Сила Земљине теже


Сила увек потиче од неког тела.

Сва тела која имају масу, од атома па до галаксија, како на Земљи тако и у читавом космосу, међусобно делују и ми то дејство зовемо гравитационим силама.

Гравитационе силе зависе, то јест пропорционалне су масама тих тела која међусобно делују.

Планета коју насељавамо, Земља, делује на сва тела која је окружују.

Како делује?

Објаснићемо то на примерима бацања лопте горе, доле, хоризонтално и укосо (под неким углом у односу на хоризонт).

Шта закључујемо?

  • Путање по којима се лопте крећу међусобно се разликују.
  • Свака лопта ће пасти на тло.
  • Узрок падања лопти на тло је исти. Узрок је гравитациона сила.

Гравитациона сила Земље (сила Земљине теже) јесте мера узајамног деловања Земље и тела у њеној близини.

Гравитациона сила наше планете је одређена:

  • бројном вредношћу,
  • правцем,
  • смером (увек ка центру планете) - зато кажемо да је она увек привлачна сила.
  Гравитациона сила
 Тежина тела
 Оснака Fg Q
 Основна мерна јединица
 N (њутн) N (њутн)

Ако се из космоса посматра планета Земља и четири положаја са којх се баца лопта, види се да појмови горе, доле, лево и десно немају исто значење. Све лопте падају ка центру планете.

Као последица гравитационе силе Земље, сва тела делују на подлогу или затежу канап о који су обешена.

Сила којом тела делују на подлогу на којој се налазе или затежу канап о који су обешена је тежина тела.

Тежина тела се може измерити динамометром.

Тежина тела и маса тела нису исти појмови.

Тежина тела није увек иста. Зависи од географске ширине места у коме се тело налази, од висине на којој је, од врсте његовог кретања и од планете на којој се налази.

Тело које се налази испод површине Земље (нпр. у бунару) има мању тежину него на површини. То исто важи и за тело на већој надморској висини.

У близини Земљиних полова тело је нешто теже него на екватору. Разлика у тежини датог тела је последица спљоштености Земље на половима, као и њенњ ротације око сопствене осе.

Због тренирања будућих астронаута, космичке агенције симулирају бестежинско стање тако што специјални авиони са велике висине лете вертикално наниже ("пропадају"). Тада људи у авиону, накратко, немају осећај тежине и унутар авиона слободно лебде.

Осећај бестежинског стања сличан је осећају приликом скока са падобраном - тело лебди.

Comments