ПРЕДСЕДНИК СВИХ ЖИРИЈА

поставио/ла Miroslav Lukić 23.04.2017. 19:57   [ ажурирано 21.11.2017. 09:35 ]
Добривој Вујин

ПРЕДСЕДНИК СВИХ ЖИРИЈА

 

          Почеле су да пљуште књижевне нагр(а)де. Нисмо се  успавани у претходној годи ни разбудили, а у новој посла преко главе. Неки унапред знају ко је лауреат и наравно, ти који знају унапред јавно одају већ виђени сценарио. Модел се препознаје. Да се усликати из свих позиција. Награде су слатке, али и шуштаве. Награде зато постоје да нас држе будне и трезвене. Е сад ово друго колико ће бити у функцији, запитајмо се. А да би се награде некоме доделиле, треба именовати жири. А, молим вас лепо, да би жири у пуном саставу поштено радио треба да имамо, шта? Да, да. Треба да имамо председника жирија. Тврда је то и напорна работа, мора се признати. Елем, ови у Војводини се досетили те за силне награде изабрали председника свих жирија. Почаст је то и велико признање за дотичну Величину.

          Шта је све знао и умео европске су вредности. Замислите: председник! Ту нема шта одузети, али додати се итекако може. И на крају свих крајева, то је и тако нормално. Једноставно, Величина је био (мада још увек, уназад две три деценије, само...) Авај, простом логиком његов ДНК-а, пардон ДКВ-е потврђује трагикомичну чињеницу колико се осилио да му имигранти беже из главе. И не само они, него и блиски пријатељи из еснафско- удворичког кампа. Човеку је доста било галаме и непостојеће оправданости за сценографије лудости.

Једноставно, ова Величина је био председник  (и још је владајући) свега и свачега по мери количине страха оних који и даље пузе, надајући се мрвицима из његовог опуса шуштавила. Можете слободно приметити да је ова Величина ишла толико далеко, да је био председник улице у којој станује, те председник јавне чесме (јер после њега могу само чанколизе да пију), те председник уске европске стазе за одабране у његовом споменару, те председник који даје, али много више узима, итд.

          Мада се његове обавезе са овим не завршавају. Галантно је све трпао у џепове  кројени по стандарду личне поетике унитарности у водама мутних и магловитих свитања. То вас обасјава као сунце из-над и испод облака, свеједно. Замислите, ако можете, ова Величина себи додељује   престижне књижевне награде, да не касни за онима који су то (уистину) својим делом и заслужили . Ту мрси свевладајућа филозофија: Ја теби – Ти мени!

          Услуге се преплићу као плетиво у виду количине новца. Дајем ти награду, а ти мени новчани део од дотичне награде. Ипак, не све.

Договор на нивоу. Величина иначе добро зна, шта је кредит, а шта камата. Нарочито она затезна, међу сунцокретима. Само је сунцокрет направио заокрет, што би рекао један  кикиндски афористичар.

Перфидан и спреман на све, ова Величина зивка и зивкује и не устеже се да задужи на неодређено време своју бајну услугу, која се, када сматра да је дошло време, пуном мером и враћа. Иначе он се да и мењати, како и сам признаје. Само се питамо у ком правцу, јер Величина држи и даље све конце у својим рукама. По свему судећи да је ова Величина вечита у рибарским катакомбама града који пле-

дира да достигне његов којефицијент европске филозофије смисла.

          Треба признати: радио је непрестано како би једновремено био видовит и ћорав. Видовит за своје потребе да их осигура, а ћорав за све друге који ту божанску природу немају уговором или марифетлуком. И на крају, али краја овде нема; када Величина пресече да Овај или Онај не долази у обзир за награду, његови утикачи једногласно само аминују: ај, хај, авај.

 


Comments