Sasini krugovi

Dobro došli na književni sajt Aleksandra Pirožkova  Sašini krugovi
Ovo je link ka Blogu na kome možete ostaviti Vaš komentar  http://sasinikrugovi.blogspot.com/
 
 
Aleksandar Pirožkov  je rođen 1954 g u Beogradu.

        Po obrazovanju je dipl. molekularni biolog.

 Oduvek je bio okružen knjigama, pa nije neobično da je i celog života nešto pisao. Povremeno je pisao za stari  „Student“, u ona davna vremena kada je i sam to bio.

Do sada je objavio:

-zbirku pesama „Traganja“(Vedes  2001)

- roman „Koncentrični krugovi“ (Liber 2009)

- zbirku priča„Krugovi sna“ (Liber 2010)

- zbirku priča„Ogledala duše (Liber 2011)

- roman Krugovi tmine(Prometej, Novi Sad 2014)

-         esej „San kao odraz stvarnosti i stvarnost kao san“, objavljen kao pogovor romana „Srpski pacijent“ Nenada Matića (Liber 2009).

-         esej „Tegobne hronike odrastanja i neuspostavljenih odnosa“, objavljen kao pogovor zbirke priča „Selena“ Danka Stojića  (Liber 2010)

-         esej „Koloplet složenih muško-ženskih odnosa“, objavljen kao pogovor zbirke priča „Zavodnica“ Danka Stojića ( Liber 2011)

-         esej „Odrastanje, opsednutost erotikom i traganje za srećom u kratkim pričama Danka Stojića objavljen kao pogovor antologije Danka Stojića „Privatni čas“

-         kritičke prikaze i priče objavljuje u Savremeniku, Književnim novinama, Našem tragu, Koracima

Član je udruženja književnika Srbije.

    Ipak, najvažnije što je uradio, po sopstvenom uverenju, bilo je to, što je posle prerane smrti svoga prijatelja Denisa Pauljevića, sakupio, sredio i izdao zbirku poezije:

 Šišarka i druge neobjavljene pesme“, Denisa Pauljevića za koju je napisao i predgovor (Vedes 2005).

 

Kontakt adresa : spirozkov@gmail.com

 

Završen je novi roman Aleksandra Pirožkova Krugovi tmine 

 

 

 

 

Tema ovog romana je život ruske emigrantske porodice Borisovič, koja se doselila u Srbiju posle Oktobarske revolucije i zemunske porodice Petrović, opisan kroz tri generacije, gde su istorijski događaji korišćeni kao pozadina u kojoj se prelamaju životi i emotivna stanja glavnih junaka.

Uticaj društvenih okolnosti i istorijskih događaja u XX veku; Oktobarske revolucije, Drugog svetskog rata, Golog otoka koji je preživeo glavni junak Ivan Borisovič, nacionalizacije u Jugoslaviji. Svi ovi događaji su najverovatnije imali dramatične posledice na živote i pojedinačne sudbine glavnih junaka, manifestujući se kroz alkoholizam, psihičke bolesti, neuspostavljene odnose oca i sina i raspad porodice.

 

U idanju ugledne izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada objavljen je roman Krugovi tmine. 

 

Ovaj roman se  pojavio u knjižarama Most i Solaris u Novom Sadu 

i u knjižari Aleksandar Belić (kod Kolarca) u Beogradu, kao i u knjižarama lanca Vulkan i Delfi.

 

                                              

Odlomak iz romana Krugovi tmine:

Svakim danom iznova pokušavam. Evo, već skoro četiri meseca. Neki snažna sila u meni tera me da pišem, ali neka druga jača, strah li je, naređuje mi da sve što napišem odmah pocepam i spalim.

A nešto se ipak mora napisati... Čovek se mora osloboditi tog pritiska. Sećanja u meni su živa, snažna, kao da sam još uvek tamo, na tom strašnom, kamenom ostrvu.

Noću, dugo ne mogu da zaspim, a kada me umor slomi, ja ponovo vidim ono sunce i čujem zveket teškog čekića koji lomi kamen...

I iskežena lica robijaša dok u vrućem stroju udaraju drugove svoje...

I islednike koji ispituju i traže da potpišeš izjavu da si bez krivice kriv...

I poniženja, da ti se satre ličnost, da se unište svi psihički, fizički i intelektualni potencijali, da ti se zatru i sve druge vitalne funkcije, a da ipak ostaneš živ.

Duh Golog otoka i dalje živi u mojoj svesti. I znam da sam obeležen, proklet, da mi se u očima to vidi.

Čim se pojavim da tražim posao, ne moram ništa da im kažem. Sve znaju i sve vide. Robijaš si sa „Titovih Havaja“. Za takve posla nema. I prezrivo me gledaju, samo što u mene ne pljunu, kao tamo što su pljuvali.. Izdajnik si i neprijatelj. Banda! Opasnost! Veća i od najokorelijih ubica!

Zbog čega si kriv? Ma, kriv si što si živ! Što nisi tamo satrunuo i kosti svoje ostavio...

Stalno se pitam i tamo sam se stalno pitao: – U čemu je moja krivica? Što sam Rus, što se porekla svoga odrekao nisam, što sam pevao ruske pesme? Da li je to dovoljno za sve muke koje tamo preživeh?

Oni rekoše da sam špijun, narodni neprijatelj, otpad, đubre, da mi moje poreklo garantuje ulaznicu za pakao i da moram da prođem kroz samoupravno prevaspitavanje da bih se od nečisti pročistio...

A kako ja mogu biti nešto drugo, a ne Rus? Roditelji su mi Rusi. Ali, rođen sam u Odesi, u Ukrajini.. Možda bih mogao da budem i Ukrajinac.. Ili Eskim, ili Indijanac.. Za njih je svejedno. Samo da nisam Rus !

Prvo su mi govorili: – Revidiraj stavove! Iskreno se pokaj!

– Šta da revidiram, kad ništa nisam ni rekao! Za šta da se pokajem, kad krivicu nemam.

Svi ste vi isti! Banda, izdajnička! Korov staljinistički! Nikada niste krivi! A ko je po vama kriv? Zar Partija koja ne greši, može biti kriva? – vikao je sobni na sav glas.

Posle su me mučili i tukli, od pokajanja odustaše, ali od prevaspitavanja ne.


 

 Aleksandar Pirožkov

Ogledala duše

Liber, Beograd, 2011. 130 str., broš, 21 cm, latinica. ISBN 978-86-6133-070-4

 

Diego Velaskez: 

Venera sa ogledalom 

 

Pirožkov je gotovo do opsednutosti zaokupljen pitanjima snova i smrti. Mnoge lepo sročene sentence poručuju da je san, odnosno spavanje, slika smrti, a postelja slika groba. Drugim rečima, san treba posmatrati kao laganu smrt, a smrt kao dubok san. Još od Homera, praoca svih pesnika, poznato je da je san zapravo blizanac smrti.

Uostalom, u grčkoj mitologiji San (Hipnos) i Smrt (Tanatos) su braća. Istina, Pirožkov je sklon da Tanatos povezuje i sa Erosom, ali u ovoj zbirci čini mi se da su bliži Hipnos i Tanatos, a da je Eros, za razliku od prethodnih knjiga, na neki način ostao u njihovoj senci. U pričama koje su pred nama snovi i java se tako prepliću i sustižu u kovitlacu da zapravo i ne znamo šta je od njih stvarnije.

Pirožkovljevi junaci ulažu velike napore da protumače i shvate snove koje sanjaju i da zapravo otkriju šta im to Hipnos poručuje i nagoveštava. Oniromantija je, dakle, jedno od piščevih važnih uporišta u vaspostavljanju jednog važnog vremenskog odsečka u životu njegovih junaka, stožera oko kojeg se potom pletu uzbudljive i napete pripovesti.

                                             Prof. Radivoj Radić

 
Kompletan kritički prikaz ove knjige možete naći na http://prozaonline.com/?p=4082 nove knjige

 

Odlomak iz priče Crni labud

 

Na sceni, balerina koja je igrala Crnog labuda, izvodila je solo tačku. Vladimir je fascinirano posmatrao skladnost njenih prefinjenih pokreta, gipkost tela, tajanstveni sjaj iz crnih očiju. Radilo se o vrhunskoj balerini koja je savršeno vladala svojim telom, prenoseći snagu svojih pokreta na zanesenu publiku. Iako je bila sama, svuda oko nje je lebdela neka mistična aura.

Edgar Dega: Balerina

 
Taj ples je nosio tamnu poruku smrti, ali je ona u njenom izvođenju bila zavodljiva strast, kojoj ni romantični princ kada se pojavio na sceni, nije mogao da odoli.

Publika je u transu posmatrala njihov passo double, u kome su se Eros i Tanatos toliko preplitali, da se povremeno činilo kao da je princ postajao Crni labud, a ona postajala princ. Sve ovo je bilo propraćeno neverovatnim svetlosnim efektima, trodimenzionalnim hologramima, kratkim bljeskovima u bočnim ogledalima. U jednom trenutku, Vladimiru se učini da ga balerina prodorno posmatra, ali odbaci tu misao kao potpuno nemoguću. Zašto bi ona gledala baš u njega? Pa, on je tu tek da prekrati vreme do dolaska taksija! Nije čak ni gost ovog neobičnog hotela! Ipak, za trenutak obori pogled.

Kada je ponovo pogledao podijum, princ je već bio u zagrljaju Smrti, potpuno se predao. Njegovo, na izgled omlitavelo telo, kao da je već napustila Duša. Onda se pojavio Beli Labud, predivna, nežna balerina, koja je poljupcem otrgla princa iz zagrljaja Smrti. Međutim, njena igra nije bila ni približno ubedljiva kao ples Crnog labuda. Nešto je tu nedostajalo.

Kada se zavesa spustila, Vladimir se oseti izigranim. Zavodljivost Smrti, ovde je bila neuporedivo jača od bledunjavog prikaza ljubavi.

------------------------------------------------------------

 

 U dnu strane  nalazi se Power point prezentacija Ogledala duse u kojoj su reprodukcije starih majstora koje se nalaze u ovoj knjizi. Prezentacija se aktivira strelicom na dole.

----------------------------------------------------------------------

Neke od priča iz ove zbirke ranije su bile objavljene u najuticajnijim književnim časopisima, ili na uglednom sajtu http://prozaonline.com/, na kome objavljuju pisci sa područja bivše SFRJ. To su sledeće priče:

 

1.Tragovi knjige, Savremenik, broj 192/193/194, strana 37, Beograd, 2011

2. Krčag, Književne novine, broj 1194/1195, strana 13, Beograd, 2011

3. Krčag, Zanični sajt Književnih novina i UKS,  http://uksrbije.org.rs/knjizevne_novine/oktobar%20novembar%202011.htm

4. Društvena igrahttp://prozaonline.com/?p=3774 10. 10. 2011

5. Susret, http://prozaonline.com/?p=3896, 17. 11. 2011

6. Crni labud, Naš trag, Velika Plana, (primljeno za objavljivanje)

 

Ako ste zaintertesovani za ovu knjigu, možete je nabaviti u knjižarama:

- Beopolis u Euro centru u Dečanskoj ulici,

- u knjižari Dobra knjiga u ulici Maksima Gorkog na Dušanovcu.

Takođe, ovu knjigu možete poručti od autora

pouzećem.

Cena  knjige: 350 dinara + poštarina

Kontakt adresa : spirozkov@gmail.com

 

 

Aleksandar Pirožkov

Krugovi sna

Liber, Beograd, 2010. 123 str., broš, 21 cm, latinica. ISBN 978-86-6133-017-9

Heronimus Boš :

Vrt uživanja (detalj)

 

U stvaralaštvu Aleksandra Pirožkova vidna je izvesna poetička srodnost s prozom Edgara Alana Poa.

Kao maštar i zanesenjak, Pirožkov ravan realnosti napušta u korist fantastičnog sveta. Klasičan oblik fantastične književnosti, u kojoj neverovetni fenomeni, suprotni prirodnim zakonima, iznenada prodiru u svakodnevni život junaka i otvaraju mu fascinantan, ali i preteći svet iz snova, svoju osnovu ima u evropskom romantizmu i pomenutom stvaralaštvu E. A. Poa.

Pirožkovljeve priče karakteriše bogata, originalna i bujna mašta, a u stilskom pogledu one su sočne i u njima je vidna ogromna načitanost autora i sposobnost da ono što je decenijama upijao transponuje u nešto samo njegovo.

Pirožkov virtuozno barata graniraničnim područjima realnog i imaginarnog. U njegovim pričama realnost i fantastika predstavljaju jedinstvo, što je karakteristika mnogih velikih proznih i filmskih dela, čiji su autori znali da se time služe. 

Danko Stojić

 

O ovoj knjizi na stranicama Književnih novina pisao je Milivoj Anđelković, poznati pisac, tvorac prvog Internet romana u Srbiji, kao i Dragan Bogutović u Večernjim novostima.

Knjiga je otkupljena na otkupu knjiga za 2010 g za 41 biblioteku u Srbiji.

Odlomak iz priče Negde

 

Tišina noći je ispunjavala sobu. Jednolično kucanje sata i njegovog uplašenog srca ponovo ga je vuklo u san. Pokušavao je da ne zaspi, ali kapci su mu bili teški.

Kada ih je ponovo otvorio pred njim je bio ekran i na njemu  čuvena scena bunara i lika koji se ogledao u vodi. Ali, to nije bilo lice dečaka iz filma. Bilo je to njegovo lice!! Doduše, i on je bio dečak, istih godina kao i dečak u filmu, ali to je ipak bilo njegovo lice. Duboko fasciniran, posmatrao je svoj lik u filmu Tarkovskog!

Međutim, film je dobio neočekivani obrt! Nizale su se slike iz njegovog života, ali ne onako kako su se stvarno dogodile, već kako bi ih video Tarkovski, pune duboke poetike. Film bi se, na trenutak uvek prekinuo kada je trebalo da donese neku važnu odluku u životu. Možda je to trajalo samo delić sekunde, ali u svesti tada nije video nikakve slike. Onda bi se film nastavio, ali nudeći uvek dve opcije: jednu onakvu kakvu je proživeo i drugu moguću, koja bi se dogodila da je napravio drugačiji izbor.

Ma koju odluku da je doneo, čak i ako bi mu u početku ona izgledala bolja od one koju je stvarno doneo, vodila je istom cilju. Kao da je sve bilo unapred određeno!

Na ekranu su se nizali tragični momenti njegovog života: dedina smrt i prelazak iz detinjstva u mladost, smrt njegove najbolje drugarice sa kojom se družio četrnaest godina, očeva koma i smrt, raspad braka sa ženom za koju je mislio da je njegovo drugo Ja, majčina smrt na njegovim rukama, neostvarene ljubavi, životni promašaji.

Nalet jakog uzbuđenja i potisnutih emocija ispunio mu je misli. Niz lice su mu krenule suze. Nije mogao nikako da ih zaustavi. Plakao je kao dete.

 
 
 Heronimus Boš : Pakao
--------------------------------------------------------------------------

Prikazane reprodukcije  Dijega Velaskeza, Heronimusa Boša i Edgara Dega su sastavni deo priča koje se nalaze u ove dve zbirke.  

Ako ste zaintertesovani za ovu knjigu, možete je nabaviti u knjižarama:

- Beopolis u Euro centru u Dečanskoj ulici,

- u knjižari Dobra knjiga u ulici Maksima Gorkog na Dušanovcu.

Takođe, ovu knjigu možete poručti od autora

pouzećem.
Cena  knjige: 300 dinara + poštarina
 Kontakt adresa : spirozkov@gmail.com
 
  

Aleksandar Pirožkov

Koncentrični krugovi
Liber, Beograd, 2009. 279 str., broš, 21 cm, latinica. ISBN 978-86-85353-86-4
 

Čitanje ovog romana uvodi nas neodoljivo u samu srž večite čovekove potrebe za traganjem, prepoznavanjem i sjedinjavanjem sa vlastitim arhetipom žene, pri čemu se sve vreme nameće osnovna dilema: da li je to zapravo traganje za vernim odrazom sopstvenog Ja, ili za drugom polovinom zajedničkog sopstva Mi, u kome se prividno potiru pojedinačna jastva, svojim jedinstvenim savršenim uklapanjem i spajanjem.

„Koncentrični krugovi“ odražavaju tokom mnogo godina života rastuću, nabujalu i, konačno, neodoljivu potrebu pisca da detaljno ispriča i objasni celoga sebe, zapravo vapaj duše za razumevanjem, oslobađanjem i prihvatanjem. Ovo je duboko iskrena ispovest i hrabra ekspozicija najdublje zapitanosti nad fundamentalnim motivima aktivnosti sopstvene ličnosti, u večitoj dilemi: da li su ti motivi u suštini sebični, zasnovani na sopstvenim interesima, projekciji i nametanju svoga ega, proisteklim iz primarnog i iskonskog pokretačkog ljudskog nagona za dominacijom, pre svega u najvažnijem osećanju i odnosu – ljubavi prema ženi i ljudima do kojih mu je stalo u životu.

Nenad Matić

O ovoj knjizi je pisao ugledni pisac, književni i filmski kritičar Danko Stojić u eminentnom Beogradskom časopisu Yellow Cab, koji se bavi najvažnijim kulturnim događajima u Beogradu i Novom Sadu.

 
Odlomak iz romana Koncentrični krugovi

Čarolija je nestala. Majine oči su izgubile sjaj. U njima je video onu istu tugu, koja je bila i u njegovim očima.

Trenutak je prošao. On ga nije uhvatio. Više nikada neće imati ovo, što je imao sada.

Nasuprot tom fantastičnom trenutku, koga nije iskoristio, stajao je njegov ceo raniji život. On sve to nije mogao da zaboravi, da se poništi i počne sa Majom ponovo od početka. Možda je to bio onaj trenutak, koji bi mu odlučio ceo budući život, ali on ga je svesno ispustio, žrtvujući ga svemu onome što je ranije voleo, što je do tada bio. Prošlost je u njemu bila jača od sadašnjosti i ljubavi koju je osećao prema Maji. Iako, ni sa kim nije imao toliku psihičku bliskost, kao sa njom, on nije mogao da napravi onaj, presudni, odlučujući korak ka potiranju sebe.

Zašto su se sreli u pogrešno vreme? Zašto ih je sudbina spojila, kada bliskost i ljubav koju nose u sebi ne mogu da dovedu do ispunjenja? Možda ih je sudbina, baš zato i spojila da bi im pokazala da ma koliko bili bliski, ne mogu preći granicu koju omeđava vlastito Ja?

Odjednom je u svesti imao viziju koncentričnih krugova.

„Svako biće, je krug za sebe. Ni ljubav ne može povezati ljude tako, da se zaista spoje. Zašto ne možemo da shvatimo da smo „Mi“ lepši i važniji i od „Tebe“ i od „Mene“, da jedino ovaj novi zajednički kvalitet može promeniti svet?! Zašto je svakom čoveku Ja važnije? Više nismo deo zajedničkog kontinenta, a svaki čovek je ostrvo, samo prividno deo celine. Svi krećemo od zajedničkog početka, a zatim se sve više udaljavamo jedni od drugih. Što smo stariji, sve smo dalji od zajedništva, sve smo otuđeniji. I kada smo toliko blizu da nas samo korak deli od spajanja, opet smo daleko, jer smo nesposobni da taj korak i učinimo. Ostajemo u svom krugu, egocentričnom svetu, nesvesni da iz njega nikada nećemo izaći!“

------------------------------------------------------------

Ako ste zaintertesovani za ovu knjigu, možete je nabaviti u knjižarama:

- Beopolis u Euro centru u Dečanskoj ulici,

- u knjižari Dobra knjiga u ulici Maksima Gorkog na Dušanovcu.

Takođe, ovu knjigu možete poručti od autora

pouzećem.
Cena  knjige: 350 dinara + poštarina
 Kontakt adresa : spirozkov@gmail.com
 
    Aleksandar Pirožkov
   Traganja                  

Vedes, Beograd 2001,

93 str., broš, 21 cm  Id 889221356-861.1-1  
 
 

  

     Jezik umetnosti je individualan i predstavlja subjektivno iskustvo umetnika, ali istovremeno je i univerzalan. Poruke, koje pravo umetničko delo nosi, moraju prodreti do svakog čoveka, bez obzira na stepen njegovog obrazovanja i interesovanja.

Umetnost je svojevrsni arhiv, muzej kolektivno nesvesnog, u kome svaki čovek može pronaći deo sebe. Umetnost može biti protkana dubokim simbolima, naoko neprihvatljivim običnom čoveku, ali može isto tako biti i jednostavna, a da ništa ne izgubi od svoje univerzalnosti.

Izgleda da u ovim pesmama, postoji nešto od te univerzalne jednostavnosti. Ovde je sve, naoko jasno, nekako svima poznato. Čak su i simboli, bez kojih ni jedna poezija ne može biti umetnost, ovde dobili neku topliju, humaniju dimenziju, naravno, ne svodeći se na puku trivijalnost. Ima u ovim stihovima i dečačke ponesenosti, ponešto od strasti Jesenjina, ali ponekad naidjemo i na dubine jednog Dučića.

Sama zbirka pesama je organizovana veoma neobično. Svaka pesma je sastavljena od minijatura-strofa, koje su medjusobno povezane, ali mogu da postoje i nezavisno, kao neka vrsta haiku poezije. Sve pesme su idejno i radnjom povezane u jedinstvenu celinu, tako da je zbirka ustvari jedan ciklus, ili poema, koja prati ljudski život, sa svim svojim iskušenjima, lepotama i padovima.

                                                                                                                              Ivana Nikolić

 

 

Alfred Sislej: Bašta Omede Mozeron

 

  

 

 
 
I

Poslednji akord

titrave,

klavirske žice,

jeknu

i zamre...

U dnu oka,

zasrebri

se suza.

Majčine ruke,

još su

na dirkama...

 

II

Delić sunca,

u vlažnoj ruci

prosijava.

Blistavi

dečiji svet,

sa

muzikom ličan...

 

III

U čulima,

osećanje sklada.

Mir i

zelenilo,

rosom

natopljene stepe.

 

 

NOKTURNO

 
IV

Latice, latice!

Vetar ih

nosi!

U pupoljku

nevinom,

prolaznost

se blista.

Iz dečaka,

odmah

u čoveka.

 

V

Iz majčine ruke,

više

ne nastaju

zvuci.

Grobna tišina,

svest

prepokriva.

 

VI

Kotrljaju

se dani

u

sazvučju istom.

Točkovi ustaljenog,

užurbano

bruje.

Kuda li će stići?

Kada li će stati?

 

 
 
VII

Na klaviru

starom,

prašina

se sleže.

Vreme,

uspomene

kroti.

Dečiji svet

i

sunce

u rosi,

tek,

slike su samo.

 

VII

Dal' u

mislima,

ponovo,

nokturno

se vraća?

I opet,

sve

počinje

i

završava se

s njim.

 

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ako ste zaintertesovani za ovu knjigu, možete je poručiti pouzećem.
Takođe, postoji i audio verzija u kojoj autor uz odabranu klasičnu muziku  kazuje stihove svojih pesama.
 Cena  knjige: 150 dinara + poštarina

Cena  audio CDa sa pesmama: 150 dinara

Kontakt adresa : spirozkov@gmail.com

 

 
Neki srodni i korisni književni sajtovi :
 
-------------------------------------------------------------------------
 
U dnu strane je  mp3 fajl u kome autor uz odabranu klasičnu muziku  kazuje stihove  jedne od svojih  pesama. Fajl se aktivira strelicom na dole.
 
 
ć
Aleksandar Pirozkov,
13.04.2012. 01:17
Ć
Traganje.mp3
(3419k)
Aleksandar Pirozkov,
20.03.2012. 01:04
Comments