Welcome‎ > ‎Branko Miljković‎ > ‎

Dis

Дис

О моје сунчано порекло та потонула крв
Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица
Нека се земља развенча са сунцем Жица
од воде проденута кроз уши боља је него црв
Отишао Изашао на врата којих нема
У свим водама зелени пси ме траже
Овде нико не долази одавде нико не одлази, топле лажи
пољубаца закопа у песак ова пустиња где се спрема
крвожедна тишина коју својом љубављу хранити треба
у овом изобличеном простору чија смо поломљена ребра
из чијег рамена чудовишне птице вире
Руко испружена према другој обали клони
Ако смо пали били смо паду склони
Овде је ноћ што се животу опире.

Dis

Oh, my sunny ancestry, that sunken blood
Let the friendship of trees and birds be forgotten
Let the Earth divorce the Sun of Wires
by water put through the eye of a needle it is better than a worm
Gone Went through the door that does not exist
In all the waters the green dogs are looking for me
Here, no one comes, from here no one leaves, warm lies
of the kisses were buried in the sand by this desert where
bloodthirsty silence is preparing, which one should feed with love
in this twisted space whose broken ribs we are
from whose shoulder monstrous birds peek
Arm stretched to the other shore droop
If we fell, we had been prone to falling
Here is the night that resists life.

(translated by Gavrilo Došen)




Comments