Ведре песме / Благоје СВРКОТА

поставио/ла Miroslav Lukić 01.07.2013. 02:51   [ ажурирано 04.01.2017. 10:17 ]
(Песме препоручио Зокс)

ВЕДРА ПЕСМА

 

Моје срце те треба да ме озари светлост

Као кад слушам најлепше арије Набука

Као кад децу грли мајчина рука

Као кад мала нација слави Новака

 

Моја душа те треба да ме погледа срећа

Као кад долазе ласте с раног пролећа

Као кад те нада држи а нема цвећа

Као кад ти се враћа ведрина

Након запаљених свећа

 

Моја песма те треба да ме савлада машта

Као кад ми у сну говориш свашта

Као кад кроз прозор прошлост враћаш

Као кад мислиш да се вараш да  је љубав

На извору краја из којег је Бог истерао човека


РЕКА БЕЗ ПОВРАТКА

Не могу да ти опишем сва та осећања

Јер ми недостају речи за тако нешто

Јер ме обузима страх од туге дуге

Која ће расти с годинама које су пред нама

 

А опет сам толико срећан, пресрећан

Што те у очи гледам, што те у мислима не дам

И што знам да си јединствена, једина

Као кап најлепше сузе у радосном оку

Као одсјај најближе звезде вечите Андромеде

 

Имам још снаге да ти кажем

Да ти признам, да ти се толико дивим

Да су сви трени овога света

Најлепши сплет твога осмеха

Унели светлост у мој мали живот

 

И шта бих још више хтео

Кад знам колико те волим

Кад знам да си дивна жена

Кад знам да ћу једном постати твоја успомена

На дане који се никад не могу вратити

Као ни боја пурпура у реци без повратка  


 СТРАСТ

 На ушћу испод Калемегдана

Реке се грле с вечношћу

Борове иглице миришу

Њих двоје у осмеху као једно

 

Није им свеједно

Што живот тако измиче

Што се чоколада из Миленијума брзо топи

И што су сусрети испод Авале све ређи

 

Колико само жеђи

И поред огромне воде

Лебди у слици која их веже

Као бритка страст сунчаних струна

Дунава и Саве и њихових тајних спрудова и лагуна

  

МИСАО

 Ти си моја птица,

Летиш високо,

Окрени се да не паднеш.

 

Ти си истинска лепотица,

Израсла из дубина,

Усправи се да не одлетиш.

 

Ти си дамар мога срца,

Искра небеске дуге,

Загрли ме да се не изгубиш.

 

Ти си драга мисао,

Скројена од суза,

Придржи ме да се не повредиш.


БОЧЕЛИ

 Како ли је само ведрио

Без очињег вида

Како ли је само пленио

Аријама срца

 

Визијама сунца

Те новембарске ноћи

Кад ми нисмо могли поћи на тај концерт

 

Косе боје иглица с недирнутих Алпа

 

У Београду

На ушћу двају река

Испод Авале

 

Како ли је само певао

Изасланик небеских вибрација


А дошао је

Да вида наше ране

 

У загрљају радости

 

Послат од  богова

Као у Колосеуму

 

Давно

 

Како ли је само јездио

Над Београдом

Свемирски глас

 

А ми смо опет сами

У арени

Са порукама сунчевих пега


ТРЕШЊИН ЦВЕТ

 Овог ћу пролећа

Прво пољубити тебе

Па трешњин цвет

 

Ти си нежнија

Од ружичастих латица

 

Овог ћемо пролећа

Уграбити тренутак

Да нас угледа

Када прогледа

Трешњин цвет

 

Биће то страсна музика

Анђелског дрвореда

Који спаја светлост

Наших погледа


САМО ЈЕДАН ЖИВОТ

Једино љубав зна да откачи

Изазов добрих вибрација

На Мосту уздисаја у Венецији

 

Понор иза славне реке По

Није достизао до Јадранскога мора

Већ се прекинуо ненадано

 

Нема светлости драже од љубави

Нити среће веће од рођења

Јер је човек спојио две обале

Које га наводе у чврсту веру ускрснућа

 

Најбоље је кад нико не зна

Да је пепео пупчана врпца позорнице

Иза девет мора и девет гора

У игроказу који се зове само један живот

 

 ЗВУК

 Како то удара срце

Како гризе

Како броди

Како души немир годи.

 

У ноћи те нађох

На раскршћу.

  

ОЧИ

 Очи су ти боје сиве

Сивило личи на свилу

У крилу  те држао

Косу пружао уснама


СРЦЕ

 Сањао сам

Како ми срце

Држиш у загрљају.

 

И како душу

Топлина греје.

 

И сунце на јастуку

Како се смеје.

 

Сањао сам

На самом крају

И Тебе

И срце Твоје.

 

У мом последњем загрљају.

  

ПУТОВАЊЕ У МИСИР

 У освит рађања сунца

Не могу да одем у Велику Хочу

 

И вина да се напијем црнога

Тог дана кад ми срце буде желело

 

Не смем ни да помислим како је накада било

Јер то крило

То истинско биће нашега рода

Изашло је из моде

И постало пламичак

 

Куда ли то мисли лутају

Мој Боже

 

Док сам слушао небеску бајку

И величао Вердија и Набуко

Изговарао сам Аве Марија

Слепо  упијао Хор Јевреја

Драга Мајко

 

У освит рађања сунца

Чини ми се да би путовање у Мисир

Донело срећу

 ....

ЛЕНКА И ЛАЗА
 
Са светлосном Даницом звездом
Ленка се ведрином анђелском  моли
Свакога боговетног јутра и лети и зими
Сваке боговетне ноћи у пролеће и јесен
 
За Лазу који бесомучно јури животом
За Лазу који треперећи изгубљену срећу снива
За Лазу који неуморно плете страсну песму
 
Лепота није спасила недирнуту Ленку
Љубав није спасила миљеницу Ленку
Патња није спасила несрећницу Ленку Дунђерску
 
Смрт је дошла по њу безобзирна
Изненадна као немилосрдна најгора вест
 
Под сноповима  моћних сунчевих пега
Лаза и с вечери и с јутра сјајну Даницу
Милошћу обасипа и анђелској Ленки шаље
У латифундијском Сомбору спеване
Најлепше доказе бесмртне љубави

Comments