ДЕВЕТ САВЕТА ЗА ДОБАР ЧАС

Час мора бити добро замишљен. Основа за час је ниво групе (могућности ученика) и претходно знање.


Циљ часа мора бити реалан, јасан и објашњен ученицима.


Увод мора бити сређен, једноставан и јасан. Нови појмови повезани са претходним градивом и из њега изведени. Треба објаснити нове појмове. Наставников језик мора бити разумљив.

Ток часа мора бити логичан и доследан. Узрочно-последична повезаност појмова помаже усвајање и задржавање градива.

Час је заједничка активност наставника и ученика тако да некад доминира наставник а некад ученици. Треба да се наизменично смењују излагање,  расправа, питања и одговори.

На часу треба користити различите медије. Аудиовизуелна средства повећавају пажњу и интересовање ученика.

Пажња током часа варира. Наставник треба да осети када су почетно интересовање и пажња смањени. Разноврсност излагања, пажљиво планиране паузе, понавњаље могу помоћи да се одржи пажња.

Невербалним језиком (говор тела, гестови, израз лица) наставник треба да подржи вербално излагање.


Треба водити рачуна о редоследу процедура у усвајању градива: од познатог ка непознатом, од једноставног ка сложеном, од конкретног ка апстрактном, од појединачног ка општем, од посматрања до закључивања, од целине ка деловима а затим ка целини.

Уводни час

служи да ученике упозна са циљевима и правцима посматрања неког предмета и  да се уведу у садржаје и методе рада у том предмету. Могу се практиковати и када ученицима треба приближити и неку нову област и њену унутрашњу структуру у оквиру предмета.



Провере знања

треба да послуже наставнику да сазна какве је резултате постигао у настави.
Током овог часа наставник може користити различите технике а најбоље је комбиновати их: усмено ученичко излагање, низови задатака објективног типа (тестови које саставља наставник за потребе наставе), прикази, пипсмени задаци, итд. Враћање ученичких радова одмах на следећем часу је веома важно јер ученике још увек држи ишчекивање.


Обрада новог градива

је када ученици треба да усвајају ново градиво. Наставник износи чињенице, доводи их у међусобну везу, повезује са раније наученом грађом полазећи од ближег ка даљем, од познатог ка непознатом, од простог ка сложеном.
Дидактичко методичкој организацији ових часова посвећује се посебна пажња: у избору одговарајућих медија, примени дидактичких материјала, селекцији садржаја, издвајању основних појмова који се желе формирати, и излагању одговарајућег фонда чињеница којима се, на најбољи могући начин, могу формирати појмови.


Утврђивање градива

практикује се по завршетку неких наставних поступака да би се учврстила стечена знања. Обично се за ову сврху користи део часа али са адекватним и  занимљивим задацима, ако се ученици подстичу да учвршћено знање доживе као успех, ови часови могу бити интересантни и узбудљиви.




Систематизација

се примењује се након већих наставних целина и то: након обрађене једне теме  (тематско понављање), на крају тромесечја, полугодишта и школске  године.
Сврха часа је да освежи знање и среди у логичке целине. На овом часу ученици морају бити максимално активни.  Наставник се укључује само ако ученици затаје.