Историја‎ > ‎

Балкански ратови и Први светски рат


Први Балкански рат вођен 1912. године избија између Турске и војног савеза држава (Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска), ради коначног ослобођења од Турске власти. Дојкинчани памте приче својих стријих о томе да је мобилизација за рат била извршена веома брзо, и да су многи Дојкинчани са поносом одлазили на фронт. Нажалост, њихова имена се не памте. Напокон, Турска је, 1913. године, потписала мировни уговор по коме је савезницима уступила све европске територије изузев Албаније. 

        

Други Балкански рат је избио неколико месеци касније, те исте, 1913. године. Водио се између доскорашњих савезника: Бугарске на једној, и Србије и Грчке 

на другој страни. Бугарска је желела да оствари сан о великој Бугарској и, без претходне објаве рата, жестоко је напала пограничне територије. Овај рат се окончао са поразом Бугарске. 


Исход Другог Балканског рата је утицао на следећи Први светски рат, 1914. године, који је започео тако што је Астро-Угараска објавила рат Србији. Бугарска је опет нападала југоисточну границу Србије тј. крајеве Старе планине. Након повлачења српске војске ка Нишу, Пиротски крај је окупиран од стране Бугарске војске 1915. године. Дојкинци је, по други пут у историји, подпало под бугарску власт. Након окупације, Бугари су одмах приступили ''бугаризацији'' овог становништва. Укинута је школа и богослужење на српском језику, бугарски језик је био уведен као званични, презимена су била измењена и прилагођена бугарским. Отпочео је и претрес сеоских кућа, као и спаљивање свих писаних докумената и књига на српском језику (што се препоставља као један од разлога због чега је тешко доћи до аутентичних докумената о прошлости овог краја и порекла његовог становништва). Бугари су опустушили и онако сиромашно село Дојкинци узимајући све што им се нађе под руку. Мештани овог села памте приче старијих који су доживели страхоте бугарске окупације - много људи, а највише оних који су пре рата били сиромашни, су у то време умрли од глади. Дојкиначки младићи који нису били на фронту, били су заробљени и одведени у логор у Бугарској, а десетак њих је у њима, због тешког мучења и умрло. 

Александар Манчић, солунац

Артиљеријски наредник у првом светском рату


У борбама за ослобођење, војници из пиротског краја су били у саставу Трећег пешадијског пука који је учествовао у повлачењу преко Албаније. Он је који је у свом саставу имао и борце из Дојкинаца. Седморо њих је преживело прелазак преко Албаније. Године 1918. бугарско-немачка војска је разбијена на Солунском фронту, па је Бугарска капитулирала, а Дојкинци, као и цео Пиротски крај су напокон ослобођени. Уговор о миру је потписан 1919. године. Тада је Србија добила ново проширење граница - Димитровград са околином. У Дојкинцима су се очекивали преживели ратници, а 34 њих се није вратило.