ПОЧЕТНА СТРАНА

ДРЖАВНО   ТАКМИЧЕЊЕ07.05.2017.   у 11:00

Daniciceva 1


О Крагујевцу
Kulturna ponuda - Muzeji
Narodni muzej
Adresa: Vuka Karadžića 1, Telefon: +381 34 33 33 12
E-mail: muzejkg@gmail.com  Web: www.muzej.org.rs
Radno vreme: 9,00 - 17,00h Subotom: 9,00 - 14,00h Nedeljom: 10,00 - 14,00h
Ulaznice se plaćaju.
---------------------------------------------------------------------------------------
Začeci muzejskog rada u Kragujevcu mogu da se vežu za prvu polovinu XIX veka. Knez Miloš je počeo da formira svoju zbirku slika juna 1823. godine kada je dobio na poklon prvu umetničku sliku. Današnji Narodni muzej u Kragujevcu osnovan je 1949. godine.
Delatnost muzeja obavlja se u objektima: Amidžin konak, Konak kneza Mihaila, Umetnička galerija, Kuća Ljubice Filipović, Kuća prote Miloja Barjaktarovića, spomen kući u Dulenima i Grošnici i Modernoj galeriji. Muzej poseduje odeljenja za arheologiju, etnografiju, istoriju Kragujevca i Šumadije i likovnu umetnost. U arheološkom odeljenju se čuva više od 10.000 inventarisanih i preko 100.000 predmeta studijskog materijala. Likovna zbirka obuhvata više od 1.000 umetničkih dela izuzetne vrednosti, posebno srpskog slikarstva. 

Muzej "Stara livnica"
Adresa: Trg Topolivaca 4, Telefon: +381 34 33 77 86
Radno vreme: 7,00 - 15,00h (radnim danom)
Ulaz je slobodan.
---------------------------------------------------------------------------------------
Muzej Stara livnica je smešten u objektu nekadašnje Topolivnice iz 1882. godine. To je najstariji sačuvani deo vojne fabrike i Vojno – zanatlijske škole, prve te vrste u kneževini Srbiji. Osnovan je 1953. godine. Muzej se nalazi u sastavu fabrike Zastava oružje. Zgrada je istorijski spomenik i pod zaštitom je države kao kulturno dobro. Poseduje zbirke oružja i opreme, mašina i alata, arhivske građe, fotografija, likovnih predmeta i zbirku ordenja, pečata, pehara i medalja, ukupno oko 5.800 predmeta.
Stalna postavka muzeja prati istorijat kragujevačke vojne fabrike, od njenog osnivanja 1853. godine do 1973. godine, kao i izložbu modernijeg naoružanja. Muzej poseduje značajne raritete kao što su čuvena puška Mauser – Milovanović M 1880 (tzv. Kokinka), zatim njena poboljšana verzija iz 1907. godine sa magacinom od 5 metaka – Mauser – Milovanović – Đurić itd. Tu su i retki primerci ovde prepravljanih pušaka strane proizvodnje. Izloženo je i trofejno oruđe iz Prvog i Drugog svetskog rata, zatim foto i arhivski materijal koji hronološki prati istoriju fabrike, ali koji zadire i u priču o gradu. Prikazani su i civilni proizvodi fabrike, proizvodi vojne opreme, programi Sedlarnice, Instrumentarnice... Prikazan je proizvodni program vojne fabrike između dva svetska rata, a posle Drugog svetskog rata proizvodnja se nastavlja i okreće programu artiljerijskog oruđa i oružja. Postavka obuhvata i program lovačkog i sportskog oružja čiji su primerci izloženi u muzeju.

Muzej "21. oktobar"
Adresa: Desankin venac bb
Telefon: +381 34 33 56 07, Vodička služba +381 33 56 07
Web: www.spomenpark.com 
Radno vreme: 8,00 - 15,00h (do aprila), 8,00 - 18,00h (od aprila do septembra)
Subotom i nedeljom: 8,00 - 15,00h. Ulaznice se plaćaju.
---------------------------------------------------------------------------------------
Na ulazu u Spomen park podignuta je impozantna zgrada Muzeja "21. oktobar" u čijoj je arhitekturi naglašena simbolika kragujevačke tragedije. Zidajući trideset kula bez prozora i vrata arhitekte Ivan Antić i Ivanka Raspopović imali su nameru da pokažu bezizlaznost nenaoružanih građana ispred mitraljeskih cevi. Crvena cigla asocira na prolivenu krv, trideset tri kupole – trideset masovnih grobnica u Spomen parku i tri u obližnjim naseljima, a providne piramide od pleksiglasa na njihovim vrhovima predstavljaju poslednji pogled žrtava uperen ka nebu. Osnova muzeja je urađena u obliku krsta, opštehrišćanskog simbola stradanja.
U muzeju se čuvaju potresni dokumenti vezani za 21. oktobar 1941. godine od kojih su najtragičnije poruke streljanih građana napisane u poslednjim trenucima života, dokumenti i fotografije nađene kod njih. Od umetničkih dela u muzeju ističe se ciklus od 27 slika Petra Lubarde pod nazivom "Dosta krvi, dosta ubijanja". Ispred zgrade Muzeja, na travnjaku, i ispred njegovog ulaza nalaze se dve skulpture od bronze, poklon novosadskog vajara Jovana Soldatovića Kragujevcu: Suđaje i Čovek bez iluzija.


ОБАВЕШТЕЊЕ

Ово је привремена страница  коју ћете користити да сазнате шифроване резултате.







 Мало о историјату наше школе

Хатишерифом из 1830. године, Србима је дозвољено да сами установљавају школе, болнице, штампарије и пошту. Исте године, на настојање Вука С. Караџића и Димитрија Исаиловића у Београду почиње са радом "Верховна" или Виша школа, коју ду, две године, похађали и кнежеви синови Милан и Михаило. Када се Димитрије Исаиловић, 1833. године са Типографијом преселио у Крагујевац, кнез је наредио да и ђаци крену за наставником.
Тако је Велика школа у престоници Србије почела са радом у новембру 1833. године, са 34 ученика и једним професором. Две године касније, 1835. године, школа је званично названа Гимназија. У то време имала је четири разреда и четири професора, а у школској 1838/39 години добија и пети разред. Школа је у почетку била устројена по "Устави народни школа у Књажеству Сербије", одобреном и потврђеном од кнеза Милоша Обреновића. Био је то први школски закон у Србији, на основу кога су касније отваране и Гимназије у другим местима. Кнез је указом од 1. јула 1838. године продужио школовање у Гимназији у Крагујевцу на шест година. Бурни политички догађаји са средине XИX века узроковали су да Крагујевачка Гимназија буде укинута 1842. године, али то је потрајало само до 1845, када се крагујевачка Општина обратила Министарству просвете са молбом да се у Крагујевцу поново отвори Гимназија. Државни савет тада доноси одлуку да се полугимназија из Чачка пресели у Крагујевац. Полугимназија је у Крагујевцу почела да ради у "Гостинском конаку" и ту остала све до школске 1851/52 када је пресељена у "правитељствено" здање крај старе цркве. Како због повећања броја ученика нису сви могли похађати школу у овој згради, купљена је најближа кућа до школе, која је припадала цркви. Тако је Гимназија радила у две школске зграде, у једној виши а у другој нижи разреди. 1868.године дозидане су две учионице и један ходник.

Школске 1846/47, отворен је при Гимназији четврти разред. Све до септембра 1861. када је отворен пети разред, школа је радила као полугимназија. Наредне године отворен је и шести разред а од 1891. Гимназија у Крагујевцу добија и седми и осми разред.

У овом периоду развијане су, у Гимназији разноврсне ваншколске активности. Народна библиотека пчела је да ради у Гимназији 26. јуна 1886. године, а добијала је књиге од Народне библиотеке у Београду. Два месеца радила је у посебној згради а потом је делила субину Гимназији. Године 1868. основано је ђачко удружење "Подмладак", које је, са малим прекидима, радило све до II Светског рата.



Sakralni objekti - Manastiri

Manastir Blagoveštenje Rudničko

Osnovan je krajem XIV veka u vreme kneza Lazara, a izgrađen je oko 1400. godine. Nalazi se u podnožju planine Rudnik, kraj reke Srebrnice. Ktitor je nepoznat. Prvobitne freske su nastale na prelazu iz XIV u XV vek, a najstarija je „Strašni sud“. Rušen je i obnavljan tokom vekova, da bi potpuno bio obnovljen u XX veku.
U njemu su boravili Karađorđe, Joakim Vujić, Feliks Kanic i drugi.

Manastir Voljavča

Nalazi se na istočnim obroncima Rudnika, nedaleko od Stragara. Crkva posvećena Arhangelu Mihailu sagrađena je početkom XV veka. Ktitor je niži vlastelin Mihajlo Končinović. Turci su u više navrata rušili i palili ovaj manastir koji je obnovljen 1590. godine prvi put, ali je konačni izgled dobio 1838. godine podizanjem kule zvonare. Ima dva, veoma stara konaka i ogradni zid. Živopisa u unutrašnjosti više nema – postojao je do XVII veka.

U manastiru je održano prvo zasedanje Praviteljstvujušćeg sovjeta 1805. godine na čelu sa protom Matijom Nenadovićem i u njemu danas postoji spomen – soba posvećena tom događaju.

Manastir Petkovica

Podignut je na blagim obroncima Rudnika, nedaleko od Stragara. Od prostranog manastirskog kompleksa sa nizom građevina, očuvani su delimično crkva sa pripratom, stara nekropola i delovi ogradnog zida. Crkva je skromnih dimenzija, pravougaone osnove. U crkvi i priprati nalaze se ostaci dva sloja živopisa, iz XIII i XIV veka.

Nedaleko od Petkovice su ostaci velikog utvrđenja, srednjovekovnog grada Srebrnice. U ovom utvrđenju je održan sabor na kojem je despot Stefan odredio za svog naslednika Đurđa Brankovića. Najverovatnije je da su oba kompleksa istovremeno nastala u doba kralja Dragutina, krajem XIII veka.

Manastir Drača

Nalazi se deset kilometara zapadno od Kragujevca. Ktitor je ober – kapetan Staniša Marković Mlatišuma, a crkva je posvećena Svetom Nikoli. Manastir je podignut 1734. godine, dok je živopis iz 1735. godine. Međutim, prilikom istraživanja u crkvi su nađeni tragovi starijeg sloja fresaka, pa se pretpostavlja da je na tom mestu postojala starija crkva, zasnovana u drugoj polovini XVI veka. Tokom XVIII i XIX veka manastir je bio značajan kulturni i duhovni centar ovog dela Srbije.

Manastir Divostin

Utemeljio ga je despot Stefan početkom XV veka, ali o tome nisu sačuvani materijalni tragovi. Obnovljen je 1872. godine u duhu moravske arhitekture. Crkva nije mogla da se statički sanira, pa je srušena 1969. i na istom mestu je sagrađena nova. Posvećena je Blagovestima Presvete Bogorodice.

U porti crkve lovci su postavili česmu iznad koje je portret u reljefu Kralja Milana Obrenovića (1854 – 1901), prvog počasnog predsednika Lovačkog saveza Srbije. Ispod portreta izrađena je ikona posvećena Presvetoj Bogorodici. Portret je rad vajara Simeona Roksandića dok su ikonu u mozaiku radili Miljan i Jekaterina Miletić.





Subpages (1): РАНГ ЛИСТЕ