Личка капа

Личка капа је најбитнији дио личке народне ношње. Личка капа је круна личке народне ношње, као што је кров личкој кући. Она је у правом смислу ријечи национални симбол, понос и обиљежје православног народа Лике. Једноставно речено, личка капа је симбол Лике и Личана. Она је синоним свега што је личко, зато што је настала у Лици и зато што су је носили Личани у цијелој Лици. Она се зове личка и кад није на глави Личанина, већ на глави Крајишника из сјеверозападне Босне, Далматинца из Книнске и Цетинске Крајине, као и Равних Котара, са Тромеђе и из неких других мјеста и крајева кршне Буковице, гдје се потпуно удомаћила и носила. Извјесне сличности са данашњом личком капом имају црногорске, херцеговачке и у неким крајевима Далмације динарског простора (Сињска Крајина, на појединим јадранским острвима и сл.). Личка капа нема никаквих обиљежја на себи. Разлика између личке капе и далматинске је у дужини реса јер далматинци да не би баш личили на Личане подрезали су ресе и шарали црни обод другим бојама, док Црногорска нема реса и има Његошев грб на тјемену.

Личанин се није одвајао од личке капе, а скидао је са главе само кад иде на спавање, кад улази у цркву, кад једе, кад неког поздравља... Носила се скоро у свакој прилици, било као саставни дио личке народне ношње, било без ње. У крајњем случају довољно је било на глави имати само личку капу. Она даје печат личкој народној ношњи и представља њен најважнији дио. Са личком капом на глави се „међу народ“ може и без осталих дијелова народне ношње, али са народном ношњом без личке капе на глави се „немере“.

Личка капа се у нашем народу зове још и „кићанка“, због свиленије реса или кита, које имају украсну функцију и служе искључиво као украс. Осим назива „кићанка“ често се у личком народу каже „црвена“ или „црљена“ капа односно „црвенкапа“, а све због своје изразито црвене боје у свом горњем дијелу крова, а негдје и „лапачка“.

Данашњи облик личке капе датира с краја 19. и почетком 20. вијека. Укидањем Војне Крајине 1873. године од стране Беча, изазвало је огроман револт и разљутила је Личане – Крајишнике и истовремено пробудила у њима сјећање на Косово и косовски мит, који је сваком Личанину – Крајишнику био увијек у подсвијести. Увријеђени и понижени понашањем бечког царског двора, Личани – Граничари, крајем 19. вијека мјењају стару личку капу са новом – данашњом, на начин да нова представља косовску голготу и вишевјековну патњу српског народа под Турцима. Личка капа се састоји из три дијела, и то: горњег дијела, обода и реса или кита. Сваки детаљ (дио) на новој (данашњој) личкој капи синболизује нешто са Косова. Први дио личке капе, црвена боја чоје односно скерлета, од које је израђен горњи дио, који се зове кров личке капе, симболизује проливену крв на Косову. Други дио личке капе, који се зове обод, црне је боје (црни густи вез), па тако црни обод симболизује вјечиту жалост за изгинулим косовским јунацима. Трећи дио личке капе су ресе или ките, које су црне боје, има их девет и симболизују плетеницу мајке Југовића, коју исплете за својих девет Југовића, а који часно падоше на Косову, уз старог Југ Богдана, Милоша Обилића, Цара Лазара Хребељановића и многе друге косовске јунаке, своје животе положише на олтар отаџбине.

Наши стари Личани су, од доласка на просторе Лике, па све до бивствовања на тим просторима, носили на својој усправној личкој глави четири врсте (типа) личких капа, које не окаљаше, а то су: 
1. Прастара личка капа, ношена на глави прастановника Лике, била је од метала (метални шљем) односно у комбинацији метала са постављеним сукном. 
2. Старинска личка капа (стара, права изворна, шиљаста) са шиљастим поклопцем и дивном орнаментиком, ношена да 19. вијека. 
3. Личка капа – ракчин (на глави Вука Караџића), настала под турским утјецајем у току 19. вијека, сачињена од мекане црвене тканине – чоје, издуженог (висиког) обода, а на самом врху одужег обода имала је црну свилену киту (у самом зачетку била је без ките). 
4. Данашња личка капа (нова, савремена, округла, „црљена“, кићанка, лапачка), која се носи с краја 19. односно с почетка 20. вијека, па све до данас, а резултат је спајања два историјска догађаја раније и новије историје српског народа – Косовског боја и укидања Војне Крајине.
 
Из књиге: „Личка народна ношња“, аутор Добривоје Павлица


Creative Commons licenca
Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo 3.0 Unported .