Ијекавица и екавица

Разлика између ијекавског и екавског изговора у нашем стандардном језику заснива се на неједнаким рефлексима старог, прасловенског вокала јата (у ћирилици: ѣ, у латиници: ě) на територији српског (тј. српскохрватског) језичког подручја. Тај глас дао је доста различитих гласовних вредности у различитим крајевима; идући од истока према западу, угрубо представљено, смењују се вредности еије/јеи, са неколико зона мешаних рефлекса. За стандард су из дијалекатске базе узети само ијекавски и екавски изговор, пошто су они најшире распрострањени на новоштокавском подручју. Српском књижевном језику, дакле, једнако припадају и екавица (која је већинска у Србији) и ијекавица (на којој говоре Срби у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори).


Рефлекси јата

Напомена: Да бисте исправно видели акценте или дијакритике на овој страници, потребно је да имате инсталиран фонт Lucida Sans Unicode.

Рефлекси јата у ијекавском и екавском изговору нису једнообразни; не могу се свести на прост однос (нпр., е : је или сл.). Различити фонетски контексти и историјске прилике условили су да стари глас ѣ да̑ различите резултате у екавском и ијекавском изговору. Ти односи углавном се могу представити системски, на следећи начин (прва вредност у прегледу је увек екавска, друга — ијекавска).

  • Неутрализовани јат (иста гласовна вредност у оба изговора)
    1. е : е
      • у групи „сугласник + р + кратко ӗ (< ѣ)”: ек. и ијек. бре̏за, бре̏гови, вре̏мена (уп. вријѐме), гре̏шка, кре̏пак, мре̏жа, тре̏бати, тре̏шња, цре̏повистрѐхавремѐна, вредно̀ћа, са̀зрети
        • префикси пре- и пред- (кратки и понекад дуги): превѐсти, пре̏суда, пре́глед, пре́дмет
      • префикс не-не̏кӣ, не̏какав, не̏гдје, не̏кад… (уп. дијалекатско ње̏колико)
      • „самоникли“ екавизми у ијекавици: р + ӗго̏ре, ре̏зати, ре̏па; остало: обѐћати, обећа́ње, цѐста, це̏рити се, вѐдро ’посуда’
    2. и : и
      • компаративи и суперлативи на -ији (< ѣи): но̀вијӣ, ра̀дије, мо̀ћнијӣ (уп. дијалекатско нове̏ји)
      • имперфекат на -ијах (< ѣах): плѐтија̄х, тре́сија̄х
      • 3. л. јд. одричног презента гл. јесам/битинѝје
      • посебни случај: до̀дијати
  • Различити рефлекси (различите гласовне вредности у екавском и ијекавском)
    1. е̄ : ије (дуго е у ек., два кратка слога у ијек.), „дуги рефлекс“
      • под дугосилазним: цве̑т : цви̏јет, сме̑х : сми̏јех, се̑но : си̏јено, цве̑ће : цви̏јеће, ре̑ч : ри̏јеч, две̑ : дви̏је, се̑ва : си̏јева, сме̑ш : смѝје, ле̑чен : ли̏јечен
      • под дугоузлазним: пе́сак : пијѐсак, бе́лац : бијѐлац, мле́ко : млијѐко, све́ћа : свијѐћа, се́вати : сијѐвати, це́нио : цијѐнио
      • ненаглашено: ко̏ре̄н : ко̏ријен, у̏ве̄к : у̏вијек, до̏не̄т : до̏нијет, пре̏ле̄п : пре̏лијеп, при̏пове̄тка : при̏повијетка
    2. ӗ : јӗ (кратки слогови у ек. и ијек.), „кратки рефлекс“
      • под краткосилазним: пе̏сма : пје̏сма, де̏ло : дје̏ло, ве̏шт : вје̏шт, се̏сти : сје̏сти
      • под краткоузлазним: дѐца : дјѐца, дѐво̄јка : дјѐво̄јка, бѐжати : бјѐжати, вѐчит : вјѐчит
      • ненаглашено: ви̏дети : ви̏дјети, лѐтети : лѐтјети, мешо̀вит : мјешо̀вит, белѝна : бјелѝна
        • л и н се јотују ако дођу испред кратког рефлекса јата1
      • под краткосилазним: ле̏то : ље̏то, не̏га : ње̏га
      • под краткоузлазним: Нѐмачка̄ : Њѐмачка̄
      • ненаглашено: лепо̀та : љепо̀та, ко̀лено : ко̀љено, поцр́нети : поцр́њети
    3. е̄ : је̄, „продужени јат“ (у оба изговора дуги слогови, али с једносложним рефлексом у ијек.; дужина је настала секундарним дуљењем)
      • претпоследњи слог генитива множине на -а̄ве̑ра̄ : вје̑ра̄ (од в(ј)е̏ра), ме̑ста̄ : мје̑ста̄ (од м(ј)е̏сто), не̏де̄ља̄ : не̏дје̄ља̄ (од нѐд(ј)еља), ме̏две̄да̄ : ме̏двје̄да̄ (од мѐдвјед)
      • дуљења пред сонантом: //се̑нка : сје̑нка (од с(ј)е̏на), ве̑рно : вје̑рно (од в(ј)е̏ра), Нѐде̄љко : Нѐдје̄љко (однѐд(ј)еља), при́ме̄рци : при́мје̄рци (од при́м(ј)ер), ко̀ле̄нце : ко̀ље̄нце (од ко̀лено/ко̀љено), ви̏де̄вши : ви̏дје̄вши(од ви̏д(ј)ети)
      • хипокористици на  (мушки род) и на  (женски и мушки род): де́ша : дје́шо (од дје̏ве̄р), Ле́па : Ље́па (одЛе̏поса̄ва/Ље̏поса̄ва), дје́до (од дје̏д, де̏да), Вје́ко (од Вје̏косла̄в)
      • итеративи са коренима м(ј)ест-, м(ј)ер-, с(ј)ед- (м(ј)е̏сто, м(ј)е̏ра, с(ј)е̏сти): намје́штати, премје́штати, замје́рати, помје́рати, засје́дати, пресје́дати (од на̀местити…)
    4. е : и, „сужени јат“ (позициона варијанта, у три фонетска контекста)
      • ѣ + јгре̏јати : гри̏јати, се̏јати : си̏јати, ве̏јати : ви̏јати; смѐјати се : смѝјати се; у̀мејӯ : у̀мијӯ, разу̀мејӯ : разу̀мијӯ, две́јӯ : двѝјӯ
        • осим у сложеницама са пре- (< прѣ-): пре̏ја̄к, прѐјести се
      • ѣ + о (< л): де̏о : ди̏о, пре́део : пре́дио, це̏о : ци̏о, жи́вео : жи́вио, тр́пео : тр́пио, лѐтео : лѐтио, хте̏о : хти̏о, сме̏о : сми̏о, у̀мео : у̀мио (може се свести на претходну категорију, пошто се у изговору јавља [ј]: [живијо])
      • ѣ + љ у речи бѝљег (: бѐлег) и изведеницама: бѐлежити : бѝљежити, бѐлешка : бѝљешка, бѐлежнӣк : бѝљежнӣк

Детаљнија разрада

  1. Екавско-ијекавски парови сме̑ш : сми̏је̄ш, у̀ме̄ : у̀мије̄ не спадају у системска правила, пошто ијекавски облици имају презентску дужину. Историјски, они су другачијег постања него системски облици (смѣјеш > ек. сме̑ш, ијек. сми̏је̄ш).
  2. Вансистемски однос имамо у пару ни́сам : нијѐсам и још у 2. л. јд., 1, 2. и 3. л. мн. Ијекавски су облици нијѐсам и ни́сам, а екавски само ни́сам.2 (Сличан однос постоји и у тих : тијех, добрима : добријема, што се чује у ијекавским дијалектима, али се ти ијекавски облици не сматрају стандарднима.)
  3. Секундарни екавизми у ијекавским крајевима (1) зеница, зановет, хлеб, целивати и (2) горети, коренит, остарели, старешина, ређи, речица, речит, проређивати (рѣ којима не претходи сугласник) нису правилни.
  4. На огромном пространству српск(охрватских) народних говора постоји тежња да се двосложни рефлекс јата сведе на једносложни: сје̑но, бје́ло, лје́по/ље́по. Паралелно с тиме иде све чешће одступање од класичног (вуковског) акцентовања ијекавских рефлекса: ум. сни̏јег говори се сније̑гко̏ријен → ко̏рје̄н, бијѐло → бије́ло, у правцу дуљења другог слога рефлекса. Ништа од тога званично још није прихваћено у норми.
  5. Ван стандардног језика стоје и облици (икавизми): прѝсести (ум. прѐсести), гди̏, сѝкира, жи́вити, жѐлити.
  6. Нису правилне речи с извршеним једначењем по месту творбе сугласника који претходи јотованом сугласнику: сљепо̀ћа, по̀сљедњи, сњего̀вит, о̏зљеда, не: шљепоћа, пошљедњи, шњеговит, ожљеда.
  7. Све морфолошке и прозодијске промене у речи утичу на рефлекс јата у ијекавском изговору:
    • цви̏јет : цвје̏тови, бри̏јег : бре̏гови
      ви̏јек : вијѐкови/вје̏кови, бри̏јест : бријѐстови/бре̏стови, ди̏о (ди̏јел) : дијѐлови/дје̏лови
    • трије́зан : трѐзнијӣ, свијѐтао : свјѐтлијӣ, бијѐсан : бје̏шњӣ
    • ген. мн. ко̀лијева̄ка̄ (ко̀љева̄ка̄) и ко̀лијевкӣ
      при̏повиједа̄ка̄̄ (при̏повједа̄ка̄) и при̏повијеткӣ
      ли̏јеса̄ка̄ (љеса́ка̄) и лијѐскӣ
  8. У одступања од системских решења спадају и примери:
    • ек. гне̑в : ијек. гње̑в
    • ек. бле̑сак : ијек. бли̏јесак и бље̑сак
      ек. бле́штати : ијек. блијѐштати и бље́штати3
    • ек. бѐснети-бѐснӣм : ијек. бјѐсњети-бјѐснӣм и
      ек. бе́снети-бе́снӣм : ијек. бијѐсњети-бијѐснӣм

Национална поларизација

Неки ијекавски облици, у складу са регионалном и националном распрострањеношћу употребе, поларизовали су се тако да се у источном (српском) језичком изразу појављују у једном виду, а у западном (хрватском) у другом. У нашем стандарду, разуме се, првеноство се даје првонаведеним облицима из табеле, али се задржава дублетизам.

ИсточноЗападно
залив, пролив, прелив, сливзаљев, прољев, прељев, слијев
утицај, утицајан, утицати, стицајутјецај, утјецајан, утјецати, стјецај
прелом, пренос, препис, преступ, превозпријелом, пријенос, пријепис, пријеступ, пријевоз
сједјети, вриједјети, мрзјетисједити, вриједити, мрзити

Творба итератива

Јат у творби итератива4 посебан је нормативни проблем. Решења су следећа:

  1. Замје́рати, засје́дати, намје́штати боље је него замијѐрати, засијѐдати, намијѐштати (ово друго је дозвољено под утицајем облика сличних глагола засијѐцати, доспијѐвати).
  2. Ијекавски и екавски правилни облици су за̀плетати и за̀плитати. У ијекавском је допуштено и заплијѐтати.
  3. Правилно је прѐтицати у ек. и ијек. Прѐтјецати је хрватска варијанта. Претијѐцати је дозвољено као експресивна варијанта.
  4. Боље је зали́вати, ули́вати… него залијѐвати, пролијѐвати. (Није дозвољено проље́вати…)
  5. Нису у језичком стандарду ијек. облици препијѐцати, погријѐбати, замијѐтати, али ако постану обичнији, нема разлога да се не узму за књижевне.

Префикс пре- (и пред-)

Изворно са дугим или кратким јатом (прѣ-, прѣд-), ови префикси подлегли су аналогији и уопштавању у ијекавском изговору, па су створени нови, несистемски облици (пре́дмет, а не пријѐдмет), а дошло је и до поларизације између српских и хрватских традиција (превара : пријевара). То се све регулише следећим правилима:

  1. С кратким изворним јатом префикс је редовно у облику пре-пре̏вра̄т, пре̏да̄х, пре̏суда, пресу́дити, пре̏велик, прѐдставити
  2. С дугим изворним јатом — колебања
    1. Глаголске именице на -∅:
      1. пре́- боље него пријѐ- (најчешће чувају глаголско значење): превод, превоз, превој, преглас, прегон, предлог, преклоп, прекоп, прекуп, прелаз, прелом, пренос, препјев, препис, преплет, прескок, преступ, претоп, преход боље него пријевод, пријевоз…
      2. само пре- (удаљено од глаголског значења): превид, прегиб, предио, предмет, презид, прекип, прелет, прелив, прељуб, премаз, премјер, премет, премор, препад, преток, препис, претпјев, али и с глаголским значењем: пребол, преглед, презир, прекид, пререз, пресјек
      3. само прије- (немотивисане или са специјалним значењем): пријеклад, пријевор, пријесјек, пријемет, пријепек
    2. Други лексички типови:
      • пре́вара (боље него пријѐвара, поред пре̏вара у ек. и ијек.)
      • пре́дсједнӣк, пре́дсто̄јнӣк
      • пре́ћи-пре̑ђе̄м (боље него пријѐћи-при̏јеђе̄м)
      • пре́лазни (боље него пријѐлазни), непре́лазан (боље него непријелазан)
      • пре́ступна година (боље него пријѐступна)
      • пре́сто, пре́сто̄ље, пре́сто̄ница и пријѐсто, пријѐсто̄ље, пријѐсто̄ница

Одступања од -ѣл > -ио

Неки једносложни облици са овим ијекавским рефлексом — ређе, и двосложни — функционишу као дублети:

  1. Стабилно л (-ио : -(ј)ео)
    1. дублетно: радни гл. придеви
      • једносложни: си̏о/сје̏о, ври̏о/вре̏о, сри̏о/сре̏о, зри̏о/зре̏о, пли̏о/пље̏о (’плијевио’)
      • двосложни: по̀сио/по̀сјео, за̀дио/за̀дјео, су̀срио/су̀срео, про̀врио/про̀врео, са̀зрио/са̀зрео
    2. само -ео
      • придеви вре̏о, зре̏о
      • радни гл. придев о̀брео
    3. само -ио: остали, системски једносложни облици хтио, смио, млио, успио, доспио
  2. Колебљиво л (-ио : -(и)јел)5
    • би̏јел (боље него би̏о)
    • ци̏о, сми̏о, ди̏о (боље него ци̏јел, сми̏јел, ди̏јел)
    • ра́здио, у́дио, пре́дио (боље него ра́здјел, у́дјел, пре́дјел)
    • о̀дјел (боље него о̀дио)
    • старосјѐдјелац — старосјѐдиоца — старосјѐдиоци — старосјѐдјела̄ца̄ и
      старосјѐдилац — старосјѐдиоца — старосјѐдиоци — старосјѐдила̄ца̄6
    • погорјелац — ген. погорјелца (боље него погориоца)

Одступања од Cрѣ > Cре

Када сугласник који претходи групи рѣ припада префиксу или корену друге речи, има основа да се та реч пише дублетно: неутрализовано и с јекавском заменом јата:

  1. разреша́вати и разрјеша́ватиразреше́ње и разрјеше́ње
      • разређи́вати и разрјеђи́ватиразређѝва̄ч и разрјеђѝва̄ч
      • о̀дрешит и о̀дрјешит
  2. протѝврјечно̄ст (боље него протѝвречно̄ст)
  3. о̀грев (боље него о̀грјев) (акц. дублет је о̏гријев)
      • о̀гревнӣ (боље него о̀грјевнӣ) (акц. дублет о̏гријевнӣ)

Промена функције речи

Дублетизам у ијек. облицима некад изазива промена позиције или функције основе с јатом, најчешће у творби речи. Тако имамо:

  1. усљед (боље него услијед) (: слијед)
  2. придев сљѐде̄ћӣ (боље него слијѐде̄ћи)
      • гл. прилог само слијѐде̄ћӣ
  3. бјело̀кос, бљедо̀лик, свјетло̀код
      • бље́дожу̑т, свје́тлопла̑в (боље него блијѐдожу̑т, свијѐтлопла̑в)
  4. посљѐратнӣ и послијѐратнӣ
      • посљепо́дне̄внӣ и послијепо́дне̄внӣ
      • препо́дне̄внӣ и пријепо́дне̄внӣ
      • прѐвремен и пријѐвремен

Аналогије

Дуљење пред сонантом некад је послужило као модел да се према њему створе дужине, које онда — као и код дуљења — у ијекавици немају дуг рефлекс. То важи за следеће:

  1. прошли гл. прилог (краћи облик): ви̏дје̄в (према ви̏дје̄вши)
  2. ном. јд. м. р. придева с непостојаним авје̑ран, не̏измје̄ран (према вје̑рна, не̏измје̄рна или сл.)
  3. ном. јд. именица м. р. на -ацземљомје́рац, рукодје́лац, земљодје́лац, пољодје́лац, нововје́рац, правовје́рац (према осталим падежима земљомје́рца…)
      • дублетно псалмопје́вац и псалмопијѐвацхимнопје́вац и химнопијѐвац
  4. Нијѐмац, Нијѐмци (боље него Ње́мац, Ње́мци [према њѐмачкӣ, Њѐмица])
  5. изузетно, без аналогије, вје́штац
  6. во̏домје̄р

Поправке старије норме

Правопис из 1960. није у свему поштовао изражајни обичај ијекавског и екавског изговора. Зато његову норму треба поправити у следеће:

  1. ек. де́јство, де̏јствовати : ијек. де́јство, де̏јствовати (боље него дје́јство, дје̏јствовати)
  2. ек. о̏тмен : ијек. о̏тмен и о̏тмјен
  3. ек. нѐмӯштӣ : ијек. нѐмӯштӣ (боље него њѐмӯштӣ)
  4. ек. мези́мац : ијек. мези́мац и мјези́мац
  5. ек. исто̀ветан : ијек. исто̀ветан и исто̀вјетан
  6. ек. прве́нство, прве́нствен, пр̏венац : ијек. прве́нство, прве́нствен, пр̏венац,
      • али у народној култури пр̏вијенац (’прва ракија из казана’, ’сватовски предводник’)
  7. ек. ки̏сео : ијек. ки̏сео, нестандардно и архаично ки̏сјелӣ, у̀кисјелити, кисјѐлача

Ијекавизми у екавском изговору

Поједини ијекавски изрази продрли су у ијекавски изговор, као што су и екавски изрази у ијекавски, па се подразумева да се они неће додатно екавизовати. У питању су следеће речи:

  1. ек. ме̏д и мје̏д (’бронза’) : ијек. мје̏д
  2. ек. за̀ђевица : ијек. за̀ђевица
    поред ек. за̀девица : ијек. за̀дјевица
  3. ек. тје̏дан, тје̏днӣ, тје̏днӣк
  4. ек. у̀љез (необ. у̀лез)
  5. ек. прѝљежан и прѝлежан
  6. ек. па̀љетковати, па̀љеткова̄ње

Напомене

1. У дијалектима се срећу и јотовани други слугласници: ђеца, ћерати, с’екира, пљесма, мљера, трпљети, али то не улази у књижевну норму.
2. Ово решење из Правописа јест спорно, пошто многи граматичари и нормативисти не признају облике нијесам-нијеси… за књижевне.
3. Облици пак с основом клѣшт- потпуно су системски. Екавски је: кле́шта, укле́штити, уклеште́ње, а ијекавски: клијѐшта, уклијѐштити, укљеште́њеКље́шта, укље́штити не спада у стандард.
4. Итеративи су глаголи који означавају понављану радњу, учестали глаголи.
5. Овде не спада летилица, пошто -и- из тог суфикса нема везе с јатом, већ је другог порекла (као у радилица).
6. Слично томе, имамо и усјѐдјелица (боље него усѝдјелица) (у Правописном речнику).
Comments