Историја‎ > ‎

Постанак и име села


О времену постанака Дојкинаца нe можемо поуздано говорити, јер трагови цивилизације на овом подручју датирају још пре Христа. Тада су Старом Планином ходала племена староседелаца и номада, а касније, у новој ери, легије Римљана и коначно Јужни Словени.
 

Село ДојкинциВреме постанка села је тешко одредити из неколико разлога. Један од њих је непостојање писаних доказа о селу пре 1576. године (када се спомиње у турским дефтерима). Са друге стране, историјско памћење становника Старе планине не иде далеко у прошлост. ''...У менталитету становништва нису створене навике преношења генеолошких и других историјских података какво постоји код неких других заједница (на пример, код Црногораца). Сећања данашњег становништва не иду дубље од друге половине 19. века и једва да прелазе временску границу ослобођења од Турака. Сећања на прилике и догађаје из турског времена веома су бледа и нејасна, или су у народном сећању сасвим избледела. Још једна од тешкоћа у одређивању постанка села Дојкинци је и непостојање систематских истраживања. Потешкоће произилазе и из тога што је село Дојкинци током времена мењало своје локације. Сведоци промене локације села су црква и гробље, који су од села удаљени скоро 2км низводно. Измештање села се, по казивањима становника села, десило три пута. Прво насеље се налазило на простору у непосредној близини цркве на месту званом Подстрана. На овој локацији је и место звано Селиште где се и данас назиру остаци зидова накадашњег насеља. Следећа локација села је низводно, на десној обали Дојкиначке реке, изнад села Брлог, на месту званом Старо село. Постоје многобројна нагађања разлога због којих се село измештало. Може се претпоставити да су се ова измештања десила за време Турака, а разлози могу бити куга која је задесила овај крај 1723. године, као и Турска одмазда 1740. године, када су запаљена 140 насеља у пиротском округу. Могуће је и да су Турци за време Првог и Другог српског устанка, у још неослобођене крајеве Србије (међу којима је био и пиротски), вршили страшан терор, те су нагнали ово становништво да мења своју локацију. Међутим, ове локације су веома близу - у пречнику од око 3 км, што претходне предпоставке доводи у сумњу. Ова чињеница наводи на другу претпоставку, а то је да су миграције (померања) биле изазване природним околностима као што је плављење реке и слично. 

Око 1830. године село добија сталну локацију на којој се налази и данас. Све до времена Турака о селу Дојкинци нема писаних трагова. Оно је први пут споменуто у турским дефтерима из 1576. и 1577. године. У овим дефтерима су Турци, ради убирања данка, пописивали становништво. Међутим, запажа се и једна неправилност, а она је да су Турци ово село пописали под називом Дојкинче и Дојкиниче, што данас отежава истраживање порекла назива села Дојкинци. Назив села Дојкинци је словенског пореклаи осим те констатације, ништа се са потпуном сигурношћу о томе не може говорити. ''Назив је могао произићи из личног имена или надимка Дојко, скраћено од Радојко. Придевски облик Дојкинче, Дојкиниче - у којем је забележено у турским документима - значио би Дојкиново насеље, место где се заселио (Ра)дојко или његов род. Слично овом је и тумачење назива села које постоји у предању мештана. Наиме, становници села сматрају да је назив проистекао из имена Дојчин, који се први населио са својим родом, што значи да се и овде ради о придевском облику Дојкинци, или тачније, Дојчинци. ''Дојчин је, у пиротском крају, а посебно у Високу, било веома често име, док се Радојко у старим документима уопште и не помиње.

Comments