Рачунске операције са разломцима

Дељење децималних бројева

Децималан број можемо поделити само ако је делилац цео број (нема запете). Ако то није случај, онда проширујемо оба са декадном јединицом која има онолико децимала колико их има делилац ( тада ћемо га довести на цео број).

Делимо као да су природни бројеви, а када дођемо до запете у делиоцу, стављамо децималну запету у количник и настављамо дељење.

Ако децималан број делимо неком декадном јединицом ( 10, 100, 1000, 10000...) , померамо запету у леву страну онолоко места колико нула има та декадна јединица.

Дељење разломака

Разломак делимо другим разломком тако што га помножимо реципрочном вредношћу другог.Реципрочну вредност разломка добијамо када бројиоцу и имениоцу заменемо места. Наравно, тада смо добили множење два разломка које вршимо по већ описаном поступку.

Множење децималних бројева

Децималне бројеве множимо као да су природни, само што у производу издвајамо онолико децимала колико их имају укупно оба чиниоца. Ако добијемо 0 на крају као последњу децималу, да после ње нема више цифара, ту 0 не морамо писати.

Ако децималан број множимо неком декадном јединицом ( 10, 100, 1000, 10000...) , померамо запету у десну страну онолоко места колико нула има та декадна јединица.

Множење разломака

Разломке множимо тако што помножимо бројилац са бројиоцем, а именилац са имениоцем. Пре тога проверимо може ли нешто да се скрати, тј. може ли се поделити истим бројем један именилац и један бројилац. Ако смо добро урадили резултат ( производ ) је несводљиви разломак и само треба проверити да ли је неправи разломак, ако јесте превести га у мешовити број.

Сабирање и одузимање децималних бројева

Децималне бројеве сабирамо или одузимамо тако што сабирамо или одузимамо цифре на истој позицији. Ако их потпишемо један испод другог, морамо пазити да цео број буде испод целог броја, запета испод запете, а децимала испод одговарајуће децимале ( децимале на истој позицији: десети део испод десетог дела, стоти део испод стотог дела...)