Историја‎ > ‎

Староседеоци и Римљани

Пре нове ере на Балканском полуострву живела су индоевропска староседелачка племена Илири, Дачани и Трачани који су, према неким историчарима, населили ове просторе око 1300. године пре нове ере. Они су имали родовско племенску организацију, а живели су већином од сточарства и лова. Нажалост, пошто су ова племена имала слабо развијену културу, која је била подложна другим културним утицајима, а при томе нису имала писмо, мало је сведочанстава о њиховом постојању.

Западно од Балканског полуострва, преко Јадранског мора, на Апенинском полуострву, 753. године пре нове ере развијала се држава која је временом освојила већи део тада познатог света - Римска држава. Она је постала моћна економска и војничка сила која је настојала да прошири своје границе из економске користи, јер је развој римског занатства зависио до увоза сировина из провинција (освојених територија). Балканско полуострво је, за разлику од Апенинског, било богато рудама, те су Римљани имали интереса за освајање ових крајева. Они су поробљавали староседеоце, а на освојеним територијама су успостављали провинције. Прва провинција на Балканском полуострву била је Тракија (освојена у 1. веку пне), настала од Трачких племена, која су била настањена на подручју североисточно од Македоније (подручје данашње Бугарске). У оквиру ове провинције је био и данашњи град Пирот (Turres), па се може претпоставити да је и подручје Старе планине, а самим тим и Дојкинаца, освојено у то доба.

До другог века нове ере освојена су и остала племена и успостављене провинције Дакија, Панонија и Мезија (подручје данашње Србије). Сва трговина коју је Рим обављао са Истоком обављала се преко Мезије и Тракије, те су на овим подручјима изграђени многи путеви, а најзначајнији од њих је био Via Мilitaris, који се пружао у правцу Београд - Сремска Митровица - Ниш - Пирот - Цариград. О присуству римљана на просторима Старе планине сведоче археолошка налазишта у Пироту, Крупцу и Лукањи. 

Међутим, већа систематска истраживања овог краја не постоје, те њихово присуство открива путем посредних доказа, као што су лингвистичке анализе, приче мештана и слично. На подручју села Дојкинци су се такође налазили Римљани, на шта указује више доказа. Један од њих је предање мештана села о томе да су некада овде живели Латини. Други доказ је латинско порекло бројних назива званих места које се налазе у дојкиначком атару. На пример, ''Арбиње'', место у дну дојкиначке котлине које је богато шумом, има за основу латинкси назив за дрво - arbor; место звано ''Корнет'' се налази на десној обали Дојкиначке реке, у горњем крају Дојкинаца и обрасло је бројним дреновима - латински назив за дрен је cornum. Ближи доказ о постојању насеља на овом простору у време Рима су рудници гвожђа (Доњи Габар, Арив, Душћино грмље, Неџулица), који су према мишљењу археолога експлоатисани од 1. до 4. века - у време валдавине римске империје. ''Трагови римске империје (римске цигле) налазе се и на ''загонетној'' могили ''Рашин трап'', која се уздиже усред равнице познате под називом ''Градиште''. Овај назив није случајан, већ је настао зато што су на том потесу сељаци, током орања, налазили разне остатке грађевинског материјала, па и трагове водовода (земљане цеви). Градиште са Рашиним трапом, као веома занимљива локација за испитивање прошлости Дојкинаца, па и целог краја, за сада, остаје по страни.''