Пројектна настава

Образовни системи наше планете грчевито смишљају праве начине да оспособе младе људе за живот у времену у коме су непрестана прилагођавања, решавање проблема и коришћење (нових и непознатих) технологија свакодневица. У том смислу, фокус наставе прелази са наставног садржаја на развој компетенција ученика.

Када се говори о образовању заснованом на компетенцијама, пројектна настава се издваја као најпожељнија наставна метода која би морала да нађе место у образовном животу сваке школе.


Пројектну наставу можемо посматрати као сложену активност, кишобран под којим су испреплетане многе наставне методе, од којих се две посебно издвајају.



Учење засновано на истрази (учење засновано на питањима)

Истрагу можемо да дефинишемо као „потрагу за истином, информацијама или знањем“. Учење засновано на истрази почиње постављањем питања, наставља са истраживањем и завршава се проналажењем решења, доношењем разуманих закључака, одговарајуће одлука, или применом нових знања или вештина. Ова наставна метода се често користи за истраживање суштинских питања као што су: Да ли су сви људи рођени слободни? Да ли је демократија идеалан начин да се организује друштво?



Проблемска настава

Проблемска настава поставља пред ученике стварни проблем из живота који треба истражити и за који треба предложити могућа решења. Све врсте реалних животних проблема могу бити повод за проблемску наставу. Пронађена решења се могу тестирати и о њима се може расправљати. Примери могућих проблема јесу Како обезбедити најбољу негу старих лица у њиховим домовима? Како да убедимо тинејџере да се здраво хране?

Оба наставне методе се фокусирају на развијање вештина за решавања проблема, критичко мишљење и обраду информација. Оне дају најбоље резултате када су почетна питања/проблеми довољно отворени (одговор није могуће наћи једноставним укуцавањем у претраживач) и када ученици раде у малим тимовима или групама. Ове две методе су уско повезане и често се преклапају. Изузетно је важно имати на уму да у оба приступа нема нужно тачних и нетачних одговора. Свако решење може имати мане и врлине, а ученици морају да их анализирају и процењују.


Одговор на питање да ли је смислено употребити технологију у конкретним пројектним активностима треба потражити у чланку Како да будемо сигурни да ћемо технологијом унапредити наставни процес?

Руку на срце, добро осмишљена пројектна настава тешко да се може реализовати без технологије. У било којој од три пројектне фазе (Иницијација, имплементација и евалуација) техногогија има важну улогу.

Дакле, пројектна настава је динамичан приступ подучавању у коме ученици истражују ситуације и појаве из реалног живота док развијају вештине прописане планом и програмом конкретног наставног предмета. Процес образовања неопходно је посматрати холистички. Он не сме бити уско специјализован. Чињенице из реалног живота, као и додатни извори знања из било ког наставног предмета, одабрани у складу са узрастом и способностима ученика, могу бити основа за креирање различитих пројеката. 

Пројектна настава уноси додатну енергију у наставни план и програм. Обезбеђује дубље бављење изабраном темом, кроз разнородне активности и технике рада. Она ученицима даје јасну представу да су наставни предмети повезани и да је оно што у школи уче употребљиво у свакодневном животу. Школски рад ученика постаје видљив свету. То може бити добар мотив за квалитетнији и посвећенији рад ученика.