Čemu sakupljanje i čuvanje semena?



Prva pripitomljavanja biljaka odigrala su se 9000 godina pre nove ere i to su bila pripitomljavanja žitarica, a zatim su usledila i prirpitomljavanja povrća i kasnije voćarica. 

U svetu je od 1900. godine do danas,  trajno nestalo oko 75 % starih sorti biljaka čije nastajanje je trajalo više hiljada godina!

Sorte su dobijane strpljivom selekcijom tokom više hiljada godina, a izgubljene su za jedan vek.

Koji su razlozi nestanka sorti i raznovrsnosti semena (agrobiodiverzitet) i semena uopšte?

Prvi razlog je bio prelazak sa domaćinske na industrijsku proizvodnju. Umesto da svi imaju svoje lokalno seme i seju ga, čime bi bila očuvana raznovrsnost (takozvane populacije u okviru iste vrste i čak iste sorte), ljudi su počeli da kupuju seme i da svi seju jedno isto seme proizvedeno od semenskih firmi.

Da bi smo razumeli situaciju pravilno moramo da pojasnimo neke pojmove.

Populacija su primerci iste vrste koji rastu izolovano u jednoj oblasti. Oni se ukrštaju među sobom i kada homozigotnost dostigne 90% da bi se izbegle neželjene genetske deformacije, obično posle 10 generacija, biljke se moraju osvežiti sa drugom polulacijom. Obično se zakinu muški cvetovi i pusti se da se biljke opraše sa mužijacima iz druge populacije čije smo seme posejali u isto vreme.

Sledeći korak u gubitku semena je bilo stvaranje hibrida.

Hibrid F1 Hibrid u genetici je spajanje dve previše udaljene genetske linije, čak različite ali bliske vrste. Ako posejete seme od F1 dobijate F2 koje drastično pobaci u prinosu i ima povećane homozigotne gene. Ponekad hibridi ako su nastali mešanjem dve različite vrste ili podvrste mogu biti i jesu neplodni.

Sorta je stabilna ako njene bitne osobine ostaju nepromenjene i posle ponovnog umnožavanja ili u slučaju pojedinačnog ciklusa umnožavanja i posle svakog takvog ciklusa. Sorta je različita ako se razlikuje najmanje po jednoj osobini od bilo koje sorte iz referentne kolekcije sorti.

Ali sa povećanjem nivoa znanja selekcionera - oplemenjivača biljaka, stvarao se sve veći broj novih biljnih sorti. Nove sorte su počele da prelaze državne granice menjajući neke od svojih svojstava u novim uslovima u koje su dospevale (ranostasnost, prinos, učešće specifičnih organskih materija i sl.).Tako su nastale nacionalne sorte.

Ovo je uslovilo uređenje tržišta novih sorti od strane države, odnosno potvrdu njihovih osobina u određenim agroekološkim uslovima, pa su nastajale nacionalne sortne liste.

Od 1970.god do danas u okvirima EU usled komercijalne trgovine nestalo je, dakle zauvek je uništeno oko 2000 starih nacionalnih sorti! Tada je donešena zabrana u okvirima EU da se prodaju kultivari koji nisu na nacionalnim sortnim listama.

Ali iako je ideja bila uvesti red i standarde , biljke su živa bića, različita među sobom od jedinke do jedinke, od bašte do bašte, od kraja do kraja… pa su tako testovi i zakoni koji su trebali da ih zaštite počeli istovremeno i da ubijaju raznovrsnost jer su odbacivali recimo biljke i seme iste tradicionalne stare sorte samo jer se malo razlikuju stoga jer potiču iz različitog dela zemlje i-ili jer imaju manji prinos.

Osim ovih problema, pojavio se i problem genetski modifikovanih biljaka.


KORPORATIVNE I DRŽAVNE POLITIKE

GMO i patentiranje života!?

Genetski inženjering otvorio je mogućnost mešanja gena različitih vrsta i to bez jasnog znanja o ishodu, probijajući barijeru vrsta! Gene za svoju transgenu mešavinu mogu tražiti bilo gde - u virusima, bakterijama, biljkama, životinjama, pa čak i u ljudima - a one gene koji ne postoje u prirodi mogu stvarati u laboratorijama. Dakle bukvalno je postalo moguće ( i dešava se upravo dok ovo čitate) spajanje gena virusa, bakterije, čoveka, biljke i životinje – u jedan živi organizam, koji često zovu transgeni ili genetski modifikovan GMO. Ako takvim postupkom stvore nešto nalik životinjama to zovu transgene himere a ako stvore nešto nalik biljci zovu je genetski modifikovana...

Zapravo se ne zna kakve će osobine imati ovo biće, niti kakve sve posledice mogu nastati usled primene ove tehnologije na zdravlje ljudi, biljaka i životinja i ukupno pojmljiv svet. Oni pokušavaju da iz tržišnih razloga genetskim manipulacijam, izmene životne procese nasleđivanja na planeti.

Takva nauka nije holistička, već veoma loša nauka - redukcionistička. Jedan gen ne znači jednu osobinu već su geni međudelujući, razmenjuju se i menjaju...a neke neaktivne gene aktivira promena u okolini...Ovi naučnici su pokrenuli i brojna etička pitanja, koja nisu sfera njihovog delovanja.

Putem masovnih medija koje su dobro potplatili, multinacionalne biotehnološke kompanije, koje ubiru dobit na obmani, odaslale su vrlo uverljivu poruku prema kojoj je biotehnologija čudo koje će rešiti problem gladi u svetu, smanjiti upotrebu pesticida ili izlečiti bolesti čovečanstva. Postavlja se čuveno pitanje - “Dali je baš tako?”

Američka vlada, zapravo njeno ministarstvo poljoprivrede USDA je komercijalni suvlasnik "Technology Protection System-a" , kada biljka uništava sopstveno seme. Trenutno giganti na području genske tehnologije poseduju preko 30 patenata tipa "terminator", što je posle otkrića i primene fenomena heterozisa, najmoćniji monopol u semenarstvu.

'Terminator' tehnologija je uopšteno prihvaćena kao nemoralna, opasna po sigurnost proizvodnje hrane, posebno 1,4 milijarde siromašnih seljaka koji zavise od vlastitog semena.

Ta je tehnologija izrazit primer pogrešno usmerene nauke (genetsko inženjerstvo) i biotehnologije u poljoprivredi. Iz nje je vidljiva pokretačka snaga multinacionalnih korporacija - želja za kontrolom i posedovanjem života.



"Dominacija nad svetskim zalihama hrane"

Ova je poruka bila deo plana koji su osmislile korporacije odlučne da preuzmu kontrolu nad svetskim zalihama hrane.   To je jasno iznešeno na konferenciji biotehnološke industrije 1999. godine. Na njoj je predstavnik Arthur Anderson Consulting Group objasnio kako je njegova firma pomogla firmi Monsanto u stvaranju takvog plana: Najpre su od Monsanta zatražili da im otkrije svoju viziju idealne budućnosti za 15 do 20 godina. Na što su direktori firme opisali svet u kome je 100 posto komercijalnog semena genetski modifikovano i patentirano. Firma Anderson Consulting zatim je krenula unazad od tog cilja, razvila strategiju i taktiku za njegovo ostvarenje te je Monsantu predstavila korake i procedure koje je potrebno preduzeti da bi zauzeo industrijski dominantno mesto u svetu u kojem je prirodno seme doslovce istrebljeno.

Plan je predvideo i uticaj tvrtke Monsanto na vladu, od koje se očekivalo da širi tehnologiju širom sveta te osigura brzi dolazak hrane na tržište pre nego što bi se organizovanim otporom to moglo sprečiti.

PR druge biotehnološke kompanije izneo je očekivani tempo osvajanja svetskog tržišta. Prikazao je grafikone s podacima o očekivanom smanjenju zastupljenosti prirodnog semena iz godine u godinu, procenjujući kako će za pet godina oko 95 posto semenja biti genetski modifikovano.

Kako bi sprovele svoju strategiju, biotehnološke su kompanije trebale preuzeti kontrolu nad semenom i stoga su počele kupovati preuzevši oko 23 posto svetskih kompanija za proizvodnju semena.

Monsanto je ostvario dominantan položaj zauzevši 91 posto tržišta GM hrane.

Biotehnološki je savetnik kasnije izjavio: „Industrija se nada kako će tokom vremena tržište biti u tolikoj meri preplavljeno genetski modifikovanom hranom da više ništa nećete moći učiniti u vezi s tim. Jedina mogućnost će biti predaja.

Predaja? Ne hvala.


Čuvari semena

Uviđajući ove procese i štetu koju donose – na svim kontinetima i u skoro svim zemljama pojavili su se Čuvari semena. Zato je naša uloga, kao pojedinaca, kao Čuvara semena, kao ljubitelja prirode, planinara, ekologa, voćara, sladokusaca ili jednostavno roditelja - da ih sačuvamo.

Čuvari semena obično smatraju da samo seme čuvano u krugu porodice, prenošeno sa kolena na koleno i to seme najmanje staro oko 100 godina, koje nije nastalo posle 1945.g. a najkasnije do 1970.g. - smatramo pravim semenom. Engleski naziv za ovo seme je Hairloom, a ako je tradcionalno dakle veoma staro nosi ime Heritage.

Zakon o semenu, dozvoljava posedovanje i razmenu semena za lične potrebe u nekomercijalne svrhe.

Svaka prodaja i sakupljanje semena od strane pravnih lica se mora vršiti uz posebnu dozvolu, dok se za seme za ličnu upotrebu to ne odnosi.

Organizovali smo besplatno sakupljanje i razmenu semena starih sorti povrća, voća, žitarica i cveća, za privatne potrebe građana u skladu sa zakonom.

Bez obzira na zakon koji nam ostavlja ovu mogućnost kao ne nadziranu od strane države, imamo moralnu i etičku odgovornost da:

  •     pripremimo seme posebnom tehnologijom vađenja, pranja i sušenja kako bi bilo zdravo i spremno za čuvanje
  •  čuvamo seme na posebne načine, zavisno od vrste do vrste i pod različitim procentima vlage i na različitim temperaturama i to tako da se očuva klijavost i zdravlje semena.
  • da zabeležimo što više istorijskih podataka o semenu.
  •  da seme držimo u čistim linijama, dakle da pazimo da se ne oprašuje, genetski meša sa komercijalnim semenom.
  •  da seme razmenjujemo sa drugim Čuvarima semena - da bi se sačuvalo na više lokacija u slučaju bolesti, vremenskih neprilika ali i zbog genetske jačine populacija, jer posle 10 generacija može postati oštećeno, ako se ne osveži sa drugom populacijom u okviru iste stare sorte.

 Naša uloga kao inicijalnih čuvara je stoga da:

  • da kao stručni, pripremimo brošure o prepoznavanju vrsta i starih sorti i o svim temama kako ne bi nastajale greške u radu sa semenom i biljkama, kako bi seme bilo pravilno odvajano, čuvano i štićeno od kontakta sa biljnim bolestima i mešanja sa industrijskim biljkama i da takve knjige ponudimo besplatno svim čuvarima.
  •  da organizujemo slobodnu, neprofitnu razmenu, u skladu sa zakonom, dakle za lične potrebe među svim čuvarima.

Želimo da sa tobom podelimo ideju da svo seme možemo sakupiti samo zajedno, razmenjivati ga i čuvati delom pravilno pohranjeno a drugo posađeno u biobaštama i biovoćnjacima jer isto seme mora biti na više lokacija, da bi se genetski udaljilo pa opet spojilo i tako ostalo zdravo, kao što mora biti na više lokacija u slučaju da strada od nepogoda, bolesti, ili ga čuvar napusti...


Šetnjom kroz prirodu, planinarenjem, posetom selu, razmenom sa prijateljima koji putuju i na druge brojne načine možemo u kratkom roku (samo takav i imamo) sakupiti seme vrsta, razmeniti ga sa ostalim Čuvarima i deo pohraniti u kesice a deo u žive biljne "banke", zapravo zdrave organske eko "bašte" na puno lokacija.


Dolazi dan da će biti neophodno da zajednice koje žele da opstanu imaju svoje banke semena i hranu uzgajaju pod organskim, bio, eko uslovima...


Pogledaj ostale stavke na sajtu i saznaj više!



Čuvari semena