Веза са династијом Црнојевића


назад

 предходна страна следећа

   Главну линију династије Црнојевића чинили су Стеван, Иван и Ђурађ, дакле, отац, син и унук. Око њих породица Црнојевића је била веома разграната са веома јаким родбинским везама. У самој породици постојали су чести сукоби између присталица породичног владања и власти истакнутих појединаца. Историјски подаци о остатку породице су веома скромни. И поред тога познато је да је Иван послије напуштања тврђаве на Жабљаку бригу о њој препустио неком свом рођаку, који се послије пада Жабљака 1478. највјероватније преселио на Ријечки Град гдје је био и сам Иван-бег. По првом повратку из изгнанства 1480. Иван је ступио у контакт са неким својим рођаком који му је помагао ­вјероватно са братом Ђурађем или, чак прије, с његовим сином, који је послије пада Црне Горе живио у Котору. Није познато гдје су ти рођаци живјели послије Ивановог повратка на власт 1481. године. Дио породице се преселио на Косово и познато је да су неки промијенили вјеру и били турске спахије. У историјским списима помињу се двојица спахија Црнојевића. у Пећи и Плаву, под именом Радич. У току пуне моћи династије Црнојевића, дакле у XV вијеку, у Италији су се појавили неки Црнојевићи нејасног поријекла који су вјероватно хтјели презименом да профитирају. Преузимање презимена Црнојевић забележено је и касније када је Арсеније, вјероватно Мартиновић, из Бајица отишао у Пећ и потом постао патријарх Арсеније Чарнојевић. Он се вјероватно на овај чин одлучио да би помоћу овог славног српског презимена задобио симпатије и повјерење како народа тако и аустријског двора. У самој Црној Гори није забележено да је у периоду владавине династије Црнојевића било других Црнојевића осим оних који су били у блиском породичном сродству са самом династијом. С друге стране није ни забележено да је неко у Црној Гори променом свог презимена злоупотребљавао презиме Црнојевића. Узимајући у обзир, да према народном предању, за цијело вријеме постојања породице Црнојевића у селу Грађане нико никада није сумњао да та породица припада потомцима славне династије, а и они сами су се тако осјећали, то слиједи да ова породица припада неком огранку ове чувене црногорске породице. Обзиром да у родослову недостаје неколико генерација са којима би се дошло до XV вијека када је династија Црнојевића била у пуној снази, то једино коректне претпоставке о поријеклу стоје на располагању. Оно што је коректно претпоставити је да нисмо директни потомци Иван6ега. Ово с тога што је Иванбег имао три сина Ђурађа, Стевана и Станка. Ћурђева породица се дефинитивним падом Црне Горе преселила у Венецију, одакле је била Ћурђева супруга Јелисавета. У овом дијелу породице презиме Црнојевић се очувало око 120 година - до 1621. када се помиње последњи потомак са презименом Црнојевић, а остатак породице се поиталијанчио. Средњи Иванов син Стефан је умро 1503. као монах. Према томе он највјероватније није био ни жењен, а самим тим није имао ни потомства. Најмлађи Иванов син Станко познат као Скендербег био је потурчен, односно прихватио је ислам као своју вјеру, а за вријеме свог владања Црном Гором био је познат и као Станко од Бушата, зато су се неки од његових потомака презивали Бушатлије. С обзиром да је Станко у Црној Гори био веома омражен вјероватно су се његови потомци, који су задржали презиме Црнојевић, преселили на Косово гдје су код Турака имали извјесних повластица. Према томе, логично је претпоставити да водимо поријекло или од Ћурађа - Ивановог брата а другог Стефаничиног сина, или, пак од Иванбегових стричтева Ћурашина или Којчина. Ово је веома коректна претпоставка, јер какоје Иван повјерио на чување напуштеног Жабљака неком веома блиском рођаку, а што је историјски познато, тако је сасвим нормално било да је по напуштању Ријечког Града и одласком на Цетиње, бригу о вођењу старих Доњих породичних добара, са виноградима и рибњацима, повјерио неком свом блиском рођаку. Обзиром да су блиски Иванбегови рођаци брат и браћа од стричева то слиједи да је неко од њих остао на Ријеци Црнојевића. Како је неко од наших предака, по породичном предању због крвне освете, из Ријеке Црнојевића дошао у Грађане, то слиједи да морамо водити поријекло од тог веома блиског Иванбеговог рођака - Радичевог потомка. Као допунски елемент који говори о заједничком поријеклу, који може, а не мора пуно да значи, јесу имена која се појављују у оба родослова - некадашње и наше породице Црнојевић. Наиме, није ни најмање занемарљиво што се у оба родослова јављају иста имена Радич, односно Раич, и Ђурашин - Ђурађ, односно новија варијанта тог имена – Ђуро.

предходна страна следећа

 

Слику отварате у другом прозору кликом на њу