Tolstoj: ,,Rat i mir''

O piscu

Гроф Лав Николајевич Толстој

Ruski književnik i mislilac, te jedan od najvećih svetskih novelista, Lav Nikolajevič Tolstoj, rođen je u mestu Jasna Poljana u pokrajini Tula kao četvrto od petero dece. Njegova porodica bila je plemićkog porekla. Naime, titulu grofa njegovim precima dodelio je u XVIII stoleću lično Petar Veliki. Tolstojevi roditelji umrli su dok je još bio dete, pa su ga stoga odgajili i za njega se brinuli rođaci. Možda i zbog toga njegov život obeležen je brojnim ljubavnim vezama.

Гроф Лав Николајевич Толстој, (рус. Лев Николаевич Толстой) 9. септембар 1828 - 20. новембар 1910.), био је изданак једне од најзначајнијих руских грофовских породица, која је већ неколико векова Русији давала многе генерале, дипломате и писце. Он је један од најутицајнијих реалиста и по многима, највећи писац романа свих времена. Његова највећа дела су романи"Рат и мир" (рус.Война и миръ) и "Ана Карењина " (рус. Анна Каренина). Био је инострани члан Српске академије наука и уметности. Био је анархиста и пацифиста и створио је нови покрет у анархизму - хришћански анархизам.Рат и мир је највећи Толстојев роман, дело у којем се приказује велики број ликова и догађаја у великом временском периоду. Иако је Толстој искористио добро познавање Наполеонових ратова,Рат и мир није историјски роман, већ дело у ко јем су најбитнији друштвена анализа руске тадашњице и психоанализа главних ликова. Ана Карењина, с друге стране, роман је са изразито савременом темом. Фабула је заснована на проблему односа брака и љубави, а у њу је Толстој, путем споредне приче, уградио и више тема из друштвене стварности Русије.

Spisak likova:
1. Aleksandar I Ruski car 
2. Jakov Alpatič
3. knez Arakčijev
4. Bagovut
5. knez Bagration
6. Barklej od Tolija
7. Bartolomej
8. Osip-Aleksejevič 
Bazdejev
9. grof Benigsen
10. poručnik Berg
11. Bertije
12. knez Kiril Bezuhov
13. Pjer Bezuhov
14. Biljibin
15. Bolhovitinov
16. knez: A. Bolkonski
17. Liza Bolkonska
18. Marija Bolkonska
19. Napoleon Bonaparta
20. gospođica Buiren
21. Brusije
22. Vereščagin
23 Sergej-Kuzmič
-Vjazmitinov
24. Vejeroter
25. Vilarski
26. general Vincingerod
27. Volcogen
28. Gerasim
29. Gervajs
30. major-gen. Grekov
31. Danilo
32. general Davust
33. Denisov
34. gospodin Desale
35. knez Dolgorukov
36. Dohturov
37. Dolohov
38. Dron
39. knjeginja: Ana
Mihajlovna Drubecka
40. Boris Drubecki
41. Dunjaša
42. Žerkov
43. knez Žilinski
44. ljin
45. Mihail Ivanič
46. kapetan Jakovljev
47. Jermolov
48. general Kampan
49. Kolenkor
50. Žili Karagina
51. Karl od Austrije
52. Pjotr-Petrovič
Konovnicin
53. knez Kozlovski
54. Vasilije Kuragin
55. Elen Kuragina
56. Ipolit Kuragin
57. Anatol Kuragin
58. Platon Karatajev
59. Mavra Kuzminišna
60. general Kutuzov
61. Langeron
62. Loriston
63. Lazarev
64. Lavruška
65. general Mek
66. Magnicki
67. Ana Ignjatijevna
Malvincev
68. Mišo
69. Miloradovič
70. Mitenka
71. Mitka
72. Mortimer
73. general Muton
74. Joakim Mirat
75. knez Nesvicki
76. Mišel Nej
77. knez Orlov-Denisov
78. Marija Ignatijevna 
Peronski
79. Katarina Petrovna
80. Pful
81. Platov
82. Rajevski
83. knez Rostopčin
84. knez Ilja Rostov
85. Natalija Rostov
86. Nataša Rostova
87. Nikolaj Rostov
88. Sonja Rostova
89. Peća Rostov
90. Vera Rostova
91. Speranski
92. Stolipin
93. poručnik Teljanin
94. Tihon
95. Timohin
96. Tol
97. kapetan Tušin
98. Tutolmin
99. Ferdinand Austrijski
100. Marija Fjodorovna
101. Franc I Austrijski
102. Simeon Čekmar
103. Ana Pavlovna Šerer
104. Šmit
106. Šapovalov
107. Šerbinjin
108. Šinšin

Petersburg 1805

"Godine jedanaeste, kod starog kneza Volhonskog bio je u gostima mladi Zupcov" - ovom rečenicom počeo je Tolstoj u prvoj polovini 1863. godine, da piše "istoriju 12. godine", "knjigu o prošlom", kako je jednom nazvao roman "Rat i mir".
Ovo delo, istorijski po sadržaju, bilo je savremeno u pogledu pitanja postavljenih u njemu. Istaknuto društvenim kretanjima šezdesetih godina, pitanje o odlučujućoj ulozi narodnih masa postalo je centralno pitanje romana.

Književni rod: epika
Književna vrsta: roman
Mesto i vreme radnje: Rusija početkom 19-og veka
Tema: Roman nam pripoveda o četiri aristokratske porodice u Rusiji, sa akcentom na Bezuhove, Bolkonske i Rostove, i preplitanja njihovih ličnih života sa ruskom istorijom u periodu od 1805. do 1813. godine, principijelno sa Napoleonovom invazijom 1812, godine. Kako događaji slede, Tolstoj sistematski poriče njegovim likovima bilo koji značajan slobodan izbor: dalja uloga istorije određuje njihovu sreću ili tragediju

Ideja: Osnovna poruka Tolstoja je da događaji oblikuju sami sebe, uzrokovani društvenim i drugim silama, i veliki ljudi ih samo koriste, menjajući ih, ali ne i stvarajući ih. Ali ako se gleda centralni događaj (Napoleonov pohod na Rusiju), nameće se zaključak: jednu zemlju možete okupirati, ali narod ne možete pobediti.

Fabula:

Grubo rečeno, prva polovina romana (prva dva toma) bave se isključivo njegovim fikcionalnim likovima, a drugi deo, kao i jedan od epiloga, se sastoji od nefikcionalnih eseja o prirodi rata, političkoj moći, istoriji, i istoriografiji. Tolstoj je implementirao ove delove u romanu suprotno ustaljenim normama fikcionalnog pripovedanja. U izvesnim skraćenim izdanjima ovi eseji su u potpunosti izbačeni, dok su u drugim izdanjima, od kojih su neka štampana i za Tolstojeva života, ti eseji spojeni u dodatak na kraju knjige.

Prvi tom

Roman počinje razgovorom Ane Pavlovne Šerer, dvorske dame, i kneza Vasilija o Bonaparti, jula 1805. godine u njenom salonu. Dijalog teče na francuskom jeziku, omiljenom sredstvu komunikacije među ruskom aristokratijom. Svi gosti jednodušno izražavaju mišljenje o Napoleonu kao o antihristu, i samo dvojica od prisutnih knez Andrej i Pjer - iznose oprečno mišljenje, posebno Pjer koji je smelo izjavio "da je revolucija bila veliko delo, da je Napoleon predstavnik velikih ideja i da želi mir i jednakost."Njegove reči nikog nisu oduševile, samo su se knezu Andreju zažarile oči dok ga je sa uživanjem posmatrao. Domaćica, koja je ovog mladog čoveka pozvala samo iz poštovanja prema njegovom ocu, čuvenom bogatašu i velmoži, nije mogla sebi to da oprosti. "Da sam znala da je on tako mal élevé (loše vaspitan) i bonapartista- dodao je Tolstoj.
Radnja počinje u Petrogradu  jula 1805, pred sam početak prvog rata između Rusije i Francuske.. Tolstoj nas onda prebacuje u Moskvu, drevni ruski grad, kao kontrast Petrogradu. Tu upoznajemo porodicu Rostov, koja će postati jedan od vodećih elemenata u nastavku romana. Susrećemo se sa moskovskim knezom Ilijom Rostovim, sa njegovo četvoro dece, od kojih živahna Natalija i stariji brat Nikolaj privlače najviše pažnje u romanu. Mlada Nataša, u cvetu rane mladosti, iskazuje svoju nezrelu ljubav Borisu, detinjastom ali disciplinovanom oficiru, dok je Nikolaj zaljubljen u svoju stariju rođakuSonju. Najstarije dete u porodici Rostov je Vera, koja je hladna, ali u srećnom braku sa nemačkim oficirom. Peća je najmlađe dete, i poput svog starijeg brata, želi da postane vojnik uprkos godinama. Glave porodice su Ilja i Natalija Rostov, voljeni par, uvek zabrinuti oko svoje nemarne politike prema novcu.   Poslednja epizoda jeste oproštaj kneza Andreja sa svojima u Golim Brdima, gde se nalazi imanjeBolkonskih, knez Andreja ostavlja svoju trudnu suprugu svom ekscentričnom ocu Nikolaju Andrejeviču i veoma religioznoj sestri, knjeginjiMariji Bolkonskoj, i odlazi u rat. U uzbudljivim očevim savetima sinu ispoljile su se karakterne osobine Bolkonskih: "Upamti jedno: ako te ubiju na prvom mestu , mada se sada borite protiv Bonaparte, a i njegovi topovi biju - ako te ubiju, teško će biti meni, starcu, teško, vrlo teško. - On iznenada ućuta. Odjednom nastavi kreštavim glasom: - Saznam li da je knez Andrej Bolkonski gori od drugih, biće me stid. A sve do svoje 70-druge nisam se imao čega stideti". Odlaskom kneza Andreja u vojsku završava se prvi deo.
Drugi deo se otvara opisima priprema za neizbežni francusko-ruski rat. Na Holabrunskom ratištu, Nikolaj Rostov, sada u eskadronu husara, doživljava svoje vatreno krštenje na frontu. Sreće se sa knezom Andrejom, uz ne baš pozitivne utiske. Kao svi mlađi vojnici, očaran je carom Aleksandrom. Ali, Nikolaj se nekontrolisano  kocka, u društvu sa Denisovim i Dolohovim. Za vreme kratkog boravka kući, on nalazi porodicu Rostov pred finansijskom propašću zbog lošeg upravljanja prihodima. Sa Denisovim provodi bogatu zimu kući, gde vidi Natašino sazrevanje u devojku. Iako ga majka ubeđuje da nađe sebi ženu sa dobrim finansijskim statusom, on odbija, uz želju da se oženi sa svojom dragom iz detinjstva, rođakom Sonjom.

Drugi tom

Ako postoji centralni lik u romanu Rat i mir, onda je to svakako Pjer Bezuhov, koji se, uz dobijeno nasledstvo, sada nalazi pred mukama jednog ruskog plemića. Veliki deo druge knjige nas upoznaje sa njegovim unutrašnjim borbama i težnjama da se bude bolji čovek. Pošto je sada bogati aristokrata, njegovo bahato ponašanje od ranije je zaboravljeno, i on ulazi u filozofsku potragu svojstvenu za Tolstoja: kako osoba da živi moralan život u etički nesavršenom svetu? Ovo pitanje stalno tišti Pjera. Njegov pokušaj da pomogne svojim kmetovima propada. Onda ulazi u brak sa nemoralnom ćerkom kneza Kuragina, Elen, suprotno svom rasuđivanju. Konačno, pridružuje se i Framasonima, ali kasnije postaje uvučen u masonsku politiku, i postaje bespomoćan pred supruginim aferama.
Pjer pomaže svom prijatelju Dolohovu da povrati imanje, dovodi ga u svoj dom. Koristeći Pjerovu dobrotu, ovaj nemoralni lepotan se nametljivo i bezobrazno udvara Pjerovoj ženi. Elen prkosno prihvata avanturu sa Dolohovim ignorišući bračne obaveze prema svom mužu. Pjer u početku ne veruje glasinama, pa čak ni šaljivoj aluziji u anonimnom pismu kako on kao kratkovid slabo vidi da ga "prijatelj" i supruga varaju pred njegovim nosom. Na ručku koji je organizovao grof Ilja Andrejevič u zdravicama pljušte šale na račun dobroćudnih muževa koji imaju lepe žene. Pjeru konačno "puca" film i on srdito izaziva Dolohova na dvoboj što ovaj oduševljeno prihvata jer je i u dvobojima bio vešt. S druge strane Pjer nije znao ni kako se puca iz pištolja, pa je, takoreći, sam sebe na smrt osudio. Neposredno pred sam dvoboj, kad su sabljama obeležena mesta, Pjera pokušavaju da odvrate, ali bi u tom slučaju za njega cena bila veća od života jer bi trebalo da se izvini nitkovu kakav je u duši bio Dolohov. Pjer je radije odabrao smrt. Onda se desilo da samouvereni megdandžija Dolohov promaši široke Pjerove grudi, a da ga pri tom pogodi metak ispaljen iz Pjerovog pištolja. Dolohov je preboleo ranu u telu, ali ne i onu u svojoj avetinjskoj duši. (Ovde bismo mogli reći: - Bog je veliki! (الله أكبر); (Allahu Ekber).
Pjer je neprestano kontrastiran u odnosu na kneza Andreju Bolkonskog, Tolstojevog inteligentnog i ambicioznog alter-ega. TokomAusterličke bitke Andreja je inspirisan slavnom vizijom o predvođenju vojske, ali biva skoro smrtonosno ranjen. Pred licem smrti, on shvata kako su sve njegove prethodne ambicije bile besmislene, i da je njegov bivši heroj Napoleon, koji ga i spašava tokom jahanja po bojnom polju, tašt koliko i on sam. Nakon oporavka od povreda u vojnoj bolnici, Andreja se vraća kući kako bi ga dočekala ženina smrt tokom porođaja. Grize ga savest što se nije bolje ponašao prema njoj dok je još bila živa. Ophrvan nihilističkim zabludama, knez Andreja povučeno živi na svom imanju doPjerove posete i njihove filozofske rasprave: Gde je Bog u nemoralnom svetu? Pjer pokušava da ukaže na paneteizam i život posle smrti.
Mlada Nataša sreće Andreju tokom svog prvog bala, i brzo osvaja njegovu ljubav. Oni se čak i zaručuju, ali na rok od godinu dana. Kad knezAndreja ode radi vojnih obaveza, Elen i njen zgodni brat Anatol zajedno organizuju zaveru kako bi zaveli i obeščastili mladu, nezrelu i prelepu Natašu. Zahvaljujući Sonji i Pjeru, ovaj plan propada, ali za Pjera, to je uzrok ponovnog susretanja sa Natašom, i shvatanja da se u nju zaljubio. Nataša, posramljena zbog toga što je zamalo zavedena, raskida zaruke sa knezom Andrejom.

Treći tom

Ova knjiga je obojena izrazito ratnom tematikom, i fokus je uglavnom na ratu, a ne na sudbinama junaka, dok Napoleon uzima više učešća kao aktivan lik.
Za vreme Velike Komete, koju Pjer posmatra, život ponovo počinje za njega, sa svežom verom u ljubav. Interesantna je scena u kojoj on kabalističkom numerologijom (Kabala teži da objasni kako je Bog stvorio svet, kako su svet i čovek organizovani, i kako čovek svojim naporima može doseći Boga, ili spoznati svoju božansku prirodu. Ona je veoma detaljno razrađen sistem, teorijski i praktičan, ključ za prodor u okultno i sistem duhovnog razvoja) pokušava da poveže svoje ime sa Napoleonom, istorijom, brojem 666. Razmišlja o tome kako je i njegovo ime povezano s proročanstvom o Apokalipsi. 
Najmlađi sin Rostovih, Peća, izgara od želje da postane vojnik, što ga odvodi u kraću avanturu u Kremlju. S ciljem da se približi caru, ulazi u rulju svetine ispred crkve i zamalo ga svetina ne uguši. Ali, i posle toga, kad dođe svesti, ne odustaje, već se gura da zgrabi biskvite koje car baca s balkona.
U međuvremenu, Nikolaj se iznenadno pojavljuje kao junak koji pomaže ožalošćenoj Mariji Bolkonskoj, koja je nakon smrti oca ostavljena u nemilosti svojih pobunjenih kmetova sa imanja. Očaran Marijom, koju prvi put vidi, Nikolaj ponovo razmišlja o braku, smatrajući Marijinu posvećenost, brigu, ali i nasleđe veoma privlačnim. Ipak, ono što ga sprečava u prošenju Marijine ruke je njegovo ranije obećanje rođaci Sonji. Ali, kad dođe kući, redovno ide u posetu kurtizanama. Pada pod uticaj psihopate Dolohova i gubi ogromne svote novca u kockanju.

Borodinska bitka, prikazana u adaptaciji Sergeja Bondarčuka iz 1968.

Dok se Napoleon probija kroz Rusiju, Pjer odlučuje da posmatra Borodinsku bitku sa dobre pozicije, među ruskim artiljerijskim borcima. Nakon nekog vremena aktivnog posmatranja, i on sam se uključuje, praktično postavši jedan od njih. Tu, on konačno iz prve ruke shvata sve užase rata, i nemilosrdnost ubijanja zdravih i mladih ljudi. Bitka je duga i užasna, ali se iznenađujuće završava neočekivanom pobedom Rusa, uprkos brojčano inferiornoj ruskoj vojsci; ipak, general Kutuzov se naoko ne okorišćava ovom činjenicom, već se povlači, dopuštajući Napoleonu da nastavi i izvrši invaziju na prestonicu Moskvu. Stanovništvo masovno beži, i nastaju veliki požari širom grada.
Kada Napoleonova velika vojska okupira napuštenu Moskvu u plamenu, Pjer se odlučuje na kihotovsku misiju atentata na Napoleona. Postaje anonimni čovek u svom tom haosu, lišavajući se svojih odgovornosti nošenjem kmetske odeće i ostavljajući svoje dužnosti i stil života. Jedina poznata osoba koju sreće u ovom periodu je Nataša, koja ga prepoznaje, i iznenada on shvata koliko je voli. Njegov plan propada, i on završava kao jedan od Napoleonovih ratnih zarobljenika, nakon spašavanja jednog deteta u požaru i napada na francuskog legionara zbog nasrtanja na ženu.

Idi na vrh stranice!

Kritički osvrt: Govor brojki

Ovde ne bih govorio o umetničkoj vrednosti romana. Cilj mi je nešto drugo: pogled na roman s pozicije čitaoca 21. stoleća.
Roman u izdanju koje posedujem ima ukupno, bez beleški, 1896 stranica. Ako je za jednu da se pročita potrebno  1,30 minuta, čitaocu je neophodno 48 sati, bez pauze, ili četiri dana, bez hleba, vode i toaleta. Ili, ako bi u proseku dnevno normalno čitao oko dva sata, za ovo delo valja odvojiti 24 dana, što je dobar godišnji odmor. Dodamo li ovome činjenicu da gotovo nema stranice bez francuskog teksta, koji prosečnom čitaocu traži prevod, štampan nonparelom (sitnim slovima) - napor je još žešći. Neću ni da pominjem činjenicu da roman ima više od sto likova.
I da zaključim: lako je jednom besposlenom grofu u 19. veku bilo da odvoji sedam godina života za pisanje; lako je bilo njegovim savremenicima da u dugim zimskim noćima,  kad nije bilo televizije, interneta i jutarnje frke oko spremanja za posao, analiziraju zgode i nezgode junaka ovog romana. Tolstoj je u svoje vreme bio neka vrsta lokalnog interneta. 

Četvrti tom

Nakon što je prisustvovao uništavanju Moskve od strane francuskih vojnika, kao i streljanju ruskih civila, Pjer je osuđen da maršira sa Velikom Armijom u teškom povlačenju iz Moskve u užasnim zimskim uslovima. Ubrzo se sprijateljuje sa svojim saputnikom iz ćelije, Platonom Karatejevim, nenametljivim i prijatnim kmetom. U Karatajevu Petar nalazi sve ono što je želeo od ljudi: poštenje i totalnu nepretencioznost, za razliku od petrogradskog društva, i očigledno pripadnika radničke klase, sa kojim pronalazi smisao životu u prostom radu i saživotu sa njim. Nakon meseci obrta i događaja - i posle Karatajevljeve smrti kad ga je hirovito upucao jedan francuski vojnik - Pjer je na slobodi.
Za to vreme, Andreja, nakon ranjavanja u Napoleonovoj invaziji, biva zbrinut od strane Rostovih, koji su u begu, ponovo je sjedinjen sa Natašom i sestrom Marijom, negde pred kraj rata. Izgubivši svu volju za životom, i oprostivši Nataši, on umire, ostavljajući sina Nikolu kao siroče. Ubrzo, Rostove sustiže i tragedija, smrt najmlađeg sina Peće.
Pred sam kraj romana, Pjerova supruga Elen umire, i Pjer se ponovo sastaje sa Natašom, dok Rusi pobedonosno obnavljaju Moskvu. Pjer konačno nalazi ljubav, i "oslobođen" nakon smrti Elen, uzima Natašu za suprugu, dok se Nikolajeva dilema oko izbora između Marije i Sonje završava na Mariji, pošto ga je Sonja oslobodila od obećanja koje joj je dao. Ženi se Marijom, ali nastavlja da obezbeđuje Sonju do kraja života. Nikolaj i Marija odlučuju da usvoje sina kneza Andreje, i uprkos sitnim nesuglasicama, ostaju verni jedno drugom. Postoje naznake o budućem učešću Nikolaja Bolkonskog i Pjera u budućoj Decembarskoj pobuni, koja je promenila istoriju Rusije, ali to su tek naznake i ništa više.

Epilog

Prvi epilog završava se izjavom Nikolaja Bolkonskog da će učiniti nešto zbog čega bi njegov pokojni otac "bio zadovoljan" (verovatno kao revolucionar u Decembarskoj pobuni). Drugi epilog nam pokazuje Tolstojevo viđenje istorije, slobodne volje i opisa načina na koji interakcija dve osobe može da utiče na čovečanstvo. U dugim delimično istorijskim, delimično filozofskim esejima, on diskutuje o pitanju slobode, kao i nepotrebnosti vlasti, koju suptilno napada, zbog svojih jasnih anarhističkih stavova.

Glavni likovi

Nataša i Pjer

Pjer Bezuhov je nepriznati sin imućnog seoskog kneza koji ubrzo umire od kapi, i neočekivano ga ostavlja kao jedinog naslednika njegovog velikog bogatstva. Obrazovan u Francuskoj, Pjer je u suštini dobrodušan, slobodoumni mason, ne retko zbunjen i nemaran, koji je često sposoban za odlučno delanje i pokazuje veliku snagu volje u teškim trenucima, ali društveno neprilagođen zbog svoje otvorene prirode, i teško mu je da se uklopi u petrogradsko društvo. Čovek jakih emocija, ali se ne trudi da ih kontroliše. Tipičan je predstavnik ruskog plemića. Njegova karijera je potraga za samim sobom. Oduševljava se Napoleonom i njegovim idejama i oslobađa svoje kmetove. Smatra se kao jedan od dva Tolstojeva alter ega (drugi je knez Andreja)

Andreja Bolkonski - inteligentni, ironični i hrabri borac, Pjerov prijatelj, suprug je šarmantne Lize, i tek počinje da pronalazi mir u svom bračnom životu. Smatrajući petrogradsko stanovništvo nezanimljivim, odlazi u pomoć Kutuzovu pred nadolazeći rat sa Napoleonom. Za njega patnja i smrt nisu tako strašni kao moć koja omogućava ljudima da ih nanesu.
Marija Bolkonska - sestra kneza Andreje,duboko je religiozna mlada žena, bez senzualnosti, ružna, ali sa lepim očima. Tokom ratnih zbivanja u pomoć joj dođe knez Nikolaj Rostov. Zaljubljuju se, ali ih splet okolnosti sprečava da ljubav realizuju brakom. Najzad, u jesen 1814. sklope brak u kojem su imali četvoro dece.
Nataša Rostova - Iako je upoznajemo kao romantičku devojčicu, sa vremenom se njena ličnost razvija, i nakon proživljenih patnji, nalazi sreću sa Pjerom. Za Tolstoja ona je idealna žena, atraktivna i bajna kao dete; njena izražajnost i spontanost su prirodni; osećajna je i dušom reaguje na muziku i ples.
Nikolaj Rostov , Verin i Pećinbrat, na početku roman on studira sa željom da služi svojoj zemlji kao husar u borbi protiv Napoleona. Mašta o slavi na bojnom polju. Ti snovi su podriveni nakon ranjavanja. Pošten je jer odbija da koristi uticaj porodice za napredovanje u vojsci. 
Na kraju se ženi bogatom naslednicom  Marijom Bolkonskom.Sonja Rostova - 'sterilni cvet', kako je nazvana u knjizi, siroče i nećaka grofice Rostove. Ona i rođak Nikolaj su zaljubljeni, uprkos tome što to grofica ne odobrava, čak su se i verili. Kad se Nikolaj zaljubi u Mariju Bolkonsku, duboko je povređena. Ne  pristaje da se uda za Nikolajevog druga Dolohova, iako i grofica podstiče tu vezu.

Napoleon Bonaparta -Posle briljantne pobede kod Austerlica, krenuo je u pohod na Rusiju. U junu 1812. Francuzi (800.000 vojnika) su ušli na rusku teritoriju, no Rusi su se povlačili paleći sela. Naišli su na ruse koji nisu hteli pregovarati. Mnogobrojna francuska vojska često je bila bez hrane, počele su se širiti bolesti, a često su stradali i konji. Do prve, i jedne od najkrvavijih bitaka toga doba, došlo je kod (Borodina). Napoleon je do te bitke već izgubio polovinu svoje vojske. Rusi su se odlučili povući i francuska je vojska ušla u (Moskvu). Ali, ruski su vojnici zapalili grad i Napoleon se morao povući. Nakon povlačenja iz Moskve glad, ruska zima i povremeni gerilski napadi ruske vojske uništili su francusku vojsku od koje je ostalo samo 5000 ljudi.

General Kutuzov -
skromni general, čija umerenost i skromnost na kraju spašavaju Rusiju. Posle najveće bitke u istoriji kod Borodina, koja se završila neodlučno, u kojoj je pola ruske i četvrtina francuske vojske izginulo ili ranjeno, Kutuzov se vratio na strategiju o povlačenju kao načinu da se spasi ruska vojska. Cena je bila gubljenje Moskve. Međutim, posle toga, Napoleon je bio prisiljen na povlačenje, a ruska vojska ga je sve vreme progonila, pa su samo mali delovi njegove vojske napustili Rusiju.
Car Aleksandar Pavlovič - ruski car, potpisnik mirovne povelje sa Napoleonom 1807.
Peća Rostov - 16-godišnji oficir, koji junački gine 1812. godine.
Ana Pavlovna Šerer: I pored svojih 40 godina bila je puna živosti i vatrenosti. Bila je jedna od najuticajnijih ličnosti na starom dvoru carice Marije Fjodorovne, mislila je i osećala samo ono što je mislila i osećala njena visoka zaštitnica, i da su se njena mišljenja poklapala sa "vladajućim".

Mnogi likovi u romanu Rat i mirbili su inspirisani ljudima iz Tolstojevog života. Nikolaj Rostov i Marija Bolkonska su bazirani na Tolstojevim roditeljima, dok je Nataša oblikovana prema njegovoj sestri. Pjer i knez Andreja podsećaju u mnogome na Tolstoja samog, i mnogi ih smatraju njegovim alter egoima. (U to vreme bilo je krajnje inovativno imati i jednog, a kamoli dva alter ega u romanu, koji su uz to sukobljeni po pitanju stavova, ali se dopunjuju.)
Postoji i veliki broj manjih likova, koji se bukvalno pojavljuju samo u jednom poglavlju. Ali neki zaista nisu tako minorni, poput Platona Karatejeva, koji ima krucijalnu ulogu u sazrevanju Pjera Bezuhova.

Negativci:

U ovu kategoriju ja bih svrstao kompletnu porodicu Kuragin: oca. sina i kćer, i, naravno, nitkova kakav je Dolohov.
Znam da je Tolstoj vešto, s osobitom namerom, birao imena likova s posebnim akcentom na opšte značenje reči. Ruski nisam učio, pa sam pokušao da doznam šta bi u prevodu moglo značiti prezime Kuragin. Mene odmah asocira na srpsku reč: KURVAR. Interesantno je da srpska reč: KURVA u ruskom znači: шлюха. Međutim, kad napišem KURVAR u ruskom dobijem Курвар. Ne znam da li elektronski prevod odaje pravo stanje, ali bilo kako bilo, meni ponašanje porodice Kuragin najbolje ilustruje srpska rečenica: Porodica kurvara. Sin Anatol i kćerka Elena to doslovce potvrđuju. Otac u mladosti, takođe, a u starosti "kurvaluk" se ogleda u činjenici da on po svaku cenu sinu i kćeri želi da obezbedi ugodan život bračnim vezama sa bogatim.
Nesnošljivu mučninu u mom želudcu stvaraju posebno scene u kojim sudeluje Dolohov kao oličenje zla, bezobzirnosti i neljudskosti. Onda i nije čudo što se druže Anatol i Dolohov

Comments