Из нових књига српских песника

Три песме / Александар Лукић
КЛОЗЕТ У СЕН ТРОПЕУ
 
Велика нужда наведе човека,
да се суочи са реалним животом,
рецимо без устезања истином
нашег земног света.
 
Клозет хотела са три звездице
уз саму обалу мора код Сен Тропеа,
тик уз пут, намерно му не помињем име
јер сви хотели ма где да су саграђени
приређују гостима слична изненађења.
 
Углавном у том клозету
у земљи која се хвали да држи до уметности,
заглавих се на клозетској шољи
након дугог пута, после мале шољице
испијене са кафом еспресо
да испразним црева,
 
На поду клозета тик уз моје разгаћене ноге,
особље хотела, можда власник као да је у питању
блиндирана остава одложио је урамљена
сликарска платна мени непознатих уметника.
 
Избројах слике. Укупно девет уметника
један за другим у немом строју.
Њихове слике посматраху моје остарело
попут јастучнице згужвано дупе.
 
Прве три слике пиљиле су отужно са пода
готово вапећи за моју помоћ.
 
Уствари ја сам студирао неваспитање осионог
власника, али богами и њих потхрањених у тоалету
страшну повесницу времена.
 
На првој слици залеђена беше знаковност
до бола подсећајући на Пикаса,
на другом платну фигуре мрачне налик
младом Матису,
а на трећем мртва природа хеленских амфора.
 
Моје говно тако стварно верујем изгледа,
путује цревима по мом стомаку,
вечност ме од овог тренутка не занима више.
 
Каква буђава вечност?
 
Француска ми се смучила,
а не њена уметност,
то више нису ове слике са пода задављене у раму,
колико говно, на крају уметност се своди на говна.
 
У Сен Тропеу вечност је најуверљивија у барици
клозетске шоље
у оном што се да чути кад говно бућне.

 

 

 

 

 

ТУНЕЛ ЛОРКА
 
Мрак је мртви брате мој
у овом тунелу.
Колико мрака, посвећено је твом имену.
Под планином чији су ободи оштрији од бријача
у додиру са хоризонтом.
Биком уснулим. А преко свега Тврђава.
Камен са кулама, са крилима.
 
Шта да се ради,
питања о човечанству се врло ужурбано
отимају контроли.
 
Кад се такви ломови збију
једни стигну на вешала
а други пак постану генерали.
 
Мрак у тунелу крвав,
срећем, срце моје,
шта ми је чинити?
 
Журим кроз мрак чујем гитаре
како ме из даљине зову.
 
Поезија будућности, буди мој живот.
 
Тунел са аутостраде са пута у Гранаду
Канте хондо бризга из земље оскудне,
огуљеније од мешине гајди.
 
Плућна крила, крта и нестална
планине ли су те или пак,
платна ваздуха над њима.
 
Ако ме успут сачека који још тунел, нећу жалити.
Лимене бикове уграђене у стење, у рекламне сврхе
 
Ја сам брате мој онај метак
који је пролетео кроз твоје срце.
Тане излетело из тунела.
 
Јагње бело са коврџама на челу,
јагње које нас повезује кроз времена
бело јагње, од белине невидљиво до бола,
анђеоски чисто.



КАДИЗ

 
Бубњеви преко мора добују
то је  ритам мог срца у грудном кошу.
 
Црни бубњеви – прављени од коже
скинуте са женских рамена
одзвањају там – там – там,
са рамена робиња каквом то песмом
задужујете свет?
 
Нека старица, маварка прибијена
уз камени стуб изговара гласно молитву
свом богу.
 
Бубањ људске душе
је невидљив.
 
И кад ћути можеш да га чујеш.
 
Површина мора плисирана као женска сукња
од таласа разбија се о обалу,
од симболичних сребрнастих жена.
 
Како сам вечерас црн у лицу, о море,
рецитујем мору.
 
Убићу црног бика са вилом рогова
на глави, са белим чиодама окаченим поврх њих.
 
Главе грубе,
пањеви са ноздрвама.
 
Запалићу ватру од бубњева нек гори
на песку тик уз слану воду.
На грбини Гибралтара пепео
са огњишта завејаће песком
ветар млак.
 
Проћи ће те жеља
за наличјем љубави.
 
Крем љубави, о милоснице, то си ти пепелу
не тугуј што прште таласи истим ритмом.
 
Црна милоснице моја
са месецом пред зору отпутуј за њим.
 
Више те не волим.
Зар не видиш?
Са литице падам, бор
са бодежима по телу.
 
Мила сенко, одлази,
одлази као што крв
у млазевима бризга из мог тела.
 
Заставо, здраво.
То сам ја застава. Застава поезије.
 
Ни јутро ни вече. Два колачића месеца.

Критички осврти

поставио/ла БЕЛА ТУКАДРУЗ 04.11.2012. 11:57   [ Ажурирао/ла 22.08.2016. 09:50 Miroslav Lukić ]

EPPUR SI MUOVE? 

 

Пред сам излазак књиге Јеванђеље Мирослављево (2001), написао сам, између осталог и ово:

“У ову књигу су ушли неки раније публиковани текстови, али и низ нових. Књига је покушала да баци светлост на стваралаштво М. Лукића из једног посебног угла - богочовечанског реализма. Верујемо да ће постаћи и друге тумаче и аналитичаре да се позабаве богатим опусом М. Лукића ..... Верујемо да долази период када ће тумачи почети да узвраћају овом писцу оном пажњом коју већ неколико година Дело Лукића заслужује. Ову књигу видим као једну у низу у оквиру мојих Сабраних Дела, али кад за то дође прилика.

Пошто у српској књижевној парохији, они за које се мисли да су позвани, имају преча посла; пошто, у суштини, у њој има тако мало монографских дела о појединим писцима; пошто књижевне критике писаца, самих писаца, који су се као такви потврдили, мало има, написао сам ову књигу, да попуним једну празнину. Постоје, наравно и други разлози- књижевни пре свега (не фамилијарни). Нисам писао мемоар, нити успомене, већ оно што би требало једном да уради српска књижевна критика, ако уопште још и постоји такво нешто. Ова књига може бити од знатне користи како на једној страни истраживачима и тумачима књижевног опуса М. Лукића, тако на другој страни и преводиоцима и најобичнијим читаоцима...”

Преоштро. Претерана очекивања... Па ипак, у међувремену (од 2001. до данас) појавило се неколико књига о романима и поезији М. Лукића.

Eppur si muove!

У Русаљу, штампаном као библиофилско издање 1999, постоје и ови редови:

Говорим о бетону... Ругам се... тумачима катедарским... Бетонска плоча је иста као пре пет, десет, педесет лета...Бетонски стубови културе још се држе, бетонски лукови...Много фини и начитани. Аналитични. Акрибични.

Пробрани... То су они...Дресирани од малих ногу...

Читавог дана околишим око бетона, око тешко

ухватљивих, већ позеленелих бетонских кошуљица...”

Тај говор стваралачке или неофицијелне критике, преко потребан пре свега српском друштву, књижевностги и култури, утицао је и утицаће на оне који долазе: утицај М. Лукића ће се ширити...

Крајем лета 2006.


Песник А. Лукић: Фотографија из Шпаније (Кадиз) Сусрет са играчима фолклора из Азије

1-1 of 1

Comments