Географско-просторни и еколошки оквир села

Географија и хидрографија

Стара планина је део планинског система Балкан (тур. планина), који се простире делимично у Србији, и већим делом у Бугарској. Овај планински систем је дуг око 600 километара, широк око 30-50 километара, и пружа се од Старе планине на западу до Црног мора на истоку. У нашој земљи Стара планина се протеже од Зајечара до Димитровграда и захвата крајњи источни део Србије. Она представља природну границу између Србије и Бугарске. Главни масиви Старе планине се налазе баш на овом делу: Миџор (2169м), Браткова страна (1943м), Вражја глава (1938м), Три чуке (1937м) и Копрен (1935м).
Ова планина је веома богата воденим токовима од којих је на дојкиначком делу Старе планине највећи слив Дојкиначке реке. Дојкиначка река извире на месту званом ''Три кладенца'' на надморској висини од 1900м. У њу се слива око двадесетак већих и мањих потока. На Старој планини постоји мноштво извора питке воде, чија се температура креће од 4 до 7 степени Целзијуса.

Геологија

У геолошком погледу на Старој планини су заступљене готово све геолошке формације, почев од палезоика па до најмлађих творевина. Слојеви средњетријаског наборитог кречњака се цепају у плоче дебљине и до 2цм. Ове плоче су Дојкинчани током времена обилато користили у сеоском грађевинарству, и то не само за израду зидова, ограда и стаза, већ и за покривање стамбених и других објеката.

Климатологија

На Старој планини, па самим тим и на дојкиначком атару се, у зависности од надморске висине, разликују умерено-континентална и планинска клима. Најхладнији месец у току године је јануар, а најтоплији јул. Највише падавина има у јуну, а најсувљи су септембар и окобар. Снег највише пада у децембру и јануару. Слана се јавља просечно 24 дана годишње и то почетком јесени и крајем зиме, што наноси велике штете пољопривреди, јер је крај зиме уједно и почетак вегетације. Град пада најчешће у току летњих месеци, што опет штети пољопривреди, пре свега усевима. Ветрови дувају из свих праваца. Скоро у свим годишњим добима јавља се јужни ветар.

Педологија

Типови земљишта који се на Старој планини јављају су: мочварно земљиште, земљиште алувијалног типа (најплодније земљиште на овом подручју), и посебан тип земљишта састављен од песка, глине и ситног шљунка. Понегде се може наћи и скелетно земљиште и кречњачке голети, који су без значаја за пољопривреду. Поред овога, постоји  црвеница и грохотљиво земљиште.

Биљни и животињски свет

Флора и фауна на овој планини су веома разноврсне. На њој постоје 1.195 познатих врста биљака од којих се више од 50 врста у Европи воде као ретке, рањиве, угрожене или критично угрожене врсте. Животињки свет сачињен је од разноликог спектра врста, почев од зглавкара до сисара, које се већином налазе и на осталим планинским подручјима Србије. У овој области живи и преко 30 врста сисара и 203 врсте птица, а на њој живе и неке ретке врсте лептира.