Новости‎ > ‎

УПОКОИЈО СЕ ДР. СЛАВОЉУБ МАТОВИЋ

поставио/ла spcwuppertal spc 07.02.2018. 12:33   [ ажурирано 07.02.2018. 12:49 ]

У Београду се у 91. години живота 02. фебруара 2018.године упокоијо дугогодишњи председник и велики добротвор наше Црквене општине др. Славољуб Матовић. Опело је у храму св. Николе на Новом гробљу 05.фебруара извршио протојереј-ставрофор Јован Марић уз учешће још два свештеника и два ђакона у присуству Патријарха српског Господина Иринеја и породице и пријатеља Господина Матовића

 - Некролог -

Ваша Светости, браћо свештеници, поштована Госпођо Мирјана, породице Матовић и Протић; драга браћо и сестре !

Имам свету дужност да се опростим од мога парохијанина и дугогодишњег председника Црквене општине у Вуперталу др. Славољуба Матовића. Већина од вас овде присутних поред  његовог одра зна ко је био Славољуб Матовић. Али ћу ипак да подсетим на неке моменте из његовог живота. Славољуб је рођен 23. априла 1927.године у угледној трговачкој породици Матовић у Чачку. По завршетку гимназије уписује се, после много перипетија које су имале такозване буржујске породице у оно време, на медицински факултет у Београду, заједно са својом познаницом из гимназије Мирјаном Протић. По окончању студија венчали су се 1959.године и заједно провели благословено време до данашњих дана. Млади др. Славољуб Матовић није могао наћи ухљебије у својој земљи, па је исто морао да потражи на неком другом месту. Тако се 1965.године нашао у малом градићу Ремшајду у Немачкој, где му је  један  пријатељ обећао запослење. Годину дана касније доћи ће и његова супруга др. Мирјана, која је у то време завршила специјализацију у болници Др. ДрагишаМишовић. Др. Славољуб анестезиолог и др. Мирјана Матовић гинеколог, убрзо ће стећи углед као лекари међу својим послодавцима у Ремшајду и ту засновати свој нови дом. Тих година долазе у Немачку и наши људи тз. Гостујући радници, од којих су многи дошли у Ремшајд и Вупертал. Др. Славољуб и др. Мирјана многим нашим људима су помогли, који су били срећни да се на свом језику могу обратити лекарима. Својим односом према тим људима, заслужиће трајно поштовање од њих. Др. Славољуб и др. Мирјана Матовић били су међу оснивачима Српског лекарског друштва, које је окупљало значајан број угледних лекара у Немачкој. Били су међу реткима тога времена, који су знали, да је једино право место за окупљање нашега народа у Немачкој Српска православна црква. Тако су се активно укључили у живот наше Цркве у Диселдорфу, којој је тада припадао и Ремшајд. Учествовали су у изградњи храма Светог Саве, где су били ктитори-задужбинари. Господин Матовић је више година био и члан Црквеноопштинског савета. Када је 1992.године основана нова парохија за Вупертал, Ремшајд и Солинген, др. Славољуб и др. Мирјана су се у потпуности посветили тој новој црквеној заједници, памажући, као људи од угледа, у изналажењу богослужбеног простора где би се Срби окупљали и молили Богу. 1997.године Срби у Вуперталу купују једну стару евангелистичку цркву са пратећим просторијама, понајвише заслугом др. Матовића, како у материјалном смислу, тако и у организовању око преуређења евангелистичке цркве у православну богомољу. Они су стално били присутни код цркве, нарочито када је др. Славољуб дошао у пензију. Верници су г. Славољуба г. Мирјану поштовали и волели, јер се нису издвајали од других људи. А они су опет вредновали и ценили сваког ко је помагао код цркве, свеједно каквог је занимања био. Ја сам др. Славољуба и др. Мирјану Матовић упознао 1985.године, када сам по благослову владике Лаврентија водио Фонд призренске богословије, у коју је група лекара уплаћивала помоћ за ученике и наставнике призренске Богословије. Они су скоро редовно долазили на наше видовданске прославе у Оснабрик где сам ја био парох. Наше право упознавање било је мојим доласком за пароха у Вупертал., где смо заједно радили на њиви Господњој. О заслугама Славољуба и Мирјане Матовић за Црквену општину Вупертал причаће се докле буде постојала парохије вуперталска. Најлепши доживљај за њих, као и за парохију вуперталску јесте додела Ордена Светог Саве другог степена др. Славољубу и др. Мирјани Матовић, који су примили из руку Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја 30. марта 2013.године. Последњих година Матовићи, како их најчешће наши парохијани зову када се за њих распитују, често су проводили време у Србији тј. у Београду. Али су долазили и у Вупертал и ту су се, како је покојни Славољуб говорио “најбоље осећали међу својим људима”. Тако је било и приликом његовог последњег боравка у нашем храму крајем септембра прошле године. Иако већ оронулог здравља, желео је да дође на нашу храмовну славу. А пошто су га ноге већ биле издале, парохијани су га на рукама уз степенице узнели у храм. То је било и његово последње поклоњење пред иконом Пресвете Богородице хилендарске Тројеручице. Његовом великом заслугом такође урађена је ова икона за наш храм у Вуперталу. Крајем прошле године др. Славољуб и др. Мирјана поново су отпутовали у Београд, да би се припремили и са фамилијом прославили своју крсну славу Св. Василија Великог. Међутим, око Божића се његово здравствено стање погоршало, и дубоке године нису могле ту болест да изнесу. Крај његовог земаљског живота се назирао. Претходно примивши Свето Причешће, сачекао је да се још једном видимо, и у петак 02.фебруара предао је своју душу Господу у свом стану, окружен својим најмилијима. Одлази  од нас велики Господин и добротвор наше Цркве. Нама остаје да га се сећамо и молимо Господа, да упокои његову душу, где нема бола ни туге ни уздисаја, и где праведдници почивају. А његовој Мирјана да подари здравља и снаге да овај привремени растанак са својим Славом, поднесе као чињеницу која је неминовна. Вечан му спомен достојан блаженства и трајне успомене међу нама !

Протојереј-ставрофор Јован Марић

парох у Вуперталу

Comments