И ДАДАИЗАМ ПОМАЖЕ РАЗУМЕВАЊУ СВЕТИХ МУЧЕНИКА Мирослава Тодоровића / Миодраг Мркић

поставио/ла Miroslav Lukić 16.01.2017. 04:57
У оквиру Квантних дубина контекста  у коме ствара Мирослав Тодоровић за разумевање квантности у песништву па и у лирици користи  се и дадистичка лирска пракса. Овде користимо Француска дадаистичка поезија:Сто година дадаизма  1916 – 2016. Приредио и превео с француског Душан Стојковић.*

За моје разумевање квантности у песништву уоште па и у лирици значајан је и дадаизам. Пре свега значајно је модерно разумевање песништва и језика. Нарочито је значајан руски формализам, математичка поетика, биолингвистика…Значајне су мале форме у народном стваралаштву. Затим посебно место има у нашој књижевности дечје стваралаштво. У свему томе не заборавимо ни горанску народну поезију, нарочито за децу, дечје стваралаштво.

Већ када смо код деце, па и неупућених подсетимо на термин  квант (лат. quantumколико) количиначији се износ не одређује потпуно; физ. најмања количина енергије; теорија кванта учење новије физике  по коме енергија није безгранично дељива, тј. и енергија је дискретна  као и материја (Планк).

Дакле, када говорим о лирици Мирослава Тодоровића  (и не само његовој ) онда мислим да се „износ његове лирике  не одређује потпуно“. Значи тај износ је у броју x (икс). Говоримо о некој „најмањој количини  енергије“ лирске, количини коју ја видим.Његова лирска енергија је „дискретна“ као и језичка материја од које је песма створена, испевана, испиштана. Дакле, од „куће бића“ (језика по Хајдегеру).

Значи квантно  и у смислу језика као „куће бића“. „Кућа бића“ и у смислу епохе, правца, школе, покрета, струје, групе. Сада и овде у питању је дадаизам. Дадаизам на неком лирском квантном нивоу. Језичке „количине чији се износ не одређује потпуно“. Језичка „најмања количина енергије.“

Језичка „енергија  је дискретна као и материја.“ Мислим да је дадаизам захвалан за квантну теорију јер се лирске количине „не одређују потпуно“, „најмања количина енергије“ лирске  и захвална је „дискретна енергија“.

Илустративна је песма са 44. стр. Савременика

(Пјер Албер-Биро (1876-1967)

 

Песма за викање и плесање

 

ееее еее ее

а оuou a ouou  ee

(1)Bing---------bing--------

(1)brrrrrrr----brrrrrrr       tzinnn

(1) o----o----ooo

a iii     aiii aiii i i i

âo   âo âo  âo âo âo tzinnn

âo   âo âo  âo âo âo tzinnn

rrrrrrrrr    rrrrrrrrr

rrrrrrrrr

 

Но ево још извесног броја доказа  за квантност  у дадаистичкој лирици у завидном преводу Стојковића, аутора комесе верује, упркос „непрево-дивости“ лирике.

 

Птице бројеви јесу

Алгебра у дрвећу јесте

 

Ево и  песме  (Луј Арагон (1897- 1982)

 

РОЛЕТНЕ

 

РолетнеРолетне Ролетне

 

ролетне ролетне ролетне ролетне

ролетне ролетне ролетне ролетне

                                    ролетне ролетне

Ролетне Ролетне Ролетне

 

                                           Ролетне?

 

 

 

 

***

Носим у својим грудима

Таласе огромне жестоке

(Жак Барон, 1905 – 1986))

 

***

…Птица у твом мозгу,

Та безгласна птица,

та птица која  није полетела,

та птица што запевала није

склона само дрхтавици некорисног.

 

(Рене Кревел, 1900 – 1935)

 

***

ETYOMONS

 

ETYOMONS

not so

DA DI ME

OMA  DO RE TE

ZI MATA DURA

DI O Q DURA

TI MA TOITURA

DI ZRATATITOILA

LALALAR-R-RITA

LAR-R-RITA

LAR-R-RITA

I love you

PN

ZAZZ

O Ma QU

PRO RRO

RU K

ASCHM ZT

PLGE

ZR KRN NMTOTO

MN ESHCHU

KM NE SCU

Mi o do re mi mi o

„marmelade“

(Aдон Лакруа, 1887- 1975)

***


 



ПУТ

Открих настањује се сећање на тај глас

Тело ми љуљушка мисли

ишчезавају телефонске жице

 

Удар каменчића означава подне

(Филип Супо, 1897 – 1990)

***

 

СЛОБОДАН УЛАЗ

Облаци се даве у огледалу

                                                на свим спратовима

                                       сви зидови имају уши

 

веома близу

стабла носе огрлицу крикова

оче на небу

                                     главу губе

СМРТНА ОПАСНОСТ

 

(Филип Супо, 1897 – 1990)

 

Да, јесте.Висенте  Уидобро дадиста има стихове: „Ево ме на рубу свемира и далеко од случајности“.

                     --------------------------

           Ништа у животу

Осим крика у предсобљу

Претераћу – несретан сам  старачки што не могу  да напишем рад Песник „Светих мученика“ и „Потоње верзије“…који каже „Мој живот је го крик“ тумачен лирским духом дадизма. Ето, само да кажем да ми је Мирослав Тодоровић јаснији после читања  дадаистичке поезије у преводу Душана Стојковића. Мени овде и сада остаје да наведем са 115. стране песму Тристана Царе

ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ

НА

ДАДУ

ЈЕДИНИ ЗАЈАМ

КОЈИ СЕ НЕ ВРАЋА НИКАД

урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај

урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај

урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај

урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај

урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај урлај

                          урлај урлај урлај

Очуђење Тодоровића и…Владавина је вештачког, књишког очуђења које је далеко од функционалног очуђења које је „кућа бића“.  За истину – „биће“, Заумни језик… Ирационалне вруље у људској вертикали и хоризонтали…Архетипско…Снови…Моју књигу „Одгонетање сна“ преко вируса, бактерија, фонема, морфема… сматрам као извесно тумачење квантне  L’Аrt poétiuqe.

Привид језичког хаоса…Хаос и космос. Организовани хаос… Можда оно што не разумемо називамо хаосом па и језички хаос... Ирационалност, па и ирационалне вруље су у некад мало доступној чврстој организацији, космосу – уређењу.

Ако узмемо дадаизам  као неку екстремну меру очуђења, онда мо-жемо рећи да је Тодоровићево очуђење  у мери дато улирскј истини, у активности духовне  способности осећања  и маште.

Дадаистичко и надреалистичко  очуђење као језичка „кућа бића“. Наравно, да мислимо и на познато одушевљење  (давати душу мртвим стварима)  о комесе говори кроз векове.

Значи – истина ирационалног и заумних вруља.

Разни медиокритети, трабанти, епигони, следбеници књишки, имитатори – службеници официјелне  бирократске књижевности, „плаћени дисиденти“… вештачки очуђују да би били дубокоумнии, да би служили режимима механички монтирају речи да се не би  замерили режимима, текућој идеологији, и да би били дубокоумни кроз јадиковку о „циви-лизацијском посрнућу“ и кроз „злу коб и усуд небеског народа“…

Тодоровић очуђује  с мером истине, мотивацијског система  у ства-рању илузије реалности  коју мора имати свако уметничко дело.

Истиноносност  је особина очуђења лиричара и прозног аутора  и на макро и на квантном нивоу Мирослава Тодоровића.

При тумачењу лирике Тодоровића наговештавао сам могућности овога што називам квантном поетиком. Можда су неки пример  тог тумачења и монтиране манифест песме од  стихова у књигама лирике Тодоровића. У раду Сенке мрља речи** опширније тумачим  стих у манифест песми  „Дан у запуштеном воћњаку“ „Знам коров је есејистички говор запуштене  земље“.

Овде је важно поновити да је добра потврда  основаности квантне поетике  у тумачењу лирике Тодоровића осим других и дадаистичка поет-ика  и дадаистичка лирика.

Можемо рећи, мало претерано па и есејистички неодговорно, да „има неке  квантности и у књизи Малина и други јади“. Наравно, та кванност је  на нивоу антрополошког, психолошког, социјалног, економског…На нивоу конкретног  друштвеног живота  који се назива транзиција или широко гледано – РЕСТАУРАЦИЈА.

„Квантно“ у смислу да је „породица ћелија друштва“, а онда су јединке, делови те „ћелије“. Говоримо сликовито  да бисмо објаснили неки Тодоровићев шири смисао квантне поетике. Ову књигу можемо доживети као неку слику наше стварности  нанеком квантном  нивоу друштвеног живота уопште па и књижевно-уметничког.  На нивоу нашег „вечног пута  у светлу и срећну будућност“.

Квантне количине социјалне, психолошке, економске; „количине чији се износ не одређује потпуно",  „количине социјалне, психолошке… енер-гије“, „дискретне енергије“.

Неко моје одушевљење чињеиницама  те врсте је велико.

Такво одушевљење чињеницама   имао сам  читајући књигу Србе Иг-њатовића  „Криза у више лекција“.

Било како било, мислим да је Тодоровићева књига „Малина и други јади“ веома значајна за будуће генерације, за изучавање нашег времена.

Поуздан аутор. Лиричар комесе верује, аутор са креативним поштењем који снагом дара тежи ИСТИНИ.

Тежња виђена у мојој некој мутној квантној  L’Аrt poétique.

__________________________

*Савременик 249-250-251/ 2016

**Душан Стојковић: „Рукопис живота“, Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш, 2016.

 

Comments