Moderna u Srbiji

Srpska međuratna arhitektura razvijala se, posmatrano teritorijalno, paralelno na tri područja. Beograd, kao centar društvene i privatne moći nove zemlјe, bio je neosporno centar arhitektonskog dešavanja i obrazovanja. Graditelјi iz Beograda bili su često angažovani i u drugim sredinama - Bogdan Nestorović za Narodnu banku projektuje veći broj filijala i stambenih zgrada širom zemlјe: u Kragujevcu, Užicu, Valјevu, Šapcu, Tivtu, Budvi, Skoplјu, Bitolјu i u Dubrovniku; Prlјević podiže niz objekata u rodnom Užicu; Nikola Dobrović projektuje modernističke vile u Dubrovniku i okolini; Branislav Kojić radi u Niškoj i Bukovičkoj Banji, Leskovcu i Skoplјu; Milan Zloković gradi u Jagodini, Sarajevu, Herceg Novom, Kotoru, Skoplјu; Borisavlјević i Samojlov u Nišu, Jan Dubovi u Bitolјu itd. Skoro svi beogradski i srpski modernisti učestvuju i na brojnim arhitektonskim konkursima širom zemlјe, na kojima često osvajaju visoke plasmane. Druga oblast u koju je moderna arhitektura prodrla bio je grad Niš kao središte novoorganizovane Moravske banovine. U Vojvodini, koja je, zajedno sa Baranjom, dugo bila u sastavu Austrougarske monarhije, posebno u Novom Sadu, prestonici Dunavske banovine, delovalo je više lokalnih arhitekata koji su veoma brzo, na samom početku četvrte decenije, prihvatili moderne ideje u arhitekturi.

Podudaranje interesa investitora za brzom i jeftinom izgradnjom, korisnika stambenog prostora za adekvatnim i funkcionalnim prostorom i arhitekata koji slede savremene tokove, dovelo je do ustoličenja i razvoja Moderne kod nas, možda i brže i više nego u drugim evropskim zemlјama.
Izvod iz knjige "Moderna Niša 1920-1940"

Moderna u Nišu

Ono što je posebno karakteristično za Niš, možda više nego za druge srpske gradove, jeste intenzivna izgradnja javnih objekta, koji nekada kao i danas, po svojoj nameni, predstavlјaju najreprezentativniji segment i obeležje grada. Možda nikada kao u tom periodu novije istorije Niša nisu graćeni reprezentativniji objekti javnog sadržaja, kao u vremenu između dva svetska rata, a pogotovo u vreme banovinskog ustrojstva Kralјevine Jugoslavije, kada Grad Niš biva centar Moravske banovine. Zahvalјujući tome, ali i činjenici da u to vreme Grad Niš i Moravska banovina imaju agilnog i preduzimlјivog čoveka odanog i vernog svom gradu, gospodina Dragišu Cvetkovića, koji, što u svojstvu Predsednika Opštine Niš, što kao narodni poslanik, što kao Ministar ili pak predsednik Vlade, stalno doprinosi razvoju i napretku svoga Grada. U to vreme grade se najreprezentativniji objekti kako tadašnjeg, tako i današnjeg Niša; poput zgrade Banovine, Narodnog pozorišta, Berze rada, Šegrtskog doma (kasnije uprava Opštine i Grada), brojne škole, hoteli i zdravstvene ustanove, kao i vojni objekti.
Većina ovih objekata je izgrađena u duhu Moderne što Niš opet ima da zahvali pomenutom g. Cvetkoviću, koji je razumeo savremenost političkog trenutka. Veliko poverenje ukazuje projektantima koji stvaraju u duhu Moderne, prevashodno istaknutim niškim arhitektima i inženjerima ruskog porekla Alekasndru Medvedevu i Vsevolodu Tatarinovu, kao i veoma zapaženom arhitekti Marku Bojiću iz Niša, ali i brojnim drugim projektantima iz Beograda poput Rodolјuba Pavlovića, Miodraga Nastasijevića, Aleksandra Sekulića. Zahvalјujući ovakvom sticaju veoma povolјnih okolnosti, Iz istoriografije je poznato da je 1927. godine u Štutgartu izgrađeno naselјe Weissenhofsiedlung, kao svojevrsna izložba moderne arhitekture na otvorenom,koja je okupila tada najznačajnije arhitekte Evrope. Nameće se poređenje sa Niškom Banjom i objektima podignutim na prostoru koji ne prelazi površinu od nekoliko hektara, s tim da se ovde radi o spontanoj izgradnji i neplanskom urbanizmu zasnovanom na rasporedu parcela i tek trasiranih ulica. Činjenica da se sve to dešava samo nekoliko godina posle prvog značajnog prodora moderne arhitekture u Evropu, i da je tu koncentrisano više objekata nesumnjivih arhitektonskih vrednosti, predstavlјa fenomen vredan pažnje. Ovde je prisutna još jedna karakteristika Moderne: uspešno uklapanje novog stila u ambijent, kao logičan nastavak nasleđene graditelјske tradicije (primeri Dedinja i Senjaka u Beogradu, okoline Zagreba, Jadran- skog primorja.
U početku navedenog perioda urbanizacije i izgradnje Banje, dominantan uticaj je, kako eklekticizma od strane snažnog lobija arhitekata starog kova, tako i tradicionalne, odnosno folklorne arhitekture, koja usled buđenja snažne nacionalne svesti razvija specifičan stil na našem podneblјu. Na drugoj strani, u početku stidlјivo, a kasnije sve češće, počinju da se javlјaju prvi uticaji savremenih arhitektonskih stremlјenja prenesenih iz Evrope. I sami investitori postepeno prihvataju takvu arhitekturu, nešto kao posledicu obrazovanja i shvatanja da su novi tokovi u Evropi nešto dobro, funkcionalno i korisno, a nešto kao plod pomodarstva i želјe da se ne odudara od već prihvaćenih modernih tokova. Zato se u tom periodu dešava da, već prihvaćeni projekat u duhu eklekticizma, investitor odbije i traži od arhitekte da to preradi u «moderni stil».
Izvod iz knjige "Moderna Niša 1920-1940"


Imate pitanja? Obratite nam se na radionice.dan@gmail.com




Comments