Становништво

Сењски бискуп Главинић, обилазећи 1696. године Лику, која је била припојена његовој бискупији, у Метку је забележио 70 српских кућа. Према М. Грбићу, те Србе је из северне Далмације довео у Медак српски владика Атанасије Љубојевић, а бискуп Главинић каже да су се “доселили са приморских страна”. Бискуп Брајковић који је заменио Главинића, у Метку је 1700. године забележио 110 српских породица. А према попису обављеном годину дана касније у њему је било 111 кућа са 1000 чељади.

Медак се дуго сматрао централним насељем суседних српских села. У њему је била заједничка школа и место за избор епархијских скупштина. У оквиру своје световине надлежности, Медачка парохија водила је од 1784. године матичне књиге рођених, венчаних и умрлих. Према подацима Карловачке митрополије за 1905. годину, у књиге је било уписано 78 рођених, 12 венчаних и 62 умрлих. Исте године у Медачкој парохији биле су евидентиране 423 куће са 3153 становника, затим 507 брачних парова и 9 дивљих бракова.

Медак је 1971. године имао 1052 становника. Услед опште неразвијености, мало ко је од Мечана по завршетку студија остао у своме крају. Огромна већина морала је да одлази у развијеније крајеве који су пружали више шансе за рад и живот. Већина је нашла нови завичај у Београду и другим већим градовима матичне републике. Само мали број се ухлебио на подручју Хрватске, али се и он све више смањивао, јер је режим већ седамдесетих година јавно и смишљено почео са чишћењем Срба из Хрватске.

Према попису из 1991. године, насеље Медак је имало 563 становника, међу којима је било 531 Срба, 4 Хрвата и 3 Југословена. Према попису становништва из 2001. године, Медак је имао 78 становника.

У табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године

  1857.   1869.   1880.   1890.   1900.   1910.   1921.   1931.   1948.   1953.
  1166   1242   1215
  1390

  1485

  1424

  1364
  1466   1052   1042


Становништво према попису из 1712. године

После аустријског успостављања власти над Ликом и Кравом, крајишка војна управа је на то подручје довела и населила ново становништво и као граничарима доделила му земљиште (лено) на уживање. Затеклом становништву на том подручју, а њега је било мало, поменута власт је само евидентирала и потврдила земљишне поседе. 

На додељно земљиште управа је издала патенте као потврде о њеној додели. Они су садржавали име и презиме главе породице, функцију односно звање, међе одмерене земље и обавезу титулара на војну службу. Све податке о додели земље потврдила је крајишка власт у Грацу 1700. године. Том приликом је одређен и број свакој кући. Осим поделе земљишта крајишка управа је одредила и презиме свакој граничарској породици и истовремено забранила његову промену. 

Први крајишки попис становништва у Лици и Крбави заснивали су се на подметнутим патентима и потврдама, као правним основима за државину земљишта, и утврђеним презименима.

Најзначајнији од тих пописа сматра се онај из 1712. године. Обављен је 23 године након успостављења аустријског суверенитета на деловима Лике и Крбаве које су држали Турци, а што је санкционисано Карловачким миром из 1699. године. Земљиште уживалаца је претходно премерено и потом су подаци унети у попусне листе. Тај посао је најпре обављен за Грофовију Крбаву, затим Лику. Обавила га је посебна одабрана комисија са заклетим геометрима и делитељима земљишта. Пописне листе су садржавале статус: функцију односно звање, име и презиме главе породице, величину земљишног поседа у ланцима, број чланова домаћинства под оружјем (граничара), број жена и деце и укупни број лица у породици. Овде се ради о једном попису из тог времена у коме су наведени носиоци домаћинстава.

Према попису из 1712. године у Метку су живеле следеће породице: Ацкете, Брујићи, Цапитлаци, Црнокрак, Чокеше, Ћалићи, Дудулице, Добричине, Дошеновићи, Драганићи, Драгичевићи, Дробњаци, Ђурашевићи, Глумци, Гојчиновићи, Грбићи, Гвоздићи, Јађов, Јемићи, Јовичићи, Калинићи, Кораћи, Кошутићи, Ковачевићи, Крековићи, Купрешани, Лончаревићи, Љесковци, Љуштине, Маодуши, Мартиновићи, Марунићи, Мечани, Мучићи, Михајловићи, Милнићи, Мијалићи, Мусаљи, Орлићи, Пањевићи, Павићи, Петровићи, Поцрње, Поповићи, Прибићи, Радићи, Радиновићи, Рађевићи, Самотлаци, Селаковићи, Старчевићи, Сукнајићи, Шурлићи, Шкорићи, Тарбуци, Теслићи, Травице, Трбојевићи, Влајинићи, Влаисављевићи, Врачари, Вучићи, Угарци, Узелци, Вулетићи, Загорци и Жегарци са укупно 1160 чељади.


Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo 3.0 Unported .