ВАРИЈАЦИЈЕ О ВЕНЕЦИЈАНСКОМ КАРНЕВАЛУ / Теофил ГОТЈЕ

поставио/ла Miroslav Lukić 26.06.2013. 01:58   [ ажурирано 29.01.2017. 07:07 ]

Извор: Теофил ГОТЈЕ : ЕМАЈЛ И КАМЕЈЕ (Изабране песме)

Са француског Татјана ПАЈИЋ, Владимир ЈАГЛИЧИЋ 

(из рукописа добијеног од Јагличића, 26. јун 2013.)

ВАРИЈАЦИЈЕ О ВЕНЕЦИЈАНСКОМ КАРНЕВАЛУ

 

              1

 

На улици

 

То је стара мелодија,

виолине све је гуде,

сви пси лају, кад додија,

оргуље је, брујем, нуде.

 

Вергл, док се ручка маје,

на њој програм сав заснива.

И за руљу класична је,

од детињства свак је снива.

 

Због фрулине ове јавке,

освану на балу често

чиновници и служавке,

и мењају птице гнездо.

 

У врту је празник коме

влати тражи придружење.

У сервису сребрноме

износи се послужење.

 

Хармонику свира слепац,

жути прсти тичу дирке.

С порцијом, крај њега, шепав,

просјак грди га због свирке.

 

Гитаристи витки, мали,

испод ниских таваница,

тужно су се распевали

на бинама кафаница.

 

Паганини, куком добром,

што је једна ноћ му дала,

античку је тему побро

са крајичком свог гудала.

 

Кад ту свелу песму спази

рујног сјаја лажан сплет,

он презреној даде фрази

арабески златних лет.

 

         2

 

На лагунама

 

Ко не зна тај мотив лепи?

Мајкама се нашим знао

допасти. Он тужи, крепи,

ведар, тужан, ал и зао.

 

То је напев карневала,

сред канала некад певан,

који ветра дах, ко шала,

претвара у балет сневан.

 

Чини ми се: рефрен питки

тера да по бразди мине

гондолу са прамцем витким

као тело виолине.

 

По хроматској гами дана

с недром перли, током сласти,

то Венера из Јадрана

ступа, с телом ружичастим.

 

Све куполе вала срасту

у чист облик што се клиже,

па у обла грла расту

што љубавни дах их диже.

 

Искрца ме чамчић блистав

бацив сидро, зна куд смерам:

пред фасадом рујном приста,

на басамке од мермера.

 

С палатама, гондолама,

Венеција, ту, где сиви

јад љубавну сласт сву слама,

у арији овој живи.

 

Крхко уже дрхтећ бодро,

тоналним је мимолетом

чини срећном и слободном,

ко некад град Каналетов.

 

            3

 

Карневал

 

Венеција пред бал блиста.

Сјај конфета озарени.

Гмиже, брбља - сва пролиста

за карневал свој шарени.

 

Арлекин у црној масци,

са хиљаду боја гује,

фантастичне росе цвасти...

И Касандра једна ту је.

 

Машућ крилом, ил рукавом,

ко пингвин на лађи вођен,

бели Пјеро, с цуром плавом,

намигујућ, гордо прође.

 

Болоњешки лекар, често

испољи, у басу, занос.

Пулчинела љута, вешто

нађе куку себи за нос.

 

Посрће Тривлен по бини,

звижди - маси се обраћа,

док Скарамуш Коломбини

лепезу и прстен враћа.

 

По каденци игра један

домино што не допушта

ништа осим злог погледа

под трепавком коју спушта.

 

Ох, чипкама брадо склона,

због које ме уздах слама,

све ми каза: "То је она!"

упркос тим оградама,

 

и препознах уста намах

под профилом маске гадним,

и с брескастим длачицама

рупицу на њеној бради.


4

 

Осећајна месечина

 

Кроз подсмех, ког Свети Марко

ту, на Лидо, шаље тмином,

сноп се боја пење јарко

ко водоскок, месечином.

 

С мелодијом муклог звука

што и ветар звонко штреца,

веслач, гушећ уздах мука,

меша на трен и свој јецај.

 

Далеко, у магли звучној,

кроз сан неки и кроз плашњу,

опет видех (би ми мучно),

своју љубав некадашњу.

 

Сети је се душа сетна,

из априлске шуме брсне,

где, вребајућ места цветна,

мешасмо са травом, прсте.

 

Ноте песме те су даси

хармоника што их роди,

то је дечји, крхак гласић,

златна стрела што ме згоди.

 

Тон је лаган, благ, пун брига,

мио, суров, злошћу прети,

хладан, страствен - чујем ли га,

смртоносну сласт осетим.

 

Пушта срце ко свод узан,

с ког у базен пада киша,

да кап по кап њених суза

у мојим се грудма стиша.

 

Ах! Ви стари, брзи, спори,

карневалски звуци прости,

где смех сузи одговори,

нек ми шарм ваш напакости!


 

           


 КАРМЕН

 

Њено тело кип је складан,

Циганке јој око - пожар.

Погубно јој коса пада,

вражји зифт је њена кожа.

 

Жене тврде да је ружна,

ал мушкарац свак је воли.

Шпански бискуп, с ликом сужња,

клечећи, пред њом се моли.

 

Потиљком се дивља амбра

сви у пунђу залебделу,

што алков ко мантил набра

по њезином витком телу.

 

Смех с усана бледих цвета

победнички, рујно-врцав,

ко паприка, цвет скерлетан,

ко пурпур у крви срца.

 

Тако црну Бог је ваја,

цветовима закићену,

и очима топлог сјаја

даје подстрек засићењу.

 

Ружњикава, тим је слађа,

као зрно соли слита

с океаном, где се рађа

нага, црна Афродита.

 

УМЕТНОСТ

 

Дело тиме лепше бива

што чвршћа му основа је,

  док нежива

буни се да стихом траје.

 

О, лажних се стега чувај!

Да буде прав, чврст пут песме,

  ти обуваш

ципелице, Музо, тесне.

 

Бежи славо лака, кобна,

папучо за сваку ногу!

  Подобна

и нишчима, ко и Богу.

 

Вајару, одбаци прелак

залогај, у глини мекој,

  нема дела

ту где трпиш сопствен прекор.

 

Са пароским, ил карарским

камом треба бој да иштеш,

  као с царским

жврсте форме прибежиштем.

 

О, бронзани, дивни зиде!

Кроз сив метал Сиракузе

  већ се виде,

у надменој пози, музе.

 

Руком нежном, руком брата,

ти захвати сав дол онај,

  од ахата,

да изрониш Аполона.

 

Сликару, ти аквареле

насликај, у правој чежњи!

  Сред пећи вреле

растопи свој емајл нежни.

 

И сирене сликај нове

Што увију око плена

  репове,

чудовишта нестворена.

 

Са троструким нимбом стварај

Христа и Мадону саму,

  слику Шара

с крстом што надвија таму.

 

Све је прах. И, тек, ликује

уметност, над смрћу, права.

  Лик статуе

и градове надтрајава.

 

На новцима застарелим

сред руине неке худе,

  цареви

под земљом се, снени, буде.

 

И бози су пропадљиви,

ал певати стих не преста.

  Надмен, живи

јачи него бронза пресна.

 

Дуби, дељи, неуморан

и лелујав сан те творбе,

  мора

у бесмртне прећи форме.


       ________ Објашњења 

        КАРМЕН 

Песма је настала после Готјеовог путовања по Шпанији. Утицала је на Меримеову новелу "Кармен". Езра Паунд је за њу рекао: "Сваки је стих у њој вечан!"

           УМЕТНОСТ 

Чувена програмска Готјеова песма. Написана је као одговор Теодору де Банвилу на његову песму "Мала ода".


БИОГРАФИЈА

 1811. 30. август - Теофил Готје је рођен у градићу Тарбу, где је његов отац имао запослење.

 1814. - Породица Готје сели се у Париз.

 1817. - Рођење сестре Емилије.

 1820. - Рођење сестре Зое. Готјеове сестре остаће неудате и он ће их издржавати. У извесним периодима, живеће заједно са њима.

 1822. 9. јануар - Теофил Готје похађа гимназију "Луј XИВ", одакле ће иступити после три месеца, јер не трпи интернатске услове живота.

 1822. - Ступа у колеx "Карло Велики", али не станује у интернату. Ту ће срести Жерара де Нервала, који је три године старији од њега. Ферије проводи у Монпертуиу, родном крају своје мајке који ће му, делимично, послужити као надахнуће за роман "Госпођица од Мопена".

 1827-1829. - Окушава се у књижевности и нарочито у сликарству, посећујући атеље сликара Ријуа.

 1830. 25. фебруар - премијера "Ернанија". Готје, кога је Виктору Игоу преставио Жерар де Нервал, један је од одушевљених поклоника нове романтичне драме. На премијери носи свој чувени црвени прслук који усхићује поклонике и ужасава противнике. Одлука је пала: биће песник!

 1830. 28. јул - Објављује збирку поезије. То се догађа у јеку јулског устанка, тако да његове песме пролазе незапажено. Посећује атеље Јохана Дисењера, заједно са Петрусом Борелом, Жераром де Нервалом и још неколицином пријатеља. Они чине мали кружок "Млада Француска", и пуни су ентузијазма.

 1832. - Објављује  поему "Албертус или душа и грех", теолошку легенду.

1833. - Објављује сатирични роман "Млада Француска".

 1834. - Станује у улици Дуајене, близу Камија Рожијеа. Рожије станује у слепој уличици истог имена, у великом апартману у коме су смештени Нервал и Арсен Усе. Код Рожијеа Готје среће "Ла Сидализу", у коју ће се заљубити. У "Франс литереру", у наставцима, почињу да се појављују Готјеове "Гротеске".

 1835. - Први том "Госпођице од Мопена".

1836. - Други том "Госпођице од Мопена". Балзак од Готјеа тражи сарадњу за "Париску хронику". Од тада он ће велики део свог радног века посветити новинарству - због материјалне оскудице која ће га често пратити. Улази у "Ла прес".

 1836. 29. новембар - Његова љубавница постаје Евгенија Фор. Она ће му родити сина Теофила кога ће он признати.

 1838. - Објављује поему "Комедија смрти".

 1840. - Путовање у Шпанију. Пише роман "Кроз планине", који ће објавити 1843. Заљубљен је у плесачицу Карлоту Гризи.

 1841. - Постаје љубавник певачице Ернесте Гризи, Карлотине сестре. Живеће са њом, не занемарујући свог сина, као ни његову мајку којој ће плаћати издржавање и коју ће наставити често да виђа. Објављује "Гротеске" у два тома.

 1845. - Објављује "Сабране песме" са темама из Шпаније. Путовање у Алжир.

 1845. 24. август - Ернеста му рађа кћер Јудиту.

 1846-47. - Среће се са Бодлером, госпођом де Сабатије, Балзаком, пише књижевне и позоришне критике.

 1847. 28. новембар - Рођење Стеле Готје.

 1848. - Тешки дани. Умире му мајка, живи у оскудици.

 1849. - Сусрет у Лондону са Маријом Матеи. Карлота Гризи се удаје за принца Раxвила и настањује се са њим крај Женеве.

 1850. - Боравак у Италији. У Венецији је са Маријом Матеи. Пише "Путовање по Италији" (које ће објавити 1852, под насловом "Италија").

 1852. - Путовање по Блиском истоку. Са Ернестом је у Константинопољу и Грчкој. Прво издање "Емајла и камеја".

 1855. - Нервалова смрт. Готје напушта "Ла прес" да би прешао у "Монитер универсел".

 1856. - Приклања се књижевној струји "Артист", која ће постати зачетник ларпурлартизма.

 1857. - Објављује "Роман мумије" који најпре излази као фељтон у "Монитеру". Излази Бодлерова епохална књига "Цвећа зла" са чувеном посветом Готјеу.

 1858. - Промовисан је за официра "Легије части". У септембру исте године путује у Петроград, затим пише "Путовање по Русији", које ће бити објављено 1867.

 1861. - Ново путовање по Русији, са сином.

 1862. - У Лондону посећује Светску изложбу.

1863. - Готје је примљен у клуб "Мањи" где се често састаје са браћом Гонкур, Сент Бевом, Теном, Тургењевом. Објављује роман "Капетан Фракас" најављиван више од двадесет пет година. Примљен је у аудијенцију код принца Наполеона и принцезе Матилде.

 1865. - Објављује "Спирит" као фељтон у "Монитеру универселу".

 1866. - Брак Јудите Готје са песником Катилом Мандесом.

 1867. - Објављује књиге "Развој француске поезије" и "Путовање у Русију".

 1868. - Готје постаје библиотекар принцезе Матилде што ће му донети приход од шест хиљада франака годишње.

 1869. - По четврти пут покушава да уђе у Француску академију, и не успева. Путује у Египат.

 1870. - Брак његовог сина Теофила са Елизом Портал. По објави рата с Пруском он долази из Женеве где је боравио са Карлотом. Испрва се крије на тавану једне четвороспратнице, а затим у Версају.

 1871. - У мају враћа се у Мели. Болестан је, има срчане сметње, проблеме са метаболизмом. Брак његове ћерке Стеле са Емилом Бержераом.

 1872. - У марту започиње мемоаре под насловом "Историја романтизма". Умире у осам сати изјутра, 23. октобра исте године.

Comments