РУКОПИС ИЗ ФИЈОКЕ / Миленко Д. ЈОВАНОВИЋ

поставио/ла Miroslav Lukić 22.12.2012. 04:43   [ ажурирано 22.08.2016. 09:33 ]

W ELCOME

 

Ко то зивка у позни сат?

Можда банкари.

Вероватно продају шарену лажу

На рате без камате

Или, пак

Издавач на пару лаком

да не останем  дужан

последњу од три рате,

јер под знаком свог здања

Књигу штампа, а стрепи

да не наруши углед

својих бестселер-издања

(Ах, да! то не чини сваком.)

 

Имам и позив са мреже

Где виртуелни свет тавори

У голом госпоству свом.

Траже података сто

Да своју слику метнем

На Фејсбук и тако стекнем

Бежично познанство.

 

Познанство са стоногом бабом

чија девојачка слика на Фејсбуку

 

Враћа ме у детињство, лепо

и горко ко чемер

(Потурати бабе младожењи под заклетвом

просто - није фер)

 

Чему нова познанства, кад словим

За младожењу свежег?

Девојка-смрт, сва у белој свили

Од које анђели беже

Ружна ко лопов и пребогата

Лови ме испред врата 

дворане за венчање

и тепа мој једини, мој мили...

 

А сала - баш гала, то здање

Са лустерима  и интарзијом

из доба Марије Терезије

и стиховима Душка Радовића

уместо библијске верзије

из уста накинђурене црне матичарке

са зубима гује звечарке.

 

Ал` изгледа, Богу је стало и дато

Да церемонију одложи деценију и по

Док не свршим своју песму

И речи претворим у злато

 

Welcome! Welcome! Welcome!

Дал` опет се зачу? Ил`

То блеје енглеска слова

На кућном отирачу?

 

Са екрана који бљује ватру

Мајушни ждерачи утробија

Пиромани можданих спора 

Зову под циркуску шатру

Где се губи и добија

А старо правило у циркусу влада

Ко набије тај добије

Језик оштар као жилет

Једе стакло гута ватру

Придружи се и ти бајо

Да се неби после кајо

Што не уђе у наш свет

Виртуелни колоплет.

 

Welcome, ушкопљеници

 

Трговац белим робљем ноћ - дан

Робу у бесцење нуди...

Погледајте сисе ноге груди

Слатка гуза – ваш је сан...

О свете, бели свете

Стушти се низ тобоган

У гротло уживања

Самице планете!

Ко Сименс-Мартеноваова пећ

Усијао се Интернет

У глупи чип стало човечанство

Каже ономад рођак Маклуан:

грбаво мало глобално село овај је свет!

Јер голим оком се виде

Кад се пропнеш на прсте

Знамења Мачу Пикчу

И кинеске пирамиде.

 

А кад правилно поставиш статив

Кроз окулар нивелира  звирнеш преко Алпа

Чисто као на длану угледати се да

(Ал` зарђао са западне стране)

Кантов Категорички Императив

 

И још ако је бистар сат

Лирско око са пуно сете

Угледаће лепо извајан врат

Марије Антоанете

Чија нежна и бела кожа

трепери испод џелатовог ножа.

 

Welcome, нишчи


Густи мрак по земљи пао

О сунчев зрак се спотакао

Уђите у ту шуму мрачну

Да вам звери срце начну

У крв вашу умоче пера

Мултимутанти Ist Rivera

где

Просјаци са академском ауром

Пружених дланова замећу кавгу

Са судбином и са Нулом

И светим Оцем што држи вагу

И кобајаги уз осмехе

Нишчима прашта земаљске грехе

 

На другој страни, с обала Понта

Овид са свог духовног конта

Ко брат брату ко брату брат

Нуди покоји таленат

Песницима да се не упарложе

Трљајућ мебл масонске ложе

 

А тамо где се министар брчка

У мору, древна снује Грчка

Лепа и плава егејска плоха

И сетна ко стих Архилоха

Од крвних влакана пажљиво саткан

лечи се оболели Балкан

Од када Зенон уклетом стрелом

Стрефи га и рани му тело.

 

Welcome - песнички младунци

 

Ви сужњи наглих заокрета

Валутног лудила и томе слично

Пењете се насатично

На Кулу Олимп Парнас, на кров света

Заобилазно и пречицом

Прилично мртви, пуни уздања

У чвор везани почетном клицом

Истине у моћ певања

На земљи где блуд кључа, пени

Исто ко на плацу виртуелних

Душа, што за телесном плоти

Чезну, да испуне се празни животи

 

                             ###

 

 

Можда је заиста, како песникиња каже,

Бетонска бандера на месечини –

Лепота будућности *

(Иронично и са пуно смисла)

Јер срећа није никад у будућности

Већ сада и овде испод небеса

Уз мало вина и плеса

Под старом крушком такишом

Ако јој заметке не спали

Пламењача захукталог прогреса.

 


 _______________

          * Стих Мирјане Божин

МАЛА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ЉУДСКОГ ПАДА

 

(Текст

Који гласно чита М.Д.Јовановић)

 

На клизавици европске падине

Са солитера Лабудовог брда

Са дуда

Са врха Matterhorna

У кади - за секс орна

Са крушке - курве мушке

На тротоару - полеђушке

На испиту зрелости

На степеништу где пуцају кости

Са тврђаве, јер прилике су рђаве

У несвест (од поезије)

У аморал ( почесто)

Духом ( као сада)

У оскудицу ( од вајкада)

С неба - просто

У дужничко ропство

У загрљај - рингишпил се врти

(пријатеља, жене, љубавнице, смрти)

На стази, терену, трибинама, ноћу

Ходајући натрашке у победе

На берзи - кад зуби цвокоћу

На олимпијади - какав пех

Судбински из века у век

Са трактора - неправедно

Са стене - ето мене

У заборав -  праведно

Са коња, (магарац  је на путу...)

У кањон - везани у ауту

(о, за све њих сам се Богу помолио)

 

а Рилке додаје из Das Stundenbuch:

 

Und in den Nachten fallt die schwere Erde

Aus allen Sternen in die Einsamkeit.

 

Wir alle fallen. Diese Hand da fallt.

Und sieh dir andre an: es ist in allen.

 

Und doch ist Einer, welcher dieses Fallen

Unendlich sanft in seinen Handen halt.

 

ЈЕДНА ЖЕЉА

 

Имам горљиву жељу да упознам Београд,

град у коме живуцкам ево 44 года

затомљен на његовој ивици, иза које се простиру

шумадиска брда. Знам,

доскора је био блатњава паланка

реке фекалија сливале се низ мрачну калдрму

без канализације и енглеске шоље...

 

Сад ме ТВ уверава и под нос подмеће

проспект са дестинацијама за лаку разоноду

иако ми та реч гребе грлену јабучицу

и срце ми се од лагарија стегло,

јер не живим ваљда само да се разонодим

ал друга мисао ме коље

 

Има ли какве културе, питам, да огрејем прсте

у милионском граду који увис среми?

Има! - вичу дођоши и инсталирају инсталације своје

изводе перформансе,

скакућу на Тргу уз бендова заглушену рику

                                                 и тужни градски фолк.

Не волим ту музику. То није блиско мени.

 

Има ли песника да узбуде масу

стиховима од кованог гвожђа?

И младежи да огреје дланове аплаузом

на варничаве метафоре?

Е, тог нема одавно. Шта ће песници, сем

да праве декор политици, која 

шепури се да носи златна јаја.

 

Песници се затворили у кавез Француске 7

певају колко им  воља, док не сагоре

Бројећи до један

 

Туги нема краја.

 

У Народну библиотеку отишао бих радо

да није за читаоце затворена, задуго.

Народни музеј  на Тргу

већ деценију чека свог кључара

                                               да устане из гроба.

У међувремену, стигло ново доба

кад ноћу нипошто шетати сам градом не ваља

без пуце у џепу и пса чувара.

Како ми је, ипак, ипак, го живот драг

нога се устеже да пређе кућни праг.

 

Волим овај град, иако ме гуши

његов смог и булдожер који све што има патину

немилице руши руши руши

ко да је рушења  мало ``41, ``44, ``99...

Чули сте, можда, за ону евроатлантску батину!

 

Шнајдер тајанствени, запослен код ђавла "на стално"

носи скеле и електричне маказе

лепа стара одела рашива и кроји наказе.

Дечаци би рекли: све је ретро... ретро...

мислена именица је градски метро.

 

Гомиле људи и људи, и стварно лепих жена

шпарта горе-доле Београдом, кога

час има, час нема, А ја

Горљиву жељу имам да град упознам

али како? кад људи су ми страни, непознати.

На интернету ћу можда за неког да дознам

ако се из виртуелног раја на врели асфалт врати

загрлићу га рукама обема.

 

Ипак, није на одмет

мало љубави имати у граду том

који је странац за многе, а за неке Мека.

Што рече сатиричар Београд је свет.

 

Идем, иако се нисам с места мако

Без одбране и без револвера

Полако, ногу пред ногу,  полако

идем да му махнем плућном марамицом

из ове раскоши на трећем спрату

гнусног периферијског солитера,

онако од срца, пријатељски, издалека...

       

КОМАРНИК

 

Славе ли они тамо још, или је време славља

Утихнуло и сад

Признати треба да племенитог разлога

За урлике и вриску није било

Једни су мислили да је победа на домаку

Други  већ оплакивали близину пораза

Неки друшкан

Са страшћу топлокрвне животиње

Лопатом изравњава усхит и бол

Али то је већ прошлост

Не зна се зашто баш сад

Банула пред угашене очи

 

Треба наново опаучити судбину по сапима

Нака  се пропне и јурне у галоп

Пошто се и онако све свршава

Са криком ил цвиљењем,

Како је реко стари песник

Држећи за руку своју младу жену на пријему

И нека све изгледа дирљиво, али без суза

(Као код Дантеа),

алегоријски чисто

И шашаво до смеха. Уосталом

 

Бела маца црну вуну преде

За онога што за славом греде

И прескаче трипут басамаке

Да одлети небу под облаке

 

Онај Стрелац кроз прстен погоди

Јабуку румену и паде жени у крило

Одисеј, Улис (ил` како већ га назва

Рапсод слепи), дал` преболе

Љубав коју му понуди Калипсо, пошто бесмртност

Одби с индигнацијом, јер чежња

За овоземаљском стварношћу јача беше

Од небеских обећања.

Ништа мања

Није чежња, на коју пљује пумпаџија

Што бензин водом разблажује и пуни

Резервар твог аута а разлику у џеп трпа;

Чежња да се допре до речи праве и тачне

Која би бестидност врнула у стид

И слепом сведоку повратила вид

Али,

Црна маца белу вуну преде

Пред Молохом погледи се леде

Будућност је већ промакла мимо

Мимо срца што је наду снило.

 

Потроши знање своје и реци

Где Осматрач, ако видика нема, где  

да се окрене и потражи речи

за опис тренутка кад дугонога туга

И краткорука радост излију своју слуз

На умољчен песников сто?

 

 

КОМШИЈСКИ  ПЕТАО

 

Ако не престане да кукуриче

онај петао из комшилука

гиљотинираћу га части ми

ко Французи  Робеспјера

 

Неда мира тај крештави рапсод

мора да је учио певање код херметиста

јер док се рвем са речима

Булазни - тај критик мога пера

 

 

Д. Горевница - Београд

(2008-2009)

Comments