Учење‎ > ‎

Колаборативно тестирање

УТИЦАЈ КОЛАБОРАТИВНОГ ТЕСТИРАЊА НА РЕТЕНЦИЈУ ЗНАЊА

Верица Арула, ОШ „Бранислав Нушић“, Београд

Катарина Алексић, ОШ „Бранислав Нушић“, Београд 


Кључне речи – Колаборативнo тестирање, процена знања, вршњачко учење, ретенција знања.


1. УВОД

Дугогодишњим праћењем нивоа постигнућа ученика старијих разреда ОШ „Бранислав Нушић“ у Београду на тестовима знања из српског језика и информатике, дошли смо до закључка[1] да је тај ниво, у највећем броју случајева, нижи од очекиваног. Оцена са теста је у видном нескладу са знањем које ученици показују на часовима када се знање формално не процењује или се процењује на другачији начин. Уочено је и да се знања која ученици покажу на тестовима најчешће не задржавају дуго. Изостанак функционалних знања потврђују и слаба постигнућа ученика Школе на завршном испиту.

Аутори рада су трагали за новим типом тестирања који би позитивно утицао на ученичка постигнића, продужио ретенцију знања и корисност садржаја, и омогућио ученицима слободу међусобне комуникације која негује вршњачко учење и поспешује самопроверу и аутокорекцију.


2. ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА

Посматрајући навике и активности својих ученика, аутори рада су уочили да се ученици за провере знања припремају кратко и интензивно. Одмах по изради теста прелазе на наредну наставну област, док се претходна кратко и у малом обиму задржава. Није уочена самоиницијативна размена мишљења и знања, нити било који вид вршњачког учења који јача самопоуздања ученика када су наставни садржаји из српског језика и информатике у питању.

Додатно оптерећење за квалитет и ретенцију информатичких знања јесте статус предмета Информатика и рачунарство. Његова изборност, неусклађеност (по природи и тежини наставних садржаја) са другим изборним предметима, те оцена која не улази у просек чине ученике лежерним[2], умањујући њихову одговорност и шансе да збиља овладају тешким наставним садржајима. Иако ученици на часу одлично резунују и имају интересовање за наставне садржаје, велика већина њих не улаже додатни напор у виду коришћења расположиве подршке учењу (Мудл платформу, Едмодо, Софију, уџбенике), већ се потпуно ослања на научено у школи.

Оно што су аутори рада уочили као заједничко за оба наставна предмета јесу чињенице да тестирање знања изазива нелагодност код ученика, пад самопоуздања, несигурност и бојазан да неће бити довољно успешни. 

Наведене мањкавости традиционалног тестирања могле би да буду превазиђене увођењем колаборативног тестирања [1].

Колаборативно тестирање се одвија по следећим фазама:

  1. Ученик самостално решава тест (25-30 минута) и предаје га наставнику.
  2. Ученик добија нови тест (идентичан претходном), поново га попуњава уз право на  размену мишљења са још 3-4 вршњака (15-20 минута) и предаје тест наставнику.

Наставник оцењује тест тако што прегледа оба предата рада. Оцена првог (самосталног) рада чини 70-90% коначне оцене, док оцена другог (колаборативног) рада чини 10-30% коначне оцене. Процентуалне односе утврђује наставник, у складу са природом теста, начином формирања колаборативних група и способностима својих ученика.

Претпоставили смо да колаборативно тестирање има значајну дидактичку вредност и да се његовом применом могу постићи бољи ефекти учења и већа трајност знања. Полазећи од ових претпоставки, циљ истраживања је био да уочимо и упоредимо ефекате традиционалног и колаборативног тестирања на квалитет и трајност знања, и утврдимо дидактичку вредности колаборативног тестирања.


3. МЕТОДОЛОГИЈА

Узорак у овом истраживању обухватио је 43 ученика VII разреда ОШ „Бранислав Нушић“ у Београду - експерименталну групу су чинили ученици VII2 одељења (21 ученик), а контролну групу ученици VII4 одељења (22 ученика). Истраживање је спроведено у периоду од краја децембра 2014.г. до средине априла 2015.г.

У истраживању је коришћена метода експеримента са паралелним групама. Испитивали смо како колаборативно тестирање утиче на постигнућа ученика на тестовима, на квалитет и ретенцију знања.

Тестирање знања ученика из оба предмета спроведено је по методологији приказаној на слици 1 и слици 2.


Слика 1


Слика 2

На сликама се може уочити да су прва два тестирања су била најављена, док је треће било ненајављено. За овакву методологију аутори су се определили желећи да ученици уложе напор и припреме се за прва два теста. Трећи тест је имао задатак да покаже колика је ретенција знања након две врсте тестирања.

Након завршених тестирања из оба предмета, спроведено је анкетирање ученика експерименталне групе ради утврђивања њиховог става према колаборативном тестирању.

 

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

Постигнућа ученика експерименталне (Е групе) и контролне групе (К групе) на тестовима из српског језика приказани су на слици 3.


Слика 3

Постигнућа ученика експерименталне (Е-групе) и контролне групе (К-групе) на тестовима из српског језика приказани су на слици 4.


Слика 4

Дијаграм 1  приказује упоредне резултате обе групе на сва три тестирања из оба наставна предмета.


Дијаграм 1

На основу резултата видимо да  колаборативно тестирање ученика повећава ретенцију знања. Поредећи први и трећи тест, у Е-групи забележено је повећање броја тачних одговора за 6% (српски језик) и 13% (инф.), док је К-група имала пад од 8% (српски језик) и 7% (инф.).

У К-групи ретенција знања је била у константном паду, док је код Е-групе, након колаборативног тестирања, на нејављеном тесту уочен скок од 7% (српски језик) и 3% (инф.).

Евалуираћи процес колаборативног тестирања, 20 ученика Е-групе (95%) позитивно се изразило о новој методологији тестирања. Као значајну помоћ навели су могућност поновне израде теста на истом часу (100%). Нагласили су да се осећају опуштеније (81%) и да им значи размена мишљења са вршњацима (90%). Један ученик (5%) навео је да му је сметала бука током другог дела израде К-теста.

 

5. ДИСКУСИЈА

Резултати овог истраживања потврђују уочени тренд да ученици, након завршетка тестирања, брзо заборављају научено. Колаборативно тестирање додаје вредност процесу процене знања ученика дајући му димензије вршњачког подучавања, самокорекције и саморегулације. Оно увећава ниво квалитета и трајности знања.

При колаборативном тестирању, ученици имају довољно времена да сами размисле о садржају, а затим и прилику да своје закључке упореде са другим ученицима. Kолаборативно тестирање пружа могућност ученицима да разговарају о својим одговорима, образложе их и одмах добију повратну информацију од других ученика. Овај процес даје прилику ученику да још једном разлисли о свом ставу, донесе одлуку и преузме одговорност за њу. Овакав вид  интеракције, пре свега због повратне информације, веома је важан и продуктиван, посебно у великим одељењима.

Аутори рада су уочили да се дискусија о питањима и решењима теста у експерименталној групи пренела и у време после израде теста. Тако су се интензитет учења и посвећено време битно увећали. Колаборативни рад на тесту допринео је побољшању резултата на трећем, ненајављеном тесту, што указује на дубље разумевање садржаја.

6. ЗАКЉУЧАК

Сарадничко тестирање подиже ниво ретенције знања ученика. Ученици постижу боље резултате на тестовима. Тестирање постаје део процеса учења. Ученик је у ситуацији да процени своје знање и реагује у циљу напретка. Развијају се социјални аспекти образовања, напредак других постаје и наш напредак, одговорност је предата ученику у највећој могућој мери.

Док процењује знање ученика, наставник јача њихово самопоуздање. Променом начина формирања колаборативних група и постотка учешћа колаборативне оцене у коначној, наставник суптилно гради ученика који ситуацији тестирања прилази без стреса, способан да покаже све оно што зна.

Аутори рада представили су резултате истраживања на састанку Педагошког колегијума Школе и препоручили колегама да колаборативно тестирање уврсте у своју професионалну праксу.


ЛИТЕРАТУРА

[1] Pandey, C., and Kapitanoff, S. (2011). The influence of anxiety and quality of interaction on collaborative text performance. Active Learning in Higher Education



[1] Закључак је заснован на личном професионалном искуству аутора рада.

[2] Лично искуство и утисак Катарине Алексић, наставника информатике

Comments