ОСНОВНИ СИНТАКСНИ ЕЛЕМЕНТИ 

Правила која одређују како се над скупом симбола граде елементарне и сложене конструкције чине граматику језика. Граматика је наука о језику и његовим законима.
Синтакса је наука о језику која изучава образовање граматички коректних конструкција језика. Синтаксу језика чини скуп правила за образовање правилних конструкција језика. Синтаксне грешке се иначе откривају од стране самог преводиоца. 
Семантика је наука о језику која изучава значење конструкција језика. Семантику језика чини скуп правила за утврђивање значења конструкција језика. Уз помоћ основних синтаксних елемената (још их називамо и токени) формирамо сложеније форме као што су изрази (expressions), декларације (declarations) и наредбе / изјаве (statements). Наредба описује алгоритамску акцију која се извршава унутар програма. Израз је синтаксна јединица која се појављује унутар наредби и представља неку вредност. 
Декларације дефинишу идентификаторе који се могу користити унутар израза и наредби, и тамо где је потребно врше алокацију меморије. 
НАРЕДБА ПРЕДСТАВЉА СИНТАКСНО КОМПЛЕТНУ ЈЕДИНИЦУ ПРОГРАМА КОЈА ИЗРАЖАВА ЈЕДНУ ВРСТУ АКЦИЈЕ, ДЕКЛАРАЦИЈЕ ИЛИ ДЕФИНИЦИЈЕ. 

А. КОМЕНТАР 

Постоје три форме писања коментара: 

• {Ovo je komentar} 

• (* Ovo je jos jedan komentar*) 

• // Ovo je komentar do kraja linije 

Коментари се не узимају од стране преводиоца, и немају никаквог утицаја на ток извршавања програма. 

Б. ИДЕНТИФИКАТОРИ 

У Пасkалу све мора да има име, почевши од програма. То важи пре свега за константе, променљиве, типове, функције, процедуре. 

Правила за конструисање идентификатора: 

• Састоји се од комбинације слова, бројева и знака за подвучено 

• Први знак не може бити број 

• Размак није дозвољен 

• Не смеју се користити кључне или резервисане речи 

• Употреба малих и великих слова не прави разлику, па су тако BtnHello, btnhello, btnHello и BTNHello идентични идентификатори. 

В. СЕПАРАТОРИ 

Сепаратори у програму одвајају имена, константе или кључне речи.Као сепаратор можемо користити коментар, размак () или знак за крај реда (). Допуштен је произвољан број сепаратора. 

Г. СТАНДАРДНА ИМЕНА 

У Pascalу су дефинисана стандардна имена чије је значење унапред дефинисано, али се могу предефинисати у програму (није препоручљиво). Ту спадају уграђени типови података, процедура и функција. 

Нека од стандардних имена: Boolean, Char, False, Real, True, Abs, Round итд.

 Д. БРОЈЕВИ 

Бројеви могу бити цели и реални (у покретном зарезу – floating point). Број може имати предзнак + или -, док се + не мора писати. 

Цео број записује се као низ цифара и не сме имати тачку. Пример: 0, 1234, 07, -16, +987 Реални број садржи децималну тачку. Испред и иза тачке мора да буде бар једна цифра. 

Реални број се може писати и са децималним експонентом: 3.3Е4. Испред слова Е мора бити реални или цео број, а иза неки цео број (експонент). 3.3Е4 = 3.3 * 104 = 33000.0 Пример: 0.0, +1234.0, -5.64, 3.1459, 26Е-15, -2Е6, 7.7Е+15 Ђ. СТРИНГОВИ Стринг је низ знакова уоквирен једноструким наводницима. Једноструки наводник унутар стринга пише се као два наводника. Пример:‘‘, ‘Pascal’, ‘123456789’, ‘Naslov je ‘’EE Design’’’