Fonetika

☻Граматика☻фонетика без муке за основце

Шта је фонетика?
Фонетика (према грчком phone) део је науке о језику који проучава гласове и њихове промене.
У српском језику има 30 гласова.
Шта је глас?
Глас је најмања говорна јединица.
Глас је производ говорних органа.
Шта је слово?
Слово је писани знак за обележавање гласова; у ћирилици има 30 знакова(слова) тако да сваком гласу одговара једно слово (писани знак): А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш ...
Говорни органи деле се у три групе.
1. група: плућа, трбушнdи мишићи, дијафрагма и душник.
Плућа служе за скупљање ваздуха;трбушни мишићи и дијафрагма, душник спроводи ваздух
2. група: гласне жице, језик, задње и предње непце, алвеоле, зуби и усне.
Гласне жице, језик и усне покретом производе гласове; алвеоле, зуби и непце су препреке за стварање гласова.
3. група: ждрелна, усна и носна дупља појачавају гласове и дају им тон и боју, они су резонатори.
ПОДЕЛА ГЛАСОВА:
Сви гласови деле се на:самогласнике (вокале), гласнике (сонанте) и сугласнике (консонанте).
Самогласници су гласови који при изговору настају тако што ваздушна струја не наилази ни на какву препреку и могу се певати. На њима се темељи 
вокална музика. Има их пет, и није их тешко упамтити: А, Е, И, О и У.
Гласници или сонанти су помало слични самогласницима јер при њиховом изговору ваздушна струја пролази неометано преко препрека, па су врло звучни. У нашем језику има их осам: ВЈЛ, Љ, М, Н, Њ и Р.
Није их појединачно лако запамтити.Много лакше је упамтити следећу реченицу: Један Наш ЉубитељЛепих Ружа Воли Њихов Мирис. Кад решаваш задатак у којем се тражи да наведеш гласнике (сонанте) у себи изговараш реч, по реч и пишеш само прво слово.
Сугласници или консонанти. 
Овде ћемо у помоћ позвати математику. Имамо 5 самогласника + 8 гласника = 13. Остало је, дакле 17 сугласника. Они (сугласници) се деле на 
ЗВУЧНЕ (7) и БЕЗВУЧНЕ(10).Звучни сугласници су: Б, Г, Д, Ђ, Ж, Џ и З. 
Њих је много лакше упамтити ако знамо ову реченицу: Било Где,Добар Ђак Жели Џиновско Знање.
Безвучне сугласнике откривамо тако што звучне изговарамо шапатом ( у себи), добићемо седам парова: Б/П,Г/К, Д/Т, Ђ/Ћ, Ж/Ш, Џ/Ч и З/С. Оста ла су нам ТРИ безвучна: Х, Ц и Ф јер немају звучне парњаке. Њих није тешко запамтити, а можемо се и овде послужити поштапалицом: Хајде,Цуро, Фризеру!

Задаци:

Ако у задатку стоји: У следећој пословици подвуци све звучне гласове:
КО РАНО РАНИДВЕ СРЕЋЕГРАБИ.
Дакле, речено је све звучне, то значи и самогласнике, и гласнике и звучне сугласнике.
Да је задатак тражио да се подвуку звучни сугласници, решење би било:
КО РАНО РАНИ, ДВЕ СРЕЋЕ ГРАБИ.
Према томе, морамо пажљивопротумачити шта се тражи у задатку.

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА И ГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ

Предњонепчани су: Ч, Ђ, Ж, Ш, Њ, Ћ, Љ, Ј, Џ. (Плаво су обележени гласници / сонанти).
Има их девет и није их лако појединачно запамтити, па ћемо се и овде послужити поштапалицом: Чича ЂорђеЈеде Џем, Његова ЋеркаЉиљана Жваће Шљиве.
Задњонепчани суК, Г и Х.
Има их само три, и није их тешко запатити.
Зубни су: Ц, З, Т, С, Д
Има ихпет. Лакше их памтимо овако:
Црвена Звезда ТренираСваки Дан. (Узалуд, рећи ће партизановци, али није лоше да и они ову реченицу науче и лакше открију зубне сугласнике).
Уснени су: МБ, П, Ф, В.(Плави гласници, црвени сугласници).<
Има их пет, а лакше их памтимо овако:
Моја Бака Преде Фину Вуну. (У грађењу Ф и В суделују и зуби, па се они још зову УСНЕНО-ЗУБНИ).
Надзубни су: Р, Л и Н. Сва три су гласници. (Рода ЛетиНебом).
АФРИКАТЕ (Сливени сугласници):
По месту творбе африкате су сви, осим зубног Ц, предњонепчани сливени сугласници, настали стапањем два гласа. Има ихпет: Ћ, Ч, Џ, Ц и Ђ. Лакше их памтимо овако: Ћосо ЧастиЏинове Царским Ђаконијама.
Ево како настају: Ако брзо изговорите ТС, добићете Ц, слично је и са изговором ДЖза Џ, ДЈ за Ђ и ТЈ (меко за Ћ и тврдо за Ч.
Напомена: Kрилатицу "Пиши као што говориш, а читај како је написано" не треба држати здраво за готово, јер се, рецимо, пише: Стојим пред кућом, а чита се: Стојим преткућом.
Овде је очигледно дошло до гласовне промене једначења сугласника по звучности

Реченица за безвучне сугласнике (консонанте):
Поп Ћира ТужиоСпиру ШтоЧесто Касни.
Ови безвучни имају звучне парњаке, али има још три безвучна који немају парњаке, али утичу на промену по звучности. То суХ, Ц, Ф = ХајдеЦуро Фризеру,

Comments