Власници сајта

  • Slavisa Jecmenica
Zivotinje‎ > ‎

Prepelice i jaja od prepelica

    Jaja i meso japanske prepelice su bili neizostavni deo trpeze egipatskih faraona, a njihova lekovitost je u Kini i Japanu već vekovima poznata. Brojni su i pisani tragovi o pozitivnom uticaju na ljudski organizam, naročito na krv i krvotok, srce, jetru, bubrege, želudac i mozak.
    U novije vreme su lekovita svojstva jaja japanske prepelice ispitivana od strane brojnih naučnika iz Rusije, Engleske, Poljske i Češke, a rezultati su iznenađujući: pokazala su se kao izvanredan prirodni lek za lečenje brojnih oboljenja. Ipak, najfascinantniji eksperiment koji nedvosmisleno prikazuje veliku regenerativnu sposobnost ovih ptica su izveli upravo oni koji su sa njihovim osobinama najduže i upoznati. Naime, pre nekoliko godina, prilikom istraživanja koje su sproveli japanski naučnici, istovremeno su malom dozom radijacije ozračene kokoške i prepelice. Posle svega mesec dana jaja prepelice su bila potpuno zdrava, dok su kokošija zadržala radioaktivnost. 
    Takođe je zanimljivo da svaka prepelica u prosjeku snese jedno jaje dnevno, a da pri tom njegova težina iznosi skoro deset odsto od ukupne težine ptice. Kažu da prepelice spadaju među najotpornije ptice na planeti, ne napadaju ih nikakve bolesti, nije ih potrebno vakcinisati. Njihova ishrana bazira se na prirodnoj hrani od kukuruzne smjese, sa dodacima djeteline, koprive i maslačka, zavisno od uzrasta i godišnjeg doba.
    Šta je to tako delotvorno u ovom malenom jajetu?
Prvenstveno, hemijski sastav: u odnosu na kokošije, jaje japanske prepelice ima pet puta više fosfora, sedam puta više gvožđa i deset puta više raznih vitamina. To je prava mala energetska bomba, a ipak, jedno jaje sadrži svega 15 kalorija.

Sadržaj jednog jajeta:

74,6% vode 
13,1% belančevina 
11,2% masti 
1,1% minerala i ostali enzimi

Minerali: 
3,2 mg gvožđa 
2,2 mg fosfora 
0,5 mg kalcijuma 

Vitamini:
300 IE vitamina A 
0,1 mg vitamina B1 
0,8 mg vitamina B2

    Japanska prepelica (Coturnix japonica) potiče iz istočne Azije. To su ptice selice koje se gnezde u Mandžuriji, Istočnom Sibiru i Severnom Japanu , a prezimljavaju u Južnom Japanu, na Korejskom poluostrvu i u Južnoj Kini, mada se , naročito u poslednje vreme, sve više uzgajaju širom sveta. 
      Ženke se karakterišu svjetlo smeđim perjem sa crnim prugama na grlu i gornjem delu grudi. Mužjaci imaju rđasto mrko grlo i perje grudi. Imaju kloakalnu žlezdu, lukovičaste strukture na gornjoj ivici, koja luči bijeli pjenasti materijal. Japanska prepelica zadržala je divlju boju. Slično kao poljska prepelica ima spoljni deo tjela obavijen tamnobraon dok je gornji svjetliji. Kod mužijaka je perje na grudima više riđe i bez pega, a koka ima grudi svetlobraon sa pegama, do izrazito crno pjegavog. Sličnu boju imaju i mlađe ptice do dostignuća polne zrelosti. Mužijaci za vreme polne zrelosti (6 nedelja) dostižu težinu od 100 grama a koke 115 g. Težina jajeta kreće se oko 9 do 10 grama. Koke počinju da nose već u petoj nedelji starosti. Vrhunac nošenja (svaki dan po jedno jaje) je izmedju 12–te i 18– te nedelje. Nošenje uz intenzitet od 75 % može uz dobre odgajivačke uslove da traje godinu dana. Neki odgajivači uspevaju da odgaje prepelice koje mogu da imaju od 180 do 300 grama i koje nose jaja težine 12 do 14 grama. Domaće japanske prepelice su izgubile instinkt leženja na jajima. Zbog toga se ležu veštački u inkubatorima. Inkubacija traje 17 dana. Da bi se postigli ovi parametri preporučuju se jaja od roditelja starijih od 12 nedelja. Roditeljske grupe se sastavljaju od 3 koke i 1 pjevca. Njima je potrebno u hranu dodavati vitamine B kompleksa kako bi jaja za inkubaciju bila kvalitetnija a pilići otporniji i vitalniji. Inkubacija može da traje 17 pa i 19 dana, na temperaturi od 37,2 stepena i relativne vlažnosti vazduha od 55 do 56 %. Izlegle piliće vadimo iz inkubatora nakon 24 sata kada su se sva izlegla i osušila. Ovi pilići su najzdraviji i najjači. Pilići koji se izlegu u narednih 24 sata su slabiji. Otprilike oko 10 % pilića pati od slabih nogu ili deformacije prsta, ali ova pojava kod prepelica je tipična. Da bi se smanjio broj ovakvih deformacija preporučuje se davanje roditeljima vitamina i minerala, a pod piliće treba staviti prostirku od seckane slame ili grubog papira da bi se sprečilo klizanje nogu. Jednodnevni pilići traže temperaturu od 35 do 37 stepeni, a za vreme prve nedelje temperaturu smanjujemo na 30 do 32 stepena. Početkom treće nedelje dovoljna je temperatura od 25 do 27 stepeni. U starosti od 28 dana optimalna je temperatura od 22 do 24 stepena a ova temperatura je pogodna i za odrasle ptice. Temperatura ispod 17 stepeni se ne preporučuje jer dolazi do zaustavljanja nošenja. Uz dobru ventilaciju prepelice podnose temperaturu do 30 stepeni.Termoregulacija kod pilića je razvijena sa 10 dana starosti. Do tog doba moguć je mortalitet od 10 %. Za vreme prvih 14 dana života preporučuje se 24 satno osvetljenje. Od 14–tog dana do polne zrelosti potrebno je 12–to satno osvetljenje. A u vreme nošenja 16–to satno vreme. Za proizvodnju mesa potrebno je stalno svjetlo. Pilići predviđeni za klanje mogu se klati sa 5 do 6 meseci, kada dostižu 75 do 85% težine. Gustina naseljenosti moze biti od 80 do 100 komada na 1 metar kvadratni za mlade i 70 komada na jedan metar za starije. Veća naseljenost izaziva stres i agresiju.