Welcome‎ > ‎Jovan Jovanović Zmaj‎ > ‎

Pesma O Pesmi

Calliope - Muse of PoetryPesma O Pesmi

Kad se ono s prva greha
Nebo naoblači,
Te moraše ljudi
Iz raja izaći -
Ko kad sivi soko slomi
Svoje desno krilo,
Tako im je gorko,
Tako teško bilo.
Jedan drugog bolno gleda:
“Ovako se živet' ne da!
Ta mi kanda nismo ljudi;
Prazna srca, prazne grudi - 
U praznini muke s’ jate,
 - Zar nas kletve dotle prate?
Il’ će očaj da nas strati*,
Ili ćemo podivljati!”

Na taj vapaj, na te glase
Tvorac sveta smilova se:
 - “Ja dosudih vašem grehu 
Težak deo,
Al’ da tako težak bude,
Nisam hteo.
Siđi dole, kćeri moja
Najmilija!"

I kći siđe - to je bila
Poezija.

I na zemlji ko da novo 
Sunce sinu,
Te razvedri praznu tminu,
Pustolinu.
Gde je bola, gde je jada
 - Pesma blaži;
Gde se klone, gde se pada
 - Pesma snaži;
Gde su ljudi dobre ćudi
 - Pesma s’ ori;

Što ne možeš drukče reći
 - Pesma zbori;
Gde utehe nema druge
 - Pesma stiže,
A gde sumnja sve obori
- Pesma diže.

Evo majke kod kolevke
Čeda tija,
Čedo spava, a majka ga 
Pesmom njija.

Pesma miri* lepše nego
Cveće majsko,
A što pesma čedu želi,
To je – rajsko.

Eno crkve, božja hrama,
Pun je sveta;
Verni poju, pesma s’ diže
Kroz kubeta.
Gde god crkve, svud se taki
Glas razleže,
To pojanje slabe stvore
S bogom veže.

Nad mrtvacem pesma plače:
“Svjati bože!”
A iz groba nadi niču,
Pa se množe.
Ta i grob je tek kolevka 
Boljeg danja.
 - I zvona su samo pesme
Pouzdanja.

Evo svati, opet pesme
- Divni dani!
Pesma s’ peva mladoj nevi,
“Biser-grani”.
Pesma trese pred mladence
Rosno cveće,
Dovarava, dočarava*
Rajske sreće.

Eno ratar s teškim trudom
Ore rado;
Eno pastir u samoći
Javi stado;
Eno moba složno pregla,
Složno radi -
Trude, patnje i samoću
Pesma sladi.

Suzna majka sina čeka
Iz daleka;
A i sinak o njoj sneva
Pa popeva.
Pesma ide kroz svet ceo,
Ne mori se;
“Mila mati, bog će dati,
Nadaj mi se!”

Pod stoletnim hrastom sedi
Guslar stari,
Prošlost vraća, duše krepi,
Srca žari.

Haj što Srbin još se drži
Kraj svih zala -
Pesma ga je održala,
Njojzi hvala!

Gde je bola, gde je jada
 - Pesma blaži;
Gde se klone, gde se pada
 - Pesma snaži;
Gde su ljudi dobre ćudi
 - Pesma s’ ori;

Što ne možeš drukče reći
 - Pesma zbori;
Gde utehe nema druge
 - Pesma stiže;
A gde sumnja sve obori,
- Pesma diže.
Jer u pesmi nema mržnje,
Ljubav vlada,
U pesmi je cvetak vere,
Melem nada.
Ko ne shvati pesma šta je,
Šta li može,
Za njega si zaman ćerku
Poslo, bože!

Dok o rajskoj sreći sneva
Duša življa,
On će, kletnik, da se sledi
Il’ podivlja.

Neguj pesmu, njom ćeš skrotit
Ljuta tigra -
Ali pesma ne sme biti
Pusta igra.

Pesma mora biti sveta,
Biti čista,
Baš ko zvezda u visini
Što se blista.
Mora biti bogodana,
Plemenita,
Mora biti obasjana,
Istinita.
Mora teći iz dubine
Srca zdrava -
Takva pesma sve osvaja,
Pokorava.

Taku pesmu gaji, neguj,
Dok te traje!
Ne skrnav* je lažnom dušom,
- Svetinja je!
Progonite l’ take pesme,
Čiste, svete, 
Zbogom, srećo - zbogom, nade -
Zbogom, svete!

                                                [1881]


The Coming of Song

WHEN the sky darkened on the first great sin, 
And gates that shut man out shut Hope within, 
Like to the falcon when his wing is broke, 
The bitter cry of mortals then awoke : 
" Too heavy is our burden," groaned the two. 
" Shall woes forever on our track pursue, 
And nest within these empty hearts ? Or, worse, 
Shall we be withered by the cruel curse ? 
Already less than human, shall we fall 
By slow succession to some animal ? " 

Then, filled with pity at the desperate cry, 
Came from His throne of thunder the Most High : 
" That you should suffer " (spake the Voice) "is just : 
'T is you have chosen for a feast a crust. 
But not so unrelenting I the least 
Of all your kind shall be above the beast. 
That erring mortals be not lost in fear, 
Come from My shining courts, O daughter dear ! 
Thou dost to heaven, shalt to earth belong." 
She came ; she stayed : it was the Muse of Song. 

Again the day was radiant with light, 
And something more than stars illumed the night. 
Hope, beckoning, to the desert took its flight. 

Where is Pain and dire Distress, 
Song shall soothe like soft caress ; 
Though the stoutest courage fails, 
Song 's an anchor in all gales ; 
When all others fail to reach, 
Song shall be the thrilling speech ; 
Love and friends and comfort fled, 
Song shall linger by your bed ; 
And when Doubt shall question, Why ? 
Song shall lift you to the sky. 





Bookmark and Share
Comments