''Предање каже, а у народу још увек тајанствено кружи прича о древној светињи манастира Годовик чији се настанак несигурно смешта у време благочестивог краља Драгутина и градње цркве - манастира светог Ахилија у Ариљу. ((Драгутин - Стефан Драгутин Немањић син Стефана Уроша I и Јелене Анжујске Краљ Србије (1276-1282.а НАКОН тога препушта престо брату Милутину), краљ Срема, 'Сремски краљ "(1282-1316) - Напомена Н. Глишић... ))

По речима неких историчара и писаних трагова време постојања СВЕТИЊЕ посвећене Св. великомученику Георгију - Ђурђиц указује на средњи век, па и на то Да је на остатцима Неке средњевековне црквице монах Јосип Мандопара подигао Новији Храм. Не, време изградње оставићемо стручнијим лисцима да утврде.Оно Што је сигурно је да Сасвим манастир Годовик заузима значајно место у мисији очувања вере и традиције и првих корака у овом описмењивања КРАЈУ крај ужичке Пожеге, ЦАК преузимајући ту улогу од манастира св Ахилија. Због свог прикривеног положаја, воде и шуме, Која је погодна за скривање у Турско доба духовни живот цвета под вођством чувеног игумана Јосипа Тада Мандопаре све до 1833. године манастир нагло губи Када Значај по смрти игумана (1829 год.). сам постаје парохијска црква за време ужичког Никифора Епископа.

Да је манастир постојао у 17 веку сведоци и сачувани антиминс Који је осветио Патријарх Арсеније Трећи 1692 године, Који је затражен у сеоби. Данас се он налази у Црквеном суду у Краљеву.

Куполна црква са основом у облику уписаног крста, грађена од две Врсте камена сиге - бигра и камена вулканског порекла Који Су везивани кречним малтером одаје својом скромношћу и изгледом, без фресака, Теске дане њеног грађења односно ОБНОВЕ да је Турско Време, Када скромне Црквице преузимају мисију владарских лаври. Припрата је дозидана латер.

... По летопису свештеника Миломира Цековића 1780.г. јеромонах Јосип обновио је цркву и дозидао паперту, препокрио је синдром и озидао камени зид око цркве.Спољни Трем - паперта Имао је само стубове и штитио је вернике Усељење од невремена. Опет сам Зидови откривају знамења и трагове Тако са записа над западним порталом наоса Који Казе "1808 године обновљен при верном Георгију Петровићу" Ператору "и митрополиту Леонтију и трудом свештенојереја Исаије Поповића" 1833.год Кнез Милош Обреновић поклања звоно КОЈЕ СЕ данас налази на цркви св Илије. Манастир Годовик је по предању Имао звонару покривену синдром. За време Аустро - турског рата 1914 - 1918 год. Звоно је Било сакривено - закопао га прота Спиро Остојић преко пута цркве Св.Илије да не би Било претопљено.
Ото Пирх (1799-1832) образован и радознао човек по природи, капетан у пруској војсци при генералштабу, 1829. године у својој књизи Путовање по Србији Пише:'' Кроз котлину ариљску теце Рзава, Која долази са југозапада и близу Ариља, Нешто низе, утиче у Мораву. Посто смо јахали Јос један сат кроз планину, дођосмо у једну отворену долину ка манастиру, селу и потоку Годовику, Који утиче у блиску Ђетињу, на којој је Ужице. Предео око Годовика је Врло леп. Цим смо се попели уз леву страну потока, добисмо простран изглед НА Моравску долину, Која се пружала ка Истоку и на високо уздигнут Каблар. Време је опет Било Врло топло и само на највишим врховима видео се још снег. После непуног сата стигосмо на Ђетињу ....'' У пожешки крај Ото Пирх стигао је 5. новембра и задржао се у Годовику Који му је запао за око Због Своје лепоте.

Јоаким Вујић (1772-1847.) Био је писар, учитељ, професор, Позоришни радник, директор и Оснивач Позоришта у Крагујевцу и Београду. У свом Делу Путешествије по Србији једна оставља сведочанство:'' ... Годовик. Недалеко од села Овог јесте ја Један општежитељни манастир, Који се равним именом Годовик зове. Овај манастир лези от восточне, Јужне и западне стране измежду страсни Камени стена, неке от северне указује СЕ ЈЕДАН простор с прекрасним ливадама. Недалеко от Овог манастира проистиче Један Источник, Који се такожде Годовик зове. Овај после ЦИНИ Један поток, на Којим воденице намештене стоју. Церква има горе Једно Труло, храм је Свјати великомученик Георгиј, 23.априла. У церкви све по начину благочестиве церкве у расположенију Стојић, како Што је олтар с чесним трапезом, на којој лези Свјато евангелије са сребром оковано, на проскомидији јест Један позлаћени путир и један у кутијици разложени златни крст са животворјашчим древом, код овога креста Стојић и јоште једна кутица за свете Мости. Равним начином у овој церкви јест ја Једно лепо, ново Темпло, горе с распјатијем Христовим доле с царским дверми с престолним иконами је љубимац Лепих нови кандили украшено. Певнице содерже скоро све књиге измежду којих минеји месеца априлија и ноемврија јесу рукописни, и јоште к тому Друге Неке рукописне књиге находе се. Овај манастир возобновљен био лета 18о8, Под владенијем серпског Вожда, Г.. Петровића. Обаче попаденију његовом јест Исти манастир од Турака много страдао, обаче опет Зато није био попаљен и порушен. Основатељ сам Ктитор Ове обитељи купно с народом Био је преп. от. Јосиф Мандопара, садашњи игуман. Овај манастир держи грунтове, обаче Турчину спахији неплаћа ни паре, јербо лези на земљи еминској.''

Цркву је поново опремио и покрио ћерамидом Мићо Стојић из Пожеге 1834.год.

1956.године по сведочанству свештеника миломира Цековића срушило се Кубе цркве св. Георгија.

1976. Бог за време свештеника Добросава Лазовића започета је обнова цркве св Георгија Који изводи Завод за заштиту споменика, 1996. год. за време свештеника Ивана Марјановића је освештана од стране еп. Никанора по благослову еп. жичког Стефана и у богослужбеној употреби.

2006. год. је на ново препокривена Због дотрајалости "старе" покривке маћанском каменом плочом, и осветљене су и уличном расветом обадве Повезане цркве.

Црква је смештена у дивном природном окружењу, изнад шумовите Су Високе стене на Неколико метара испод прелеп водопад, назалост готово неприступачан Због бујног коров и шуме.
Манастирска црква у Годовику је место Које Због Своје лепоте и историјског значаја морате ВИДЕТИ.