РАДОСТ ДУХОВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Постоје посебни радосни дани у једној духовној заједници – парохији. Поред Васкрса и

Божића храмовна слава је један од таквих дана. Тада би требало да сви верници дотичне

заједнице учествују у тој радости, да молитвено одају благодарност заштитнику своје

заједнице и заједно са свештенослужитељима саборују. Наравно ако имају свест о

саборности и заједништву. Већина људи данас мисли, да они имају приватни однос са Богом

у коме му други нису потребни, и да им није потребан одлазак у храм на Богослужење. С

једне стране кажу да су православни хришћани, а често се дешава да се једном годишње или

ређе причесте.То је живот управо супротан бићу Цркве и начину пројављивања вере. Јер је

основно у Цркви заједница, која се огледа и у чињеници да свештеник сам не може служити

Св.Литургију. Данас многи не разумеју да крштењем личност постаје члан Цркве која је

конкретна заједница. Крстити се а не појављивати се у цркви и не учествовати у заједници,

значи не схватати важност крштења и не бити прави хришћанин. Заједница са Богом и

заједница људи међу собом сједињених у истој вери, чине суштину хришћанске Цркве.

Зато смо тужни због оних, који на наш радосни дан не смогаше снаге и времена да на њему

учествују. А радосни смо због оних који се за тај дан на разне начине ревносно припремише

и учествоваше у њему. И није их био мали број, ни људи, ни жена, ни деце. Стога можемо

констатовати, да је жива ова заједница, што констатоваше и бројни свештенослужитељи

у нашем дану радости у Вуперталу. Нека нас та радост држи што дуже и надвлада наше

свакодневне животне обавезе. И нека таквих радости буде што више и да трају што дуже. У

ствари да трају непрестано “до судњега дана”, када ће нас Господ позвати и рећи: “Добро,

слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многима ћу те поставити, уђи у радост

Господара својега” (Мат. 25,21). СРЕЋНА ВАМ ЗАЈЕДНИЧКА СЛАВА СРБИ ЧЕСТИТИ !