«Друга Србија» и «Све тајне бивше државе»

поставио/ла Miroslav Lukić 25.12.2011. 07:09   [ ажурирано 20.01.2017. 12:29 ]
Наставак: Зашто нема промаје?

Све ређе читам, тј. прелиставам дневне новине. Из више разлога. Све су горе...

Овде, све, стиже, са закашњењем. Па и откривање тајни, истина о рехабилитацијама. Истина о лустрацији.

У тзв. «Политикином»  КД  на првом месту је тзв. «Јубилеј Београдског круга». На другом - рехабилитација кнеза Павла у лондонском «Тајмсу» пре 35 година (скоро 30 година пре него у Србији!). Чиме «Политика» замлаћује своје евентуалне читаоце? Бајатим причама... Контраверзним. Према писању П., а у поводу годишњице тзв. Друге Србије, штрче фотографије Давида, Угринова, Ковача и наслов: ОТПОР УСАМЉЕНИКА, ПОТРЕБАН И ОПАСАН. И поднаслови: Толико смо били усамљени да нас реежим  није доживљавао као директну опасност; Борка ПАВИЋЕВИЋ: Устројство Дубровачке републике; Све почело у Сарајеву...

Ако ми неко објасни – какве везе има Давид, Угринов, Ковач, или Борка Павићевић са правом  другом Србијом, бићу му веома захвалан. Шта је за мене «Друга Србија»? Показао сам у књ. «Друга Србија», коју сам узгред буди речено, штампао о свом руву и круву (као и књигу «Титоник»). Са том  стварном и правом Другом Србијом немају никакве везе тзв. писци-демократе, нити тзв.  независни интелектуалци-демократе.

«Друга Србија» је флоскула  једног узаног круга људи, који никад нису скривали своја идеолошка предубеђења и убеђења. Према писању  неокомунистичког листа П. «Идејна клица у свему томе била је у књизи «Филозофија паланке» Радомира Константиновића и ја сам често говорио да је то постала наша Библија, па је у том смислу било сасвим логично да се Радомир Константиновић стави на чело Београдског круга – каже Филип Давид, књижевник, један од оснивача  Београдског круга, подсећајући да недавна смрт овог филозофа није достојно обележена овде», итд.  Ето шта је, најгрубље речено, та њихова тзв. Друга Србија. И из које идеологије проистиче. Да  се разумни човек растужи. Прво због сталног лажног, двосмисленог представљања. Пре свега тзв. првобораца тзв. Друге Србије. О Радомиру Константиновићу, деценијама фаворизованом писцу, као и о сваком умрлом, већ после четрдесет дана од његове смрти треба писати с обзиром, на истину! А истина је, да је поред низа осредњих романа, још осредњијих стихова, писао у своје време (док је Г. Гојко Тешић био уредник  КР) опскурне, удворичке есеје поводом тзв. Дана младости... Какве везе има Библија и «Филозофија паланке»?  

Па у самој тј. књизи, ако се чита некритички, има много ствари које треба критиковати. Колико има везе таква једна књига са филозофијом, истином? Није ли то један титоистички памфлет, једна редукована псеудо-књижевна и наметачка књижурина, коју се још никои није усудио да објективно оцени и подвргне темељнијој критици? Или обожаваоци лика и дела, Тита, а затим и  тзв. писца демократе Константиновића, мисле да га треба заштити од сваке критике, зато што је био њихов духовни вођа?

Што се тиче громопуцателно најављиваног  ексклузивног интервјуа с једноим од последњихх живих највиших војних руководилаца бифше СФРЈ   «Све тајне бивше државе» - тресла се гора, каже наш народ.

Лако је бити паметан накнадно,  у Тивту или на некој другој ексклузивној локацији. Једино што је у том интервјуу тачно то су следеће речи: «Има ствари које сам морао да урадим, а нисам урадио, веровао сам да се ретроградне снаге из најтамније прошлости наших народа, са својим националистичким ратним заставама, могу и морају зауставити и није било разлога да ЈНА то не учини. Верујем да би у томе, да је то учињено на време, Армија имала и подршку већине свих југословенских народа. И да би крајњи исход био неупоредиво бољи од оног што су грађани Југославије после доживели. Мени и мојој генерацији остаје да понесемо одговорност за све оно што се могло, а није урадило да не дође до најтрагичнијег исхода. ЈНА је морала да преузме одговорност када су институције државе затајиле...»

Ми то знамо и без  ексклузивног интервјуа. Зашто је онда направљен?

Зар су толико пали тиражи П. да их треба подизати и некаквим тајнама бивше СФРЈ? Нема више тајни.

Погледајте ко је све на руководећим местима, уопште у држави, у дипломатији, у новинарству, у утицајним медијима и недељницима. На филму и телевизији. Па и међу наметаним писцима, уредницима. Све  тзв. деца Титових генерала и пуковника...

Зашто овде нема промаје? Због њих!

Шта се овде догодило под видом демократских промена? Хокуспокуспрепарандус!

Comments