УВОД У PASCAL
Крајем 60-тих година Nicklaus Wirth дефинисао је језик за програмирање и назвао га Pascal. Првенствена намена Pascal-a је у решавању проблема “алгоритамске природе” где долази до изражаја структурно програмирање. Структурaлно програмирање карактерише то да се развој програма тј. решење проблема одвија по деловима. Тачније, решење чини скуп модула од којих сваки представља и извршава појединачну, независну функцију програма.
Основне карактеристике Pascala

Обавезно је декларисање свих варијабли које се користе у програму

Одређене кључне речи (наредбе или делови наредби), нпр. BEGIN, IF, THEN, WHILE… “резервисане” су и не смеју се користити у друге сврхе.

Стандардни типови података су:

· реални – real
· целобројни – integer
· логички – boolean

· знаковни – char

Постоје и сложени или структурирани типови података, а то су:

· низ знакова - string
· поља – array
· слогови – record
· скупови – set of

· датотеке – file

Процедуре и функцијски потпрограми који могу позивати сами себе тј. рекурзивно.

 
Правила писања програма:
1.  Програм се састоји од заглавља и блока наредби. У заглављу се дефинишу сви потпрограми (функције и процедуре) који се користе, варијабле, константе и нови типови података. То су све информације компајлеру.
2.  Заглавље започиње с резервисаном речи PROGRAM. Блок наредби представља прави извршни код програма, и започиње резервисаном речи BEGIN а завршава са END.

PROGRAM ime;
VAR        a, b, c : tip_podataka;
O, P : tip_podataka;
BEGIN
naredba;
naredba;
 ...
neredba;
END.
3.  У једном реду пише се једна наредба, а наредбе се раздвајају знаком тачка-зарез тј. ;

4.  Коментари се пишу унутар витичастих заграда


Погледајте презентацију кликом на линк: YouTube .
Подстранице (2): Симболи Синтакса