ЛИЧКА НАРОДНА НОШЊА

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Лика, родна груда и завичај кршних Личана, смјештена је на простору између три планинске љепотице – Велебита, Пљешевице и Капеле. На том релативно малом простору, од Плашког на западу до Срба на истоку, од Личког Петровог Села на сјеверу до Зрмање на југу, вјековима, али, нажалост, више у мржњи него у љубави и толеранцији, живјела су два народа – православци (Срби, ијекавског говорног подручја) и католици (Хрвати, Буњевци и Крањци, икавског и чакавског говорног подручја). И ако су живјели на истом простору, ова два народа имају веома изражене различитости, особитости и специфичности, како у историјском, духовном, културном, говорном..., тако и у погледу народног стваралаштва. То се неминовно одразило и на народну ношњу ових народа.

Народна ношња личког православног народа у извјесном смислу разликује се од народне ношње католичког народа Лике, како по боји, тако и по самим називима појединих дијелова од којих се ношња састоји.  Управо због тога, не може се на јединствен и истовјетан начин обрадити и промовисати народна ношња читаве Лике, него ће се у обради усредоточити на народну ношњу православног народа Лике. Дакле, предмет обраде је старинска народна ношња православног народа Лике с краја 19. и с почетком 20. вијека.

Међутим, историјски гледано, Срби су у својој, не тако давној прошлости, били далеко бројнији и доминантнији народ на личким просторима у односу на народ католичке вјероисповјести. Према подацима с почетка 18. вијека, Срба је у Лици било близу 90%. Нажалост, сталним ратовањем, покрштавањем (унијаћењем и насилним превођењем у католичанство, нарочито у вријеме владавине Марије Терезије) и сталним притисцима, којима су били изложени, сталним сеобама и расељавањем из националних, вјерских, политичких и економских разлога, српски православни народ Лике се стално и осјетно смањивао. Нарочито је то било изражено у току, за Србе, несрећног 20. вијека.


ДОМАЋИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ИЗРАДУ СТАРИНСКЕ ЛИЧКЕ НАРОДНЕ НОШЊЕ
За израду старинске ношње (радне и свечане одјеће и обуће) користило се домаће платно (пртена тканина), домаће сукно (сукнена или суклена тканина) и кожа односно крзно сопствених домаћих животиња (говеђа, овчија, јањећа и козија кожа и крзно). Домаће платно се некад добијало од домаће сировине, конопље и кетена (кетен је турска ријеч, што значи лан). Домаће сукно се добија од овчије вуне.


ВРСТЕ (ПОДЈЕЛА) ЛИЧКЕ НАРОДНЕ НОШЊЕ
Када говоримо о личкој народној ношњи, било старинској, која се израђивала од домаћих природних материјала (домаћег тканог платна, сукна, коже и крзна), било данашњој, која се израђује односно која ће се израђивати од куповних (индустријских, вјештачких, фабричких) матријала, а чине је одјећа и обућа, онда имамо двије подјеле.

Према првој подјели, имамо: мушку личку народну ношњу и женску личку народну ношњу.

Према другој подјели, у оквиру мушке и женске личке народне ношње, имамо: радну (свакодневну или свакидашњу) личку народну ношњу и свечану (светачку, црквену, цркварску, стајаћу, репрезентативну и сл.) личку народну ношњу.


САСТАВНИ ДИЈЕЛОВИ ЛИЧКЕ НАРОДНЕ НОШЊЕ
Мушка личка народна ношња:
Личка капа
Кошуља
Панталони пртени – гаће
Панталони суклени – бревенеци
Прслук
Прслук са токама – черма
Ћемер
Пашњача
Личка маја
Аљинац
Лички кожун
Чарапе
Натикаче
Опанци (опутари, капичари)
Личка торба

Женска личка народна ношња:

Женска личка капа
Рубац
Кошуља
Кикља
Прслук
Прегача
Тканица
Ђендер
Аљинац
Кожун
Чарапе
Натикаче
Опанци
Цокље
Женска личка торба


РАДНА И СВЕЧАНА ЛИЧКА НАРОДНА НОШЊА
Радна личка народна ношња, која се у народу зове још и свакодневна или свакидашња, у старинска времена израђивала се од лошијег и грубљег домаћег ручно тканог материјала – платна, сукна и ручно обрађене домаће коже и крзна, а у новије вријеме од куповних (индустријских) материјала. Носила се свакодневно и током читаве године, јер у стара времена друге одјеће и обуће није било. Дакле, ради се о одјећи и обући у којој су некад наши стари Личани орали, копали, сијали, косили, жели, врли, спремали дрва за зиму, разгртали ђубар, пекли ракију, чували благо и обављали све остале свакодневне послове.

Свечана старинска личка народна ношња, која се у народу често зове још и црквена, цркварска, цркварица, стајаћа, репрезентативна..., некад се ручно израђивала од љепшег и финијег домаћег ручно тканог платна и сукна, као и ручно обрађене домаће коже и крзна, а у новије вријеме од куповних материјала. Носила се, по чему је и добила назив, само у свечаним и изузетним приликама као што су: одлазак у цркву, к збору, на крсну и сеоску славу, у сватове, у прело, на сајам и слично.

Из књиге: „Личка народна ношња“, аутор Добривоје Павлица


Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo 3.0 Unported .