Камере‎ > ‎

2 - Објективи

Објектив - основни оптички део фотоапарата

Подела објектива према:

  • жижној даљини
  • конструкцији
  • намени

Главни задатак објектива - пропуштање потребне количине светлости на фотоосетљиву подлогу.

Карактеристике објектива

Жижна даљина је удаљеност од средишта објектива до оштро оцртане слике на мутном стаклу, кад је удаљеност постављена на бесконачно. Жижна да љина означава се словом "f".

Светлосна јачина објектива - што је светлосна јачина већа, објектив, при највећем могућем отвору, може пропустити више светла. Светлосно јачи објективи долазе до изражаја код снимања при светлосно слабијим условима. Што је број мањи, то је објектив квалитетнији. Значи објектив који има ознаку 1.4 квалитетнији је од објектива с ознаком 2.8. Означава се великим словом "F".

Разликујемо три врсте објектива по жижној даљини

1. Широкоугаони - намењени су снимању широких кадрова (велике групе људи, тргова, фабрике... То су објективи краћих жижних даљина (15-40 mm) и великог видног угла. На 14mm - 114 степени док на 35mm 64 степени видног угла. За разлику од телеобјектива имају велику дубинску оштрину, али им је мана већа закривљеност линија у угловима фотографије.

Разликујемо fish-eye и стандардне широкоугаоне објективе. Fish-eye објективи су посебни по томе што им је жижна даљина око 8 mm и огроман видни угао - 180 степени. Што је видни угао шири, долази до све већих дисторзија перспективе и односа величине објеката у простору. Због тога је снимљена фотографија изразито деформисана - са ултраширокоугаоним објективом од 8 mm добијамо кружну слику. Што сте ближе објекту снимања, то је већа деформација. Ти су се објективи највише користили у научне сврхе.

2. Нормални - У аналогној фотографији су ови објективи најзаступљенији. Уз аналогни фотоапарат увек је ишао објектив од 50 mm. Такви објективи имају видни угао од 45 степени што је нешто више од човековог видног угла. Најквалитетнији су од осталих јер имају најмање оптичких аномалија.

3. Телеобјективи - намењени су снимању објеката којима се не можемо приближити или снимању портрета. Главне карактеристике су дужа жижна даљина објектива, мањи видни угао и мала дубинска оштрина. Жижна даљина таквих објектива је од 70 до 800 mm па и више.

За снимање портрета употребљавају се објективи жижних даљина од 70 до 135 mm, а за спорт минимално 200-300 mm. Што су објективи веће жижне даљине (преко 300 mm), дужи су и тежи, а тиме и незгоднији за рад. Таквим објективима потребни су стативи или моноподи јер је готово немогуће добити стабилну фотографију из руке јер нпр. објектив sigma 800 mm тежи скоро 5 kg.

Посебни објективи

1. ZOOM-објективи - објективи промењиве жижне даљине. Раније их фотографи нису волели због лоше светлосне јачине и доста оптичких аномалија (мекана слика). Данас су већином такве аномалије уклоњене и такви су објективи најпродаванији. Њихова предност је јер нуде по малој цени све што фотоаматериу и фотографу треба, а то је покривеност свих видних углова у једном објективу. Користе их и у фото новинарству јер умањују потребу за мењањем објектива у важним ситуацијама.

Први zoom објективv конструисан је у Немачкој неколико година пре Другог светског рата, а развила га је фабрика Busch, под називом »Busch-Vario-Glaukar«. Био је уграђиван у Siemensove 16 mm камере и имао је дијапазон 1:3. Немци су такав оптички систем називали »Gummilinse« - гумено сочиво.

Објектив Kilfitt 36–82 mm/2.8 Zoomar представљен 1959. године био је први објектив "масовне производње" за 35 mm формат.

Назив "zoom" увезен је из Америке.

2. Макро-објективи - најчешће жижне даљине 50 и 105 mm. Најбољи макро-објективи су фиксне жижне даљине и јаке светлосне јачине (2.8 ili 1.8). Карактеристика им је да могу снимити предмет из велике, нпр. Sigma 50/2.8 може изоштрити на 2 cm док стандардни 50 mm објектив може тек изоштрити на 20 cm.

Додаци за објективе

Sjenila – postavljaju se ispred objektiva. Služe kako bi se prilikom snimanja zaštitili od pada direktnog svjetla u objektiv i time spriječili stvaranje neželjene refleksije. Praktični su i pri snimanju na kiši. Kod izbora sjenila važno je da sjenilo odgovara vidnom kutu objektiva jer će inače osjenčiti rubove fotografije (ako je vidni kut objektiva veći).Točnije imat ćemo snimljeno sjenilo na rubovima fotografije. U današnjim katalozima objektiva točno je precizirano koje sjenilo ide na koji objektiv, tako da će te teško pogriješiti.

Filtri - Fotografski filter je disk od obojenog plastičnog želatina ili obojenog stakla u kućištu. Kućište se stavlja ispred objektiva ili ispred rasvjetnog tijela. Osim što služe korekciji boja i kontrasta na fotografiji. Obavezni su dio zaštite objektiva. Leću objektiva štite od prašine i ogrebotina. Zapamtite lakše je kupiti novi filter od 100 kuna kad se ošteti nego novi objektiv od nekoliko tisuća kuna.

Telekonverteri – je optički sistem koji se postavlja između fotoaparata i objektiva. Povećava žarišnu duljinu objektiva, ali i smanjuje svjetlosnu jakost objektiva. Postoje konverteri sa faktorom 2x i 3x. Kod objektiva 50/1.4 telekonverter će povećati žarišnu duljinu na 100mm ali smanjiti blendu sa 1.4 na 2.8. dok telekonverter smanjuje blendu 1.4 na 5.6 i povećati žarišnu duljinu na 150mm. Telekonverter 2x smanjuje četiri puta, a 3x smanjuje osam puta svjetlosnu jakost objektiva. Telekonverteri se koriste na kvalitetnijim objektivima.

Tablica za lakše snalaženje:

Sa telekonverterom 2×

Otvor blende
f/ 1.4 2 2,8 4 5.6 8 11 16 22 32
Novi otvor blende
f/ 2.8 4 5,6 8 11 16 22 32 45 64

Sa telekonverterom 3×

Otvor blende
f/ 1.4 2 2,8 4 5.6 8 11 16 22 32
Novi otvor blende
f/ 4 5,6 8 11 16 22 32 45 64 90

Три објектива која би требао имати сваки фотограф

Za koje potrebe treba koristiti koji objektiv? Uglavnom postoje tri tipa objektiva koji će vam omogućiti da pokrijete različite tipove fotografija: landscape, portrait i macro.

Potrebni su vam sledeći objektivi: jedan brzi zoom za opštu upotrebu (18-50mm), jedan macro objektiv i jedan tele objektiv (70-200mm). Ova tri objektiva će vam omogućiti dovoljnu fleksibilnost da pucate fotke i skoro svim mogućim situacijama. Takođe, ove tri vrste objektiva su dostupne za skoro svaku marku fotoaparata na tržištu.

Zoom објектив за општу употребуи

Ovo je objektiv koje će uglavnom najviše vremena provoditi na telu vašeg aparata. Za fotoaparate sa APS-C standardom, zoom objektiv od 18-50mm je najbolji… za fotoaparate 35mm (full frame), 24-70mm zadovoljava. Ovi objektivi će vam omogućiti da fotkate dovoljno široko, kao i da sa određene distance možete da zumirate objekat fotkanja. Ovakvi tipovi objektiva se danas prodaju kao kit objektivi uz telo, ali sa određenom manom otvora blende. Naime uglavnom su to objektivi F1:3.5-5.6 što u lošijim svetlosnim uslovima uslovljava da fotkate sporije. Najidealniji zoom objektivi su oni sa fixnim otvorm blende 2.8.

Макро објективи

Žižna daljina ovih tipova objektiva nije mnogo bitna koliko karakteristika 1:1 uvećanja subjekta. Makro objektiv 50mm f/2.8 je po gabaritim dovoljno mali, staje u bilo koju torbicu, ima mali otvor blende i omogućava da fotke budu veoma jasne i oštre. Nivo detalja koji se dobijaju je veom zadovoljavajući. Imajući jedan ovakav objektiv  fotografu otvaraju ceo jedan novi svet. Takođe, ako fotkate bilo kakve proizvode za katalog (nakit, hrana ili sl.) ovi objektivi vam omogućavaju da slikate mnogo više detalja  što nije moguće sa ostalim tipovima objektiva.

Telephoto zoom објектив

Tele objektiv bi trebao biti u od 70-200mm sa maksimalnim otvorom blende (f/4 zadovoljava, f/2.8 je odlično). Ovaj objektiv će vam omogućiti velika distancu za fotkanje i zadovoljavajuću dubinsku oštrinu za maksimalno fokusiranje objekta fotkanja. Za objekte koji se kreću brzo (sport, ptice, vozila..) veći otvor blede/brža ekspozicija omogućava da se naprave fotke objekata koje su jasne i čiste. Ovi objektivi su takođe odlični i za portretnu fotku jer smanjuju distorziju i omogućavaju da popunite kadar sa subjektom fotkanjat.

Извор: http://www.mojafotka.rs/2010/02/19/objektivi-lenses-ili-sociva/

Comments