Lavanda (Lavandula vera DC.)


      Narodni nazivi: despik, lafendel, lavandula, mirisni despik.



      ZNAČAJ


      Ekonomski značaj imaju tri vrste roda Lavandula, to su:


      - prava lavanda, Lavandula vera DC (uskolisna ili francuska)

      - širokolisna lavanda (muška)

      - hibridna lavanda ili engleska, koja je nastala kao spontani hibrid prethodne dve.


      Sve tri vrste poreklom su iz Sredozemlja i južne Evrope. 


      Razlikuju se po mestu prostiranja:

      - prava lavanda do 1.700 m nadmorske visine,

      - širokoisna mnogo niže, između 200 i 700 m nadmorske visine,

      - hibridna između 700 i 1.000 m nadmorske visine.


          Lavanda se gaji radi etarskog ulja, koje se dobija destilacijom iz cvetova, odnosno cvasti. Najviše etarskog ulja ima u cvetnim granama lavande. 


      Etarsko ulje je smešteno u žlezdama između brazda na čašičnim listićima.


          Glavni sastojci etarskog ulja su linalilacetat i linalol, kojih u pravoj lavandi ima 35-60%,

      a kod hibridne SAMO 7-16%.


      Pored ovih sastojaka u etarskom ulju ima još i: borneola, kamfora, geraniola,citroneola i drugog. Etarsko ulje je bezbojna ili žućkasta tečnost prijatnog mirisa i gorkog ukusa.


          Pored etarskog ulja, destilacijom se dobijaju i tanin (oko 10%), gorke materije i drugo. Etarsko ulje se koristi kao primarni sastojak parfema u parfimeriji i kozmetici.


          U medicini se koristi za lečenje paralize i moždanog udara, nervnog sistema i napetosti i kao korektor ukusa i mirisa nekih lekova. Često se koristi kao oblog za rane i za spravljanje kupki jer deluje kao slab lokalni anestetik.


          Lavanda je medonosna biljka, u nekim godinama može da bude jaka pčelinja paša, kada se dobija visoko cenjeni med s lekovitim svojstvima.


          Svojim jakim korenom služi za vezivanje zemljišta podložnog eroziji.

          Cvasti i ulje koriste se za rasterivanje nekih insekata, tj. kao zaštita od moljaca, komaraca i stenica.

       

          Lavanda je višegodišnja biljka i može da živi 20-30 godina. 

      Plantaže Lavande se koriste 12-15 godina a ređe i više godina.


          KOREN - Drvenast i razgranat. Prodire u zemljište do dubine od 4m. Jake je usisne moći i može da podnese dugotrajne suše u uslovima krečnjačkih poroznih zemljišta.


           STABLO - Drvenasto, jako razgranato, gusto posednuto grančicama i lišćem. Obrazuje polu žbun u obliku polulopte. Starija stabla su odrvenjena, prekrivena plutom smeđe boje, a jednogodišnji izdanci su zeljasti sivosrebrnaste boje. Visina žbuna zavisi od vrste lavande:

      - prava lavanda je visine 40-60 cm

      -hibridna je visine 80 - 100 cm.


          LISTOVI - Izduženi, kopljasti (lancetasti), naspramno raspoređeni na granama. Listovi prave lavande su dugački 3-5cm, široki 0,2-0,5cm, sivozelene boje i dlakavi.

      Listovi hibridne su veći (5-7cm dugi i 0,8-1cm široki), slabije dlakavi i tamnozeleni.


      USLOVI USPEVANJA


      Lavanda je tipična kserofitna biljka, što znači da dobro podnosi sušu. Uspeva u toplim i sunčanim predelima i zahteva puno svetlosti. U nedostatku svetlosti drastično smanjuje cvetanje i količinu ulja.


      Za gajenje se mogu koristiti suvi tereni na južnim padinama sa što više svetlosti.

      u periodu do početka cvetanja zahteva nešto više vlage za razvoj, a kasnije podnosi jake i dugotrajne suše.


      Lavanda ima skromne zahteve, može se gajiti na lakšim tipovima zemljišta koja su plitka i krečna, kao i zemljištima koja su formirana na vulkanskim stenama, koja imaju manji značaj u poljoprivredi.


      Vegetacija lavande, kao i većine višegodišnjih biljaka, počinje krajem marta, kada temperature porastu iznad 15 C.


      Tada je osetljiva na mrazeve i dešava se da mlade biljke i novije grančice izmrznu već na -5C.

      U toku zime, u periodu mirovanja, nadzemni delovi izdržavaju mrazeve (od -15 do -20C).


      Kod hibridne lavande osetljivost na mrazeve je mnogo veća.


          SORTIMENT


          Najviše se gaje prava i hibridna lavanda. Neka posebna selekcija sorti se ne vrši, već se biraju najbolji žbunovi s najkvalitetnijim etarskim uljem, koji se umnožavaju semenom, deljenjem bokora ili reznicama.


          AGROTEHNIKA


          Izbor zemljišta 


      Za gajenje lavande treba iskoristiti one parcele koje nisu najpogodnije za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, pošto ona ostaje na istom mestu i više od 10 godina.


      Istovremeno, obim posla prilikom žetve nije velik, tako da parcele mogu biti i udaljene od ekonomskog dvorišta.


      Pošto je lavanda višegodišnja biljka sa jakim korenom koji dobro vezuje zemljište, može se iskoristiti za nagnuta zemljišta podložna eroziji.


          Obrada


      Prilikom zasnivanja plantaže lavande, o pripremi zemljišta treba razmišljati u godini preduseva.


      Bez obzira na to koji je predusev, duboko se ore ( 30 - 40cm) i te godine maksimalno vodi računa o redovnom uništavanju korova. Ako je predusev strno žito ili rana okopavina, odmah posle žetve se ore na 15 - 20 cm.


      U slučaju da se blizu površine zemlje nalazi iluvijalni sloj, za vodu nepropustljiv, zemljište treba razrahliti podrivačima na dubinu do 50cm.


      U jesen se duboko ore, na 30 - 50cm. 


      Predsetvena priprema u zavisnosti od načina razmnožavanja i vremena setve (sadnje) obavlja se u jesen ili u proleće.


      Na velikim nagibima, gde je nemoguće mašinski obrađivati, jane se u jesen kopaju i pune smešom stajnjaka i zemlje te ostavljaju do momenta sadnje.


      U zasadima Lavande svake 3 - 4 godine obavlja se dubinska obrada.


          Đubrenje


      Prilikom zasnivanja zasada u zemljište, unosi se 30 - 50 t/ha stajnjaka pre osnovne obrade, istovremeno sa 70-80 kg P2O5/ha i 100-120kg K2O/ha.


      Posle setve ili sadnje unosi se 70-80kg N/ha, koji pospešuje razvoj i bokorenje lavande.


      U ostalim godinama gajenja, dodaje se ( u zavisnosti od plodnosti) 60-100kg N/ha, 50-60kg P2O5/ha i 80-120kg K2O/ha i to : fosfor, kalijum, 1/3 azota pre jesenje obrade, a ostatak Azota kao prihranjivanje.


      Dobrim se pokazalo i folijarno prihranjivanje, ali pre cvetanja jer su u suprotnom biljke podložne izmrzavanju i propadanju tokom zime.


      U godinama intenzivne proizvodnje poželjno je i đubrenje stajnjakom svakih 4 do 5 godina pre duboke obrade da bi se održala plodnost zemljišta.


      Sadnja - Na stalno mesto se sadi samo dobro ožiljen rasad. Dobar rasad podrazumeva razvijen korenov sistem i dosta bočnih grana visine 15 do 20 cm. Rasađuje se po vlažnom vremenu, uglavnom ručno, na razmake 50x100cm.

      Razvojem žbuna, biljke u redu se spoje i redovi izgledaju kao živa ograda. Na ovaj način izraste više biljaka po jedinici površine, a samim tim raste i prinos.


      Lavanda Vera DC (francuska lavanda) - po hektaru je u proseku potrebno 20.000 biljaka. 
      Hibridna lavanda je veća (ali joj je eksploatacioni vek duplo kraći),
      pa zato razmak između redova treba da bude i dva metra,
      a po hektaru je potrebno obično oko 10.000 sadnica.

        1. Nega 

        2. U prvoj godini gajenja krajem maja ili početkom juna mlade biljke se pokose na visinu 8-10cm od tla, što pospešuje bokorenje. 

        3. U drugoj godini ovu operaciju treba ponoviti, ali na visinu 15 - 18cm od zemlje.

        4. Kasnije se žetvom cvetova stručnim radom formira i bokor u željenom obliku.

        5. Prazna mesta u redovima popunjavaju se sadnicama u jesen prve godine.

        6. Okopavanje i plevljenje  primenjuju se u zasadima sa manjim razmakom između redova, na nagnutim terenima i u vreme proizvodnje rasada.

        7. U zadnje vreme je primena herbicida vrlo rasprostranjena. Herbicidi se koriste u vreme mirovanja lavande, u rano proleće. Preporuke su da se koriste herbicidi na bazi prometrina. Ako je prisutan višegodišnji korov pirevina, koriste se preparati na bazi terbacila u jesen ili za zimsko prskanje.

        8. Za korove sa dubinskim korenovim sistemom koriste se aktivna materija bromacil.

        9. Prihranjivanje se obavlja u proleće, kada krene vegetacija, sa 30-40kg N/ha. Pri jesenjoj obradi dodaju se kompleksna NPK đubriva, kako je objašnjeno u odeljku đubrenja.

        10. Zaštita

        11. Lavanda je otporna na biljne bolesti. Mogu se pojaviti neka oboljenja jedino u vlažnim godinama ili ako je zasad podignut na vlažnom terenu.

        12. Lišće i koren napada gljivica Septoria Lavandule , koja izaziva truljenje korena, pa je potrebno sprovoditi preventivne mere zaštite sa fungicidima.

        13. Od štetočina, lavandu napadaju stenice, cikade i vaši, koje sisaju sokove lista i stabla. Manju štetu nanose gusenice moljca i larve mušica, koje grickaju listove.Česta je pojava i viline kosice. Protiv ovih štetočina ne primenjuje se hemijska zaštita osim u slučaju jačih napada.

        14. Navodnjavanje

        15. Ako postoje uslovi za navodnjavanje, treba ih iskoristiti, ali do početka cvetanja. Kasnije navodnjavanje loše utiče na biljke, pa one ulaze u zimu nespremne i podložne izmrzavanju.

        16. Najbolje rezultate pokazali su sistemi za navodnjavanje putem brazdi i kap-po-kap, tako da se listovi ne kvase u uslovima visoke temperature.

        17. Žetva  

        18. U punom cvetanju biljaka je i optimalni period žetve, a traje 7 do 8 dana. U našim uslovima to su polovina juna i prva polovina jula za pravu lavandu, a polovina jula i početak avgusta za hibridnu lavandu.



        Подстранице (1): Saveti za uzgoj Lavande i isplativost gajenja