim od vodećih vojvođanskih separatista".

Dopisnica Danasa iz Novog Pazara i urednica nedeljnog dodatka Sandžak koji ovaj list izdaje Slađana Novosel, u martu je bila na meti ekstremista. Brutalne pretnje na račun dopisnice Danasa uputio je Mešihat Islamske zajednice u Srbiji povodom njenog teksta "Pobuna imama protiv muftije Zukorlića", objavljenog u Danasu. U saopštenju koje je Mešihat uputio redakciji Danasa iznosi se niz uvredljivih i ličnih kvalifikacija na račun dopisnice lista. Zbog toga, ali i zbog govora mržnje, paušalnih ocena, kao i zbog zaštite dobrog ukusa čitalaca, list Danas odlučio je da saopštenje Mešihata ne objavi. O nizu brutalnih pretnji koje bi mogle dovesti do ugrožavanja bezbednosti novinarke obavešteni su PU i novinarska udruženja.

U februaru je zabeležen pritisak Policijske uprave u Čačku prema portalu Ozonpress zbog izveštavanja o štrajku grupe saobraćajnih policajaca. Prema navodima policija "primedba na izveštavanje Ozonpressa odnosila se samo na informaciju o okupljanju velikog broja građana, koja je u tom trenutku bila netačna i neproverena. Stoga se izvinjavamo svima koji su tu informaciju drugačije shvatili".

 

Comments